Поглавље 13
Зашто живљење побожним животом доноси срећу
1. Зашто можемо рећи да Јеховин пут доноси срећу?
ЈЕХОВА је ’срећан Бог‘, и он жели да се ти радујеш животу (1. Тимотеју 1:11, NW). Ходајући његовим путем, ти можеш извући користи и доживети мир који је дубок и трајан, као река која стално тече. Ходање Божјим путем такође подстиче особу да врши непрестана дела праведности, „као валови морски“. То доноси праву срећу (Исаија 48:17, 18, ДК).
2. Како хришћани могу бити срећни иако се понекад с њима поступа лоше?
2 Неки могу приговорити: ’Људи понекад пате због чињења оног што је исправно.‘ Тачно, и управо то се десило Исусовим апостолима. Међутим, иако прогоњени, они су се радовали и даље ’проповедали добру вест Исуса Христа‘ (Дела апостолска 5:40-42). Из тога можемо научити важне лекције. Једна је да наше живљење побожним животом не гарантује да ће се са нама увек поступати добро. У ствари, писао је апостол Павле, „и сви који побожно хоће да живе у Исусу Христу, биће гоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Разлог за то је тај што се Сотона и његов свет противе онима који живе на побожан начин (Јован 15:18, 19; 1. Петрова 5:8). Али права срећа не зависи од спољашњих ствари. Уместо тога, она произлази из уверења да чинимо оно што је исправно и да због тога имамо Божји осмех одобравања (Матеј 5:10-12; Јаков 1:2, 3; 1. Петрова 4:13, 14).
3. Како обожавање Јехове треба да утиче на човеков живот?
3 Има људи који мисле да могу заслужити Божју наклоност кроз повремена дела оданости а могу заборавити на њега у друго време. Право обожавање Јехове Бога није такво. Оно утиче на понашање човека током читавог дана, из дана у дан, из године у годину. Због тога се оно такође назива и „пут“ (Дела апостолска 19:9; Исаија 30:21). Оно је побожан пут живљења који нас позива да говоримо и поступамо у складу с Божјом речју.
4. Зашто је корисно направити промене како бисмо живели према Божјим путевима?
4 Када нови студенти Библије увиде да треба да направе неке промене да би угодили Јехови, они се можда питају: ’Да ли је побожан живот заиста вредан живљења?‘ Можеш бити сигуран да јесте. Зашто? Зато што је „Бог љубав“, и стога су његови путеви предвиђени за нашу корист (1. Јованова 4:8). Бог је такође мудар и зна шта је за нас најбоље. Будући да је Јехова Бог свемоћан, он може да нас ојача да испунимо нашу жељу да му угодимо тако што ћемо прекинути с неком лошом навиком (Филипљанима 4:13). Осмотримо нека начела која су укључена у побожно живљење и погледајмо како примењивање тих начела доноси срећу.
ПОШТЕЊЕ ДОВОДИ ДО СРЕЋЕ
5. Шта Библија каже о лагању и крађи?
5 Јехова је ’Бог истине‘ (Псалам 31:6). Без сумње, ти желиш да следиш његов пример, и да будеш познат као истинољубива особа. Поштење води до самопоштовања и осећања среће. Међутим, због тога што је непоштење тако уобичајено у овом грешном свету, хришћанима је потребан овај подсетник: „Говорите истину сваки са својим ближњим... Који је крао више да не краде, него да ради, да би... имао шта давати ономе који је у оскудици“ (Ефесцима 4:25, 28). Запослени хришћани одрађују поштено свој радни дан. Сем ако им њихов послодавац не да дозволу, они не узимају ствари које припадају њему. Било на послу, у школи, или код куће, обожавалац Јехове мора бити ’у свему поштен‘ (Јеврејима 13:18, ДС). Нико ко практикује да лаже или краде не може имати Божју наклоност (Поновљени закони 5:19; Откривење 21:8).
6. Како би поштење побожне особе могло донети славу Јехови?
6 Бити поштен доводи до многих благослова. Селина је једна сиромашна афричка удовица која воли Јехову Бога и његова праведна начела. Једног дана, пронашла је једну торбу у којој се налазила штедна књижица и велика сума новца. Користећи телефонски именик, могла је да пронађе власника — једног власника продавнице који је био опљачкан. Тај човек није могао да верује својим очима када га је Селина, иако прилично болесна, посетила и вратила му све што је било у торби. „Такво поштење мора да буде награђено“, рекао је он и дао јој извесну суму новца. Што је још важније, тај човек је хвалио Селинину религију. Да, дела поштења украшавају библијску науку, славе Јехову Бога, и доносе срећу његовим поштеним обожаваоцима (Титу 2:10; 1. Петрова 2:12).
