или стварају антитела која учине непријатеље неделотворним и обележе га за уништење. „Антитело“, каже књига Тело као машина, „причврсти се на молекуле на површини вируса као кључ који одговара некој брави“.

Твој имунолошки систем има још једну изванредну способност. Кад се пронађе право оружје, то се памти. То значи, да у случају инвазије исте врсте микроба у будућности могу одмах да се створе антитела. „Онај ко је преболео неку дечју болест, као што су оспе, заушке или богиње, обично није осетљив на други напад те болести“, објашњава научни приручник Елементи микробиологије.

Сарађујући с тим механизмом памћења, медицинска наука је постигла много добра. Вакцинисањем се постиже да имунолошки систем створи антитела против болести коју особа никад пре није имала. На тај начин деца стичу имунитет. Али, неке болести пркосе људским настојањима да их доведу под контролу.

„Веће разумевање антитела може да доведе до боље контроле над неким болестима као што су рак и поленска грозница“, каже књига Елементи микробиологије. „Будућа истраживања“, додаје се, „треба да донесу већи увид у то како се виталност имунолошких функција може задржати и у старости да би се побољшало здравље и продужио животни век свих људи“. Међутим, 1981. године кад је објављена ова књига, откривен је стечени синдром помањкања имунитета (АИДС или СИДА). Као што му и сам назив говори, вирус сиде напада део имунолошког система тела и тако жртва остаје без одбране против одређених обољења.

Примећујеш ли контрадикцију? Људско тело је заиста створено да остане живо. Оно се на задивљујући начин брани, поправља и обнавља. Међутим, нешто недостаје. Истина је, могуће је да се заштити од неких обољења, као што је сида, слеђењем начела из Библије (Дела апостолска 15:28, 29; 2. Коринћанима 7:1). Али, друга обољења, као што је рак, погађају људе који пажљиво предузимају мере предострожности. Зашто је то тако? Да ли је човек створен да живи или да умире? На то питање ћемо одговорити у једном од наредних бројева овог часописа.

Млади питају. . .

Зашто треба ићи на хришћанске састанке?

„Родитељи су ме увек терали у цркву“, каже Кристијан, један младић из Суринама. „Увек сам волео да буде пљусак у недељу пре подне да бих тако остао код куће. „Али“, додаје он са осмехом, „изгледа да је киша падала само од понедељка до суботе“.

„Нисам се баш нагледао богослужења. Чим сам имао прилику да откажем, побегао сам“.

КРИСТИЈАН није никакав изузетак. Свештенство широм света жали због недостатка интереса младих за верске обреде. Симоте Веа, један свештеник с пацифичког острва Тонга, каже: „Број младих људи који долазе у цркву—опада“.

Зашто, дакле, водеће цркве не успевају да привуку младе људе? Лорин Теви, члан светског већа цркава, признаје: „Најкритичније је на подручју поуке . . . Цркве морају да схвате да теолошка поука мора да буде упућена свима“.

„То је тачно“, слаже се Кристијан. „Многи млади жуде за јасном библијском поуком. Међутим, уместо да удовољи тој потреби, црква се држи старих обреда“. Тринаестогодишња Ани додаје: „У цркви се много пева, а мало учи“. Слично се и осамнаестогодишња Барбара жали на недостатак поуке у цркви. „Једном“, сећа се она, „пастор ми је дао цртеже Исуса начињене само линијама. Рекао ми је да их обојим. У томе се састојала служба Божја!“

Не треба се, дакле, чудити, што су многи млади разочарани црквеним богослужењем. Међутим, да ли то значи да су сви верски састанци губљење времена? Напротив, млади споменути овде поново су почели да посећују верске састанке! Зашто? Утврдили су оно о чему је пре неколико година писао и часопис У. С. Католик: „Свака Краљевска дворана нуди више поуке месечно него већина католичких жупа током целе године“.

Краљевске дворане—освежавајуће су другачије

Краљевске дворане? Да, то су места састајања Јеховиних сведока, оних који издају овај часопис. Једна анкета која је спроведена у Суринаму показала је да је отприлике свака трећа особа која тамо похађа састанке стара између 12 и 20 година! Тако је и у многим другим земљама—велики број младих долази на састанке у Краљевским дворанама.

Кристијан објашњава зашто су га састанци привукли: „Био сам задивљен кад сам видео колико се употребљава Библија. Све што је речено било је добро поткрепљено из ње. Састанци су били попут школе!“ У Краљевским дворанама се заиста одржава течај који се састоји од пет недељних састанака на којима се хришћани оспособљавају у читању, поучавању и примењивању Библије. И ти ћеш приметити да су састанци тамо окрепљујуће другачији од црквених богослужења.

