Култови — шта је то?

БИО је 28. фебруар 1993. Више од стотину агената криминалистичке службе упало је у комплекс зграда у којима је становало десетине људи, жена и деце. Циљ је био да се потражи илегално оружје и ухапси један осумњичени криминалац. Међутим, агенти су били изненађени кад је киша метака запљуштала по њима из зграда. Они су узвратили ватру.

Тај сукоб је иза себе оставио десеторо мртвих и неколико рањених. Током следећих 50 дана, стотине владиних агената опседало је тај комплекс зграда са довољно пушака да се води мали рат. Пат позиција је завршила коначним обрачуном који је иза себе оставио 86 мртвих, укључујући најмање 17 деце.

Али, ко је био непријатељ? Војска гангстера уплетених у трговину дрогом? Герилска фракција? Не. Као што ти је можда познато, „непријатељ“ је била једна група верских обожавалаца, чланови једног култа. Њихова трагедија је од једне неупадљиве општине у равницама централног Тексаса, САД, створила центар међународне пажње. Информативни медији су испунили етер и штампану страницу баражном ватром извештаја, анализа и коментара у вези с опасношћу од фанатичних култова.

Јавност се подсетила на претходне случајеве у којима су вође култова водиле своје чланове у смрт: убиства Мансона 1969. у Калифорнији; масовно самоубиство чланова култа 1978. у Џонстауну, у Гијани; споразум из 1987. о убиству и самоубиству који је извео вођа култа Парк Сун-ја из Кореје, што је довело до смрти 32 члана. Значајно је да је већина тих људи тврдила да су хришћани и јавно су изјављивали да верују у Библију.

Разумљиво је што су многи који поштују Библију као Реч Божју запрепашћени таквом бесрамном злоупотребом Писма од стране тих култова. Као резултат, кроз године је основано на стотине организација с циљем контролисања култова и разоткривања њихових опасних поступака. Стручњаци на подручју понашања култова предвиђају да долазак новог миленијума за неколико година може активирати пораст броја култова. Један информативни часопис је приметио да према антикултским групама, постоји стотине култова „који су спремни да зграбе твоје тело, контролишу твој ум, искваре твоју душу... Мало их је наоружано али већина се сматра опасном. Они ће те завести и оперушати, венчати и сахранити“.

Шта је култ?

Многи који можда нису потпуно свесни конотација израза „култ“ користе га површно. Да би спречили забуну, неки теолози у ствари избегавају да користе тај израз.

The World Book Encyclopedia објашњава да „традиционално, израз култ указује на било који облик обожавања или ритуалних обичаја“. Према том критеријуму, све религиозне организације могле би да се сврстају у култове. Међутим, реч „култ“ у данашњој општој употреби има другачије значење. Иста енциклопедија примећује да је „од средине 1900-их, публицитет у вези с култовима изменио значење тог израза. Данас се тај израз односи на групе које следе неког живог вођу који унапређује нове и неортодоксне доктрине и обичаје“.

Усвајајући популарну употребу тог израза, часопис Newsweek објашњава да су култови „обично мале, екстремистичке групе чији чланови извлаче свој идентитет и циљ из неког појединачног, харизматског појединца“. Слично томе, часопис Asiaweek запажа да је „сам израз [култ] нејасан, али он обично означава неко ново религиозно веровање које је изграђено око неког харизматског вође, који често себе објављује као персонификацију Бога“.

Језик употребљен у заједничкој резолуцији 100. Конгреса државе Мериленд, САД, такође преноси потцењиву конотацију израза култ. Та резолуција новоди да је „култ група или покрет који испољава претерану оданост некој особи или идеји и користи неетичке манипулативне технике испирања мозга да унапреди циљеве својих вођа“.

Сасвим је јасно да се уопште сматра да су култови религиозне групе са радикалним гледиштима и поступцима који се сукобљавају с оним што је данас прихваћено као нормално друштвено понашање. Они своје религиозне активности обично извршавају у тајности. Многе од тих култних група у ствари се изолују у комунама. Њихова оданост самозваном људском вођи вероватно мора да буде безусловна и искључива. Те вође се често хвале да су божански изабране или чак да су сами божанске природе.

Понекад антикултне организације и медији на Јеховине сведоке указују као на култ. Одређени број недавних новинских чланака укључује Сведоке са религиозним групама познатим по својим сумњивим поступцима. Али, да ли би било тачно указивати на Јеховине сведоке као на малу екстремистичку религиозну групу? Чланови култа често се изолују од пријатеља, породице, и чак друштва уопште. Да ли је то случај с Јеховиним сведоцима? Да ли Сведоци користе варљиве и неетичке технике да придобију чланове?

Познато је да вође култова користе манипулативне методе да контролишу мисли својих следбеника. Да ли постоје икакви докази да Јеховини сведоци то раде? Да ли је њихово обожавање прикривено у тајности? Да ли они следе и поштују неког људског вођу? Укратко речено, да ли су Јеховини сведоци култ?

Да ли су Јеховини сведоци култ?