ВЕЛИКОДУШНОСТ ДОНОСИ СРЕЋУ
7. Шта је неисправно код коцкања?
7 Постоји срећа у томе када си великодушан, док похлепне особе неће „наследити краљевства Божјега“ (1. Коринћанима 6:10). Један уобичајени облик похлепе је коцкање, што је покушај да се добије новац путем губитака других. Јехова не одобрава оне који су „лакоми на поган [„непоштен“, NW] добитак“ (1. Тимотеју 3:8). Чак и тамо где је коцкање законски одобрено и где се особа коцка ради забаве, она може постати зависна и унапређивати праксу која је упропастила многе животе. Коцкање често доноси тешкоће коцкаревој породици, која може бити остављена с мало новца за куповину таквих потрепштина као што су храна и одећа (1. Тимотеју 6:10).
8. Како је Исус поставио изврстан пример великодушности, и како ми можемо бити великодушни?
8 Због своје великодушности пуне љубави, хришћани налазе радост у помагању другима, нарочито суверницима у оскудици (Јаков 2:15, 16). Пре него што је Исус дошао на земљу, он је посматрао Божју великодушност према човечанству (Дела апостолска 14:16, 17). Сам Исус је дао своје време, своје таленте, и чак свој живот у корист човечанства. Дакле, он је био добро квалификован да каже: „Више има радости у давању него ли у примању“ (Дела апостолска 20:35). Исус је такође говорио добро о сиромашној удовици која је великодушно ставила два мала новчића у храмску касу, јер је дала „сву храну своју“ (Марко 12:41-44). Древни Израелци и хришћани из првог века пружају примере радосне великодушности у пружању материјалне подршке скупштини и делу за Краљевство (1. Летописа 29:9; 2. Коринћанима 9:11-14). Осим давања материјалних прилога за те сврхе, данашњи хришћани срећно приносе хвале Богу и користе свој живот у његовој служби (Римљанима 12:1; Јеврејима 13:15). Јехова их благосиља за коришћење њиховог времена, енергије, и других средстава, укључујући њихова новчана средства, за подупирање правог обожавања и унапређивање светског дела проповедања добре вести о Краљевству (Пословице 3:9, 10).
ДРУГИ ФАКТОРИ КОЈИ УНАПРЕЂУЈУ СРЕЋУ
9. Шта је неисправно у прекомерном пијењу алкохолних пића?
9 Да би били срећни, хришћани такође морају ’чувати разборитост‘ (Пословице 5:1, 2). То захтева да читају Божју реч и здраву библијску литературу и да медитирају о томе. Али постоје ствари које треба избегавати. На пример, прекомерно пијење алкохолних пића може учинити да особа изгуби контролу над својим размишљањем. У таквом стању, многи људи се упуштају у неморално понашање, поступају насилно и проузрокују смртоносне несреће. Није чудо што Библија каже да пијанице неће наследити Божје Краљевство! (1. Коринћанима 6:10). Одлучни да остану „разборити (Ча) [’здравог ума‘, NW]“, прави хришћани избегавају пијанство, и то им помаже да међу собом унапређују срећу (Титу 2:2-6).
10. (а) Зашто хришћани не користе дуван? (б) Какве користи произлазе из прекидања с навикама које стварају зависност?
10 Чисто тело доприноси срећи. Ипак, многи постају зависни од штетних супстанција. На пример, осмотримо употребу дувана. Светска здравствена организација извештава да пушење „убија три милиона људи сваке године“. Прекидање с навиком коришћења дувана може бити тешко због привремених симптома кризе приликом прекида. С друге стране, многи бивши пушачи увиђају да имају боље здравље и више новца за потребе домаћинства. Да, савладавање навике коришћења дувана или зависности другим штетним супстанцијама допринеће чистом телу, чистој савести и правој срећи (2. Коринћанима 7:1).
СРЕЋА У БРАКУ
11. Шта се захтева да би се имао законски и трајан частан брак?
