постељину кад нису више могли задржавати воду“. „Али, све што смо чинили за њих“ каже њен супруг „радо смо учинили. Пуно смо се трудили да својим родитељима не створимо осећај како се нерадо бринемо за њих“ (2. Коринћанима 9:7). Старији људи се често устручавају да прихвате помоћ и не желе да буду другима на терету. Стога све зависи од твог става.

21. а) Како могу родитељи бити радосни примаоци? б) Зашто је мудро да се родитељи сами побрину за своју старост?

²¹ Али, у исто време важно је и становиште које показују родитељи. Једна сестра се присећа: „Сасвим свеједно шта да сам учинила за мајку, никада није било довољно“. Дакле, родитељи морају избегавати да буду неразумни и постављају неразумне захтеве. Коначно, у Библији читамо: „Деца нису дужна стицати благо родитељима, него родитељи деди“ (2. Коринћанима 12:14, СТ). Неки родитељи су можда расипали своја средства, па су сада непотребно пали на терет својој деци. Али у Причама Соломуновим 13:22, СТ читамо: „Ваљан човек оставља баштину унуцима“. Стога би родитељи морали колико је то могуће да се обезбеде за старост, стављајући новац на страну да би могли да обезбеде властиту негу (Приче Соломунове 21:5).

22. Како да неко процењује свој труд око вођења бриге о својим старим родитељима?

²² Павле се добро изразио кад је рекао да је брига за родитеље једнака „достојној накнади“ (1. Тимотеју 5:4, НС). Један брат је рекао: „Мајка се двадесет година бринула за мене. Шта сам ја у поређењу с тим учинио за њу?“ Нека се сви хришћани осећају једнако побуђени да у вези са старим родитељима „гаје оданост Богу у властитом дому“, свесни да ће бити богато благословљени од Бога, који је свима који поштују своје родитеље обећао да ће ’дуго остати на Земљи’ (Ефежанима 6:3).

Живот и рад Исуса

Да ли је Јовану недостајало вере?

ЈОВАН Крститељ, који је сада већ око годину дана у затвору, прима извештај о ускрснућу удовичина сина у Наину. Али, Јован жели непосредно од Исуса да чује о томе, будући да је то нешто веома значајно. Зато он шаље двојицу својих ученика да питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога“?

Ово је можда помало чудно питање, поготово зато што је Јован видео како Божји дух силази на Исуса и чуо је Божји глас одобравања кад га је скоро пре две године крстио. Ово Јованово питање може некога навести на закључак да је његова вера ослабила. Но, то није случај. Да је Јован почео сумњати, Исус не би тако узвишено говорио о њему као што је то учинио том приликом. Зашто је, дакле, Јован поставио то питање?

Јован је можда само желео потврду од Исуса да је он месија. То би Јовану, који вене у затвору, било врло охрабрујуће. Но, то очигледно није био једини разлог због ког је Јован поставио то питање. Очигледно он жели знати да ли ће још неко доћи, неки наследник, који ће потпуно испунити оно што према пророчанству мора извршити месија.

Према библијским пророчанствима, с којима је Јован упознат, Божји помазаник треба да буде краљ, избавитељ. Међутим, Јован је још увек у затвору, већ много месеци након Исусовог крштења. Зато је очигледно да Јован пита Исуса у смислу: ’Јеси ли ти онај који ће успоставити Божје Царство видљивом силом, или је то неко други, неки наследник којег треба чекати и који ће испунити пророчанства која се односе на славу месије’?