ИСУС ХРИСТ је био оптужен да је пијаница, изелица, кршилац Сабата, лажни сведок, хулник на Бога, и гласник Сатане. Он је такође био оптужен да је субверзиван (Матеј 9:34; 11:19; 12:24; 26:65; Јован 8:13; 9:16; 19:12).

Након Исусове смрти и васкрсења, његови ученици су на сличан начин били мета озбиљних оптужби. Једна група хришћана из првог века била је довучена пред градске владаре од стране људи који су викали: ’Ови људи су узбунили цео свет‘ (Дела апостола 17:6, Чарнић). У једној другој прилици, апостол Павле и његов пратилац Сила били су доведени пред власти и оптужени да страшно узнемирују град Филипе (Дела апостола 16:20).

Павле је касније био оптужен да је ’куга човек, који подиже распре међу свим Јудејима по целоме свету‘ и да покушава да ’оскврни храм‘ (Дела апостола 24:5, 6). Главни Јевреји у Риму исправно су описали ситуацију Исусових следбеника кад су признали: „Ми знамо да та секта свуда наилази на противљење“ (Дела апостола 28:22).

Очигледно је да су ту нову групу коју је основао Исус Христ неки сматрали религиозном групом са радикалним гледиштима и обичајима који се сукобљавају с оним што је у то време било прихваћено као нормално друштвено понашање. Без сумње, многи би данас те хришћане сматрали деструктивним култом. Оптужиоци су често били истакнути и поштовани чланови заједнице, а то је изгледа повећавало тежину тврдњи. Многи су веровали оптужбама против Исуса и његових ученика. Ипак, као што вероватно знаш, свака од тих оптужби била је лажна! Чињеница да су људи говорили те ствари није их учинила истинитим.

Каква је ситуација данас? Да ли би било тачно указивати на Јеховине сведоке као на религиозну групу са радикалним гледиштима и обичајима који се сукобљавају с оним што је прихваћено као нормално друштвено понашање? Да ли су Јеховини сведоци култ?

Шта показују докази

Један владин службеник из града Санкт Петербурга, у Русији, објаснио је: „Јеховини сведоци су нам били приказани као нека врста илегалне секте која седи у мраку и коље децу и убија се.“ Међутим, руски народ недавно се боље упознао с правом природом Сведока. Након што је радио с Јеховиним сведоцима у повезаности с једним међународним конгресом, тај исти службеник је приметио: „Сада видим нормалне, насмејане људе, чак боље од многих људи које познајем. Они су мирољубиви и мирни, и много воле једни друге.“ Он је додао: „Заиста не разумем зашто људи говоре такве лажи о њима.“

Јеховини сведоци не одржавају ритуалне састанке, нити је њихово обожавање прикривено у тајности. Ауторка која није Сведок Џулија Мичел Корбет (Julia Mitchell Corbett) бележи: „Кад се састају, обично више од једном седмично, у Дворанама Краљевства (њихова састајалишта се не зову цркве), већина њиховог времена проводи се у проучавању и разматрању Библије.“ Њихова места састајања су јасно означена једним знаком. Састанци су јавни, и широка публика се позива да присуствује. Ненајављени гости су више него добродошли.

„Сведоци су стекли репутацију да су поштени, учтиви и марљиви“, додаје Корбет у својој књизи Religion in America. Многи који нису Сведоци спремно признају да у вези с Јеховиним сведоцима не постоји ништа неприродно или чудно. Њихово понашање се не сукобљава с оним што је прихваћено као нормално друштвено понашање. Нова британска енциклопедија тачно наводи да Сведоци „инсистирају на високом моралном кодексу у личном понашању“.

Уредник новости и специјалних пројеката за једну телевизијску станицу у Сједињеним Америчким Државама писао је Јеховиним сведоцима у одговору на пристрастан извештај у вези с Јеховиним сведоцима у телевизијској информативној емисији 60 минута. Он је рекао: „Кад би више људи живело на начин како то чини ваша вера, ова нација не би била оваква каква јесте. Ја сам један репортер који зна да је ваша организација утемељена на љубави и снажној вери у Створитеља. Желим да знате да нису сви репортери тако пристрасни.“

Добро позната религија

Да ли је поштено рећи да су Јеховини сведоци нека мала екстремна религиозна група? У одређеном смислу, Јеховини сведоци су бројно мали кад се упореде с неким религијама. Међутим, присети се шта је Исус рекао: ’Уска [су] врата и тесан је пут који воде у живот, и мало их је који их налазе‘ (Матеј 7:13, 14).

У сваком случају, Сведоци су далеко од тога да буду неки мали екстремни култ. У пролеће 1993, више од 11 милиона присуствовало је Меморијалу Христове смрти који су одржали Сведоци. Али, много важније од њиховог броја јесте њихов морални карактер и примерно понашање, што им доноси похвалу широм света. То је несумњиво био одређени фактор у земљама које су им доделиле законско признање као познатој, аутентичној религији.