11 Они који живе заједно као муж и жена треба да се побрину да њихов брак буде исправно регистрован код цивилних власти (Марко 12:17). Они такође треба да гледају на брак као на озбиљну одговорност. Истина, одвајање може постати неопходно у случајевима намерног неиздржавања, екстремног злостављања, или апсолутног угрожавања духовности (1. Тимотеју 5:8; Галатима 5:19-21). Али речи апостола Павла из 1. Коринћанима 7:10-17 охрабрују брачне партнере да остану заједно. Наравно, за праву срећу, они морају бити верни једно другом. Павле је писао: „Женидбу да држе сви у части, и брачна постеља да буде чиста, јер ће Бог судити блудницима и прељубочинцима“ (Јеврејима 13:4). Термин „брачна постеља“ означава сексуални однос између мушкарца и жене који су законски венчани једно за друго. Никакав други сексуалан однос, као што је брак са више од једне жене, не може да се опише као ’частан‘. Осим тога, Библија осуђује предбрачни однос и хомосексуализам (Римљанима 1:26, 27; 1. Коринћанима 6:18).
12. Који су неки од лоших плодова блуда?
12 Блуд може донети неколико тренутака физичког задовољства, али он не доводи до праве среће. Он није угодан Богу и може унаказити човекову савест (1. Солуњанима 4:3-5). Жалосне последице незаконитог секса могу бити сида и друге болести које се преносе сексуалним путем. „Процењује се да се годишње више од 250 милиона људи широм света зарази гонорејом, и око 50 милиона сифилисом“, наводи један медицински извештај. Постоји такође проблем нежељених трудноћа. Међународна федерација за планирано родитељство извештава да, широм света, годишње затрудни више од 15 милиона девојака између 15 и 19 година, а трећина њих абортира. Једна студија је показала да у једној афричкој земљи, компликације са абортусом имају за последицу 72 посто свих смртних случајева међу тинејџеркама. Неки блудници могу избећи болест и трудноћу али не и емоционалну штету. Многи губе своје самопоштовање и чак мрзе себе.
13. Које додатне проблеме проузрокује прељуба, и каква је будућност за оне који настављају да буду блудници и прељубници?
13 Иако прељуба може бити опроштена, она је правоваљани библијски темељ за развод од стране невиног брачног партнера (Матеј 5:32; упореди с Осијом 3:1-5). Кад такав неморал доведе до прекида брака, то може оставити дубоке емоционалне ожиљке на невином брачном партнеру и на деци. За добро људске породице, Божја реч истиче да ће његов неповољан суд доћи на непокајничке блуднике и прељубочинце. Осим тога, она јасно показује да они који практикују сексуални неморал „неће наследити краљевства Божјега“ (Галатима 5:19, 21).
„НИСУ ДЕО СВЕТА“
14. (а) Који су неки облици идолопоклонства које побожна особа избегава? (б) Које вођство се пружа у Јовану 17:14 и Исаији 2:4?
14 Они који желе да угоде Јехови и да се радују благословима Краљевства избегавају идолопоклонство у сваком облику. Библија показује да је погрешно правити и обожавати ликове, што укључује ликове Христа, или Исусове мајке, Марије (Излазак 20:4, 5; 1. Јованова 5:21). Због тога, прави хришћани не обожавају иконе, крстове и ликове. Они такође избегавају префињеније облике идолопоклонства, као што су дела оданости заставама и певање песама које славе нације. Када су под притиском да изврше таква дела, они се сећају Исусових речи упућених Сотони: „Господу, Богу своме, клањај се и њему јединоме служи“ (Матеј 4:8-10). Исус је рекао да његови следбеници „нису део света“ (Јован 17:14, NW). То значи да су неутрални у политичким стварима и да живе мирољубиво у складу с Исаијом 2:4 (ДК), који каже: „Судиће [Јехова Бог] међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.“
15. Шта је Вавилон велики, и шта многи нови студенти Библије чине да изађу из њега?
