„Јехова је мој помоћник“
1 Када је Исус опуномоћио своје прве ученике, рекао им је: „Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове“ (Мат. 10:16). Да ли су се због тога забринули и устручавали? Не. Они су усвојили став који је касније изнео апостол Павле када је рекао сухришћанима: ’смемо [„будимо храбри“, NW] говорити: „Господ је помоћ моја, ничега се нећу бојати. Шта ми може човек?“‘ (Јевр. 13:6). Они су се радовали што су били достојни примити увреде због Исусовог имена, и наставили су да без престанка поучавају и објављују добру вест (Дела 5:41, 42).
2 Данас је светско дело проповедања у својој завршној фази. Баш као што је то Исус прорекао, постали смо предмет мржње свих нација (Мат. 24:9). Нашем делу проповедања се противе и ругају, а у неким деловима планете, оно је чак и забрањено. Ако нам недостаје вере, можемо се осећати застрашено. Међутим, то што знамо да је Јехова наш помоћник освежава нас и даје нам снагу да истрајемо.
3 Храброст је особина некога ко је снажан, одважан, смеон. Она је супротност страху, плашљивости, кукавичлуку. Исусовим ученицима је увек била потребна храброст да би истрајали. Она је неопходна ако желимо да избегнемо обесхрабрење које нам намећу ставови и поступци света који је у непријатељству с Богом. Колико је охрабрујуће за нас да размишљамо о изврсном примеру Исуса, победника света! (Јов. 16:33). Сети се такође и апостола који су упркос тешким кушњама одважно изјавили: „Више треба Бога слушати неголи људе“ (Дела 5:29).
4 Ми нисмо од оних који одступају. Треба да жудимо за тим да сачувамо позитиван став према нашем делу (Јевр. 10:39). Имај увек на уму то да нас Јехова шаље, као израз своје љубави и милости према целом човечанству. Он никада не тражи од својих слугу да учине било шта што не служи некој корисној сврси. Све што нам је додељено да учинимо на крају ће бити за добро оних који воле Бога (Римљ. 8:28).
5 Позитиван став помоћи ће нам да и даље тражимо овцама сличне особе на нашем подручју. Апатију коју људи показују могли бисмо сматрати изразом њихове фрустрације и безнадежности. Нека нас наша љубав покрене да будемо саосећајни и стрпљиви. Сваки пут када уручимо литературу или на неки други начин откријемо искру интереса, наш циљ треба да буде вршење накнадних посета без одлагања и подстицање даљњег интереса. Никада не треба да сумњамо у нашу способност да започнемо библијски студиј или да га делотворно водимо. Уместо тога, треба стално и уз молитву да тражимо Јеховину помоћ и вођство, уверени да ће нам помоћи.
6 Чврсто верујемо да ће се Јехова све до краја бринути за ово дело. (Упореди с Филипљанима 1:6.) Наше безусловно поверење у њега као нашег Помоћника даје нам снагу, тако да ’не малаксавамо чинећи добро‘ (Гал. 6:9).