Изванредна је недавна одлука Европског суда за људска права. Она је објавила да Сведоци треба да уживају слободу мисли, савести и религије и да имају право да говоре другима о својој вери и да их поучавају о њој. Та одлука тешко би могла да буде донесена да су Јеховини сведоци познати да користе варљиве и неетичке технике да придобију чланове или да користе манипулативне методе да контролишу мисли својих следбеника.

Мноштва широм света добро су упозната с Јеховиним сведоцима. Милионе оних који нису Сведоци и који проучавају Библију са Сведоцима или су проучавали с њима једном или више пута, ми питамо: Да ли је било икаквих покушаја да вам се испере мозак? Да ли су Сведоци на вама примењивали технике контролисања ума? Ваш искрени одговор несумњиво би био „Не“. Да су се користиле те методе, очигледно би постојао огроман број жртава у супротности са било којим аргументом у корист Јеховиних сведока.

„Заокупљени хуманошћу“

Чланови култа често се изолују од породице, пријатеља и чак друштва уопште. Да ли је то случај с Јеховиним сведоцима? „Ја не припадам Јеховиним сведоцима“, писао је један новинар из Чешке Републике. Ипак, он је додао: „Очигледно је да они [Јеховини сведоци] имају огромну моралну снагу... Они признају управне власти али верују да је само Божје Краљевство способно да реши све људске проблеме. Али, пазите — они нису фанатици. Они су људи који су заокупљени хуманошћу.“

И не живе у комунама, изолујући се од рођака и других. Јеховини сведоци схватају да је њихова библијска обавеза да воле своје породице и брину за њих. Они живе и раде с људима свих раса и религија. Кад избију катастрофе, они брзо реагују са хуманитарном помоћи и другом добротворном подршком.

Што је још важније, они се ангажују у једном образовном програму који је неупоредив. Колико много религија има организован систем да лично посећује сваког појединца у својој заједници? Јеховини сведоци то чине у више од 200 земаља и на више од 200 језика! Сасвим је јасно да су Јеховини сведоци „заокупљени хуманошћу“.

Стриктна приврженост Библији

Мора се признати да се науке Јеховиних сведока разликују од наука које пружају цркве. Јеховини сведоци верују да је Јехова свемоћни Бог и да је Исус његов Син, а не део неког троједног божанства. Њихова вера је усидрена у веровању да само Божје Краљевство може донети олакшање за човечанство које се мучи. Они упозоравају људе на предстојеће уништење овог поквареног система ствари. Они проповедају о Божјем обећању о земаљском рају за послушно човечанство. Они не обожавају крст. Они не славе Божић. Они верују да је душа смртна и да не постоји пакао. Они неће јести крв, нити ће примити трансфузију крви. Они се уздржавају од мешања у политику и учествовања у ратовању. Да ли си се икада питао зашто су науке Јеховиних сведока тако различите?

Новине из Масачусетса, Daily Hampshire Gazette, објашњавају да „стриктно тумачење Библије [од стране Јеховиних сведока] забрањује многе активности које други узимају као нешто што је само по себи разумљиво... све у настојању да се следи пример хришћана из првог века и реч Библије“. The Encyclopedia of Religion слаже се да се „све што они верују темељи на Библији. Они ’доказују текст‘ (то јест, пружају неки библијски стих да подупру) скоро сваку изјаву вере, примајући као доказано ауторитет Библије, која у потпуности замењује традицију“. Књига Religion in America наводи: „Та група никада није скренула од свог жаришта на проучавању Библије, а њене науке су подупрте разрађеним системом указивања на писмо.“

Ко је њихов вођа?

Управо због те тесне привржености библијским наукама поштовање и идолизовање људских вођа које је тако карактеристично за данашње култове не може да се пронађе међу Јеховиним сведоцима. Они одбацују концепт о подели на свештенство и лаике. The Encyclopedia of Religion подесно наводи у вези с Јеховиним сведоцима: „Свештеничка класа и особите титуле су забрањене.“

Они следе Исуса Христа као свог Вођу и као Поглавара хришћанске скупштине. Исус је био тај који је рекао: „Ви немојте чинити да вас зову Раби, јер је вама само један учитељ, а ви сте сви браћа. И оцем не зовите никога на земљи, јер је само један Отац ваш, онај који је на небесима. Нити се зовите вођама, јер је једини вођа ваш Христос“ (Матеј 23:8-12).

Јасно је да су Јеховини сведоци исто тако далеко од тога да буду неки култ као што је Исус био далеко од тога да буде нека изелица или пијаница. Као што је свима познато, нису сви на које су утицали лажни извештаји о Исусу и његовим ученицима упали у замку тога да га клевећу. Неки су можда једноставно погрешно информисани. Ако имаш питања у вези с Јеховиним сведоцима и њиховим веровањима, зашто их не упознаш боље? Врата њихових Дворана Краљевства широм су отворена за све оне који траже истину.

И ти можеш извући корист из њихове пажљиве потраге за тачним библијским спознањем и научити како да обожаваш Бога у складу са Исусовим речима: „Час долази, и сада је, када ће прави обожаваоци обожавати Оца духом и истином, јер, заиста, Отац тражи такве да га обожавају“ (Јован 4:23, New World Translation).