15 Не бити „део света“ такође значи прекинути сваку везу с „Вавилоном великим“, светским царством криве религије. Нечисто обожавање ширило се из древног Вавилона све док није преузело штетну духовну доминацију над људима широм света. „Вавилон велики“ обухвата све религије чије доктрине и поступци нису у складу са спознањем Бога (Откривење 17:1, 5, 15). Ни један веран обожавалац Јехове неће се ангажовати у међуверским активностима тиме што би учествовао у обожавању с различитим религијама или би имао духовно заједништво с икојим делом Вавилона великог (Бројеви 25:1-9; 2. Коринћанима 6:14). Као резултат тога, многи нови студенти Библије шаљу писмо иступања религиозној организацији којој припадају. То их приближава истинитом Богу, као што је обећано: „Изиђите од њих, одвојите се од њих, говори Господ, не дирајте што је нечисто, и ја ћу вас примити“ (2. Коринћанима 6:17; Откривење 18:4, 5). Зар није такво прихватање од стране нашег небеског Оца оно што горљиво желиш?
ОДВАГНУТИ ГОДИШЊЕ ПРОСЛАВЕ
16. Зашто прави хришћани не славе Божић?
16 Побожан живот нас ослобађа често тегобних прослава светских празника. На пример, Библија не открива тачан датум Исусовог рођења. ’Мислио сам да се Исус родио 25. децембра или 7. јануара!‘ могли би неки узвикнути. То није могуће зато што је он умро у пролеће 33. н. е. у старости од 33 1⁄2 године. Осим тога, у време његовог рођења, пастири су „ноћивали под ведрим небом стражарећи код свога стада“ (Лука 2:8, Ча). У земљи Израел, позни децембар је хладно, кишовито доба током кога би се овце преко ноћи држале у склоништима да би се заштитиле од зимског времена. У ствари, 25. децембар су издвојили Римљани као рођендан њиховог бога сунца. Вековима након што је Исус био на земљи, отпаднички хришћани су прихватили тај датум за прославу Христовог рођења. С тог разлога, прави хришћани не славе Божић или било који други празник који се темељи на кривим религиозним веровањима. Због тога што дају Јехови искључиву оданост, они такође не држе празнике који идолизују грешне људе или нације.
17. Зашто побожни људи не одржавају рођенданске прославе, и зашто су хришћанска деца ионако срећна?
17 Библија специфично спомиње само две рођенданске прославе, од којих обе укључују људе који нису служили Богу (Постање 40:20-22; Матеј 14:6-11). Пошто Библија не открива датум рођења савршеног човека Исуса Христа, зашто бисмо ми посвећивали специјалну пажњу рођенданима несавршених људи? (Проповедник 7:1). Наравно, побожни родитељи не чекају неки нарочити дан да би показали својој деци љубав. Једна 13-годишња хришћанска девојчица приметила је: „Моја породица и ја се много забављамо... Врло сам блиска са својим родитељима, и кад ме друга деца питају зашто не славим празнике, ја им кажем да ја славим сваки дан.“ Један 17-годишњи хришћански омладинац рекао је: „У нашој кући давање поклона је током целе године.“ Већа срећа произлази када се поклони дају спонтано.
18. Коју је једну годишњу прославу Исус заповедио својим следбеницима да држе, и на шта нас она подсећа?
18 За оне који теже за побожним животом, постоји један дан сваке године који треба специјално да се држи. То је Господова вечера, која се често назива Меморијал Христове смрти. С обзиром на то, Исус је заповедио својим следбеницима: „Ово чините за мој спомен“ (Лука 22:19, 20; 1. Коринћанима 11:23-25). Када је Исус успоставио овај оброк у ноћи 14. нисана 33. н. е., он је употребио бесквасни хлеб и црно вино, који представљају његово безгрешно људско тело и његову савршену крв (Матеј 26:26-29). Ове симболе узимају хришћани који су помазани Божјим светим духом. Они су узети у нови савез и савез за Краљевство, и они имају небеску наду (Лука 12:32; 22:20, 28-30; Римљанима 8:16, 17; Откривење 14:1-5). Ипак, користи доживљавају сви они који су присутни те вечери која одговара 14. нисану древног јеврејског календара. Они се подсећају на љубав коју су показали Јехова Бог и Исус Христ у откупној жртви која искупљује грехе и која омогућава вечни живот онима који имају божанску наклоност (Матеј 20:28; Јован 3:16).
ЗАПОСЛЕЊЕ И ЗАБАВА
19. С којим се изазовом хришћани суочавају у зарађивању за живот?
19 Прави хришћани су под обавезом да напорно раде и брину се за своје потребе. Постизање тога доноси главама породице осећај задовољства (1. Солуњанима 4:11, 12). Наравно, кад би запослење хришћанина долазило у сукоб с Библијом, то би га лишило среће. Ипак, понекад је тешко за хришћанина да пронађе запослење које је у складу с библијским мерилима. На пример, од неких намештеника се тражи да варају муштерије. С друге стране, многи послодавци ће учинити уступке да би се прилагодили савести поштеног радника, не желећи да изгубе поузданог намештеника. Међутим, ма шта да се развије, можеш бити сигуран да ће Бог благословити твоје напоре да пронађеш запослење које ће ти оставити чисту савест (2. Коринћанима 4:2).
20. Зашто треба да будемо селективни у бирању забаве?
20 Пошто Бог жели да његове слуге буду срећне, ми треба да уравнотежимо напоран рад са окрепљујућим периодима рекреације и одмора (Марко 6:31; Проповедник 3:12, 13). Сотонин свет унапређује безбожну забаву. А да бисмо угодили Богу, ми морамо бити избирљиви у вези с књигама које читамо, радио емисијама и музиком што слушамо, и концертима, филмовима, представама, телевизијским емисијама и видео-снимцима које гледамо. Ако се забава коју смо бирали у прошлости сукоби с упозорењима из таквих стихова као што су Поновљени закони 18:10-12, Псалам 11:5, и Ефесцима 5:3-5, ми ћемо угодити Јехови и бићемо срећнији ако извршимо промене.
ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА ЖИВОТУ И КРВИ
21. Како поштовање према животу треба да утиче на наше гледиште на абортус, као и на наше навике и понашање?
21 За праву срећу, ми треба да гледамо на људски живот као на нешто што је свето, баш као што Јехова то чини. Његова Реч нам забрањује да починимо убиство (Матеј 19:16-18). У ствари, Божји закон Израелу показује да он гледа на нерођено дете као на драгоцен живот — не нешто што се може уништити (Излазак 21:22, 23). Што се тиче те ствари, ми не смемо живот третирати као нешто јефтино тиме што користимо дуван, злоупотребљавамо своје тело путем дроге или алкохола, или преузимамо беспотребне ризике. Нити треба да се ангажујемо у било каквим тежњама које угрожавају живот, нити треба да игноришемо мере предострожности, што би могло довести до кривице за крв (Поновљени закони 22:8).
22. (а) Какво је божанско гледиште на крв и њену употребу? (б) Чија крв је једино истински спасоносна?
22 Јехова је рекао Ноју и његовој породици да крв представља душу, или живот. С тог разлога, Бог им је забранио да једу било какву крв (Постање 9:3, 4). Будући да смо ми њихови потомци, тај закон обавезује све нас. Јехова је рекао Израелцима да крв треба да се пролије на земљу и да не треба да се користи за човекове властите сврхе (Поновљени закони 12:15, 16). А Божји закон о крви је поновљен када су хришћани из првог века били поучени: „Наставите да се уздржавате... од крви“ (Дела апостолска 15:28, 29, NW). Из поштовања према светости живота, побожни људи не прихватају трансфузије крви, чак и ако други инсистирају на томе да би такав поступак био спасоносан. Многе медицинске замене прихватљиве за Јеховине сведоке показале су се као веома ефикасне и не излажу човека ризицима од трансфузија крви. Хришћани знају да је само Исусова проливена крв истински спасоносна. Вера у њу доноси опраштање и изглед за вечни живот (Ефесцима 1:7).
23. Које су неке награде од побожног начина живота?
23 Јасно је, живљење побожним животом захтева напор. Оно може довести до исмејавања од чланова породице или познаника (Матеј 10:32-39; 1. Петрова 4:4). Али користи од живљења таквим животом далеко надмашују било које кушње. Оно доноси чисту савест и обезбеђује здраво друштво са суобожавацима Јехове (Матеј 19:27, 29). Затим, замисли, такође, живљење заувек у Божјем праведном новом свету (Исаија 65:17, 18). А каква је тек радост у томе што се повинујеш библијском савету и тако радујеш Јеховино срце! (Пословице 27:11). Није чудо што живљење побожним животом доноси срећу! (Псалам 128:1, 2).
ПРОВЕРИ СВОЈЕ СПОЗНАЊЕ
Који су неки разлози због којих живљење побожним животом доноси срећу?
Побожно живљење може захтевати које промене?
Зашто ти желиш да живиш побожним животом?
[Слика на странама 124, 125]
Духовне активности уравнотежене с периодима релаксације доприносе срећи оних који живе побожним животом