Међутим, многи млади не воле представу о било каквој врсти школе. Чак и неки омладинци које су одгајали хришћански родитељи могу да изгубе цењење према хришћанским састанцима и да се жале да им је тамо ’досадно’, да ’предуго траје’ или да би нешто друго—као на пример гледање телевизије—било много занимљивије. Зашто би требало, дакле, да млада особа одвоји време од рекреације и школских задатака за похађање хришћанских састанака?

Састанци—средство да се остане „здрав у вери“

Апостол Павле је једном рекао да је без вере немогуће угодити Богу (Јеврејима 11:6). Зато је потицао хришћане да остану „здрави у вери“ (Титу 2:2). Да ли је тај савет прикладан за данашње младе? Заиста јесте! Једна петнаестогодишњакиња овако каже: „Понекад ми се чини да је младима најтеже. Око нас су људи који чине блуд, узимају дрогу, пију“. Можеш ли да се бориш против тих потенцијалних утицаја да се ’умешаш у свашта’ и тако постанеш ’самовољан’ и одвојиш се од других хришћана? (Приче Соломунове 18:1) Тешко.

Зато хришћански састанци задовољавају једну важну потребу. Представљају помоћ да би остао ’здрав у вери’. Тертулијан, верник из другог века, је рекао: „Састајемо се да би читали наше свете списе—светим речима ми хранимо нашу веру“. Исто тако, састанци у Краљевској дворани могу и данас ’хранити нашу веру’ и јачати нас. Зато није чудо што је хришћанима заповеђено: „Држимо непоколебљивим исповиједање наше наде, . . . Не остављајмо, како неки обичавају, свога властитог састанка“ (Јеврејима 10:23—25, СТ).

Састанци—радосни и привлачни

Међутим, у овој високо технолошкој ери многи млади не воле само да буду поучени, него и да их се забавља. А мора се признати да састанци у Краљевској дворани нису баш неке позоришне представе. То, међутим, не значи да је програм досадан и незанимљив. Размисли: Шта доприноси томе да уживамо у јелу? Зар то није хранљивост и разноврсност хране, пријатно друштво око стола и опуштена атмосфера? Па, хришћански састанци сигурно испуњавају те критеријуме задовољства.

Хранљиви и разноврсни: Пет састанака служе томе да омогуће уравнотежену духовну прехрану—која се састоји од савета у вези породичног живота па све до проучавања пророчанстава. Да ли је разноврсна? Па, говори и заједнички разговори често су прожети интервјуима и живахним приказима. Петнаестогодишња Џенет сећа се свог првог састанка: „На половини састанка рекла сам мајци: ’Хајдемо кући’. Уморила сам се од седења. Али, тада су и стари и млади почели да се измењују и говоре са подијума. То ми се свидело и остала сам до краја“.

Пријатно друштво: Након што је први пут присуствовала састанку, девојка по имену Каролина из Никарагве је рекла: „Млади чланови су ме задивили. Према мени су се односили пријатељски и с поштовањем“. Да, у Краљевској дворани можеш да нађеш добро и пријатно друштво (Псалам 133:1). Тако шеснаестогодишња Анита каже: „У Краљевској дворани сам пронашла праве пријатеље“.

Опуштена атмосфера: „Понекад ме по читав дан мучи неки проблем“, каже четрнаестогодишњи Симеон. „Али, у Краљевској дворани заборавим на њега. Тамо осећам мир“. Хришћански састанци одражавају Божји дух радости и мира (Филипљанима 4:4—7). За разлику од китњастог стила и пригушене, вештачке атмосфере која влада у већини цркава, Краљевске дворане су једноставне конструкције и омогућавају опуштену атмосферу. Млада Барбара каже: „У Краљевској дворани осећам се као код куће“.

Место за учење

Међутим, далеко важније од саме атмосфере је оно што учиш на састанку у Краљевској дворани. На пример, погледајмо само један од пет састанака. Теократску школу проповедања. Основана је 1943. године да би оспособила хришћане за вештину јавног говора. То је међународна школа успостављена у свим скупштинама Јеховиних сведока широм света и која свима нуди подједнаку могућност образовања. Ученици се сви подједнако оспособљавају—било да су дечаци или девојчице, црни или бели, богати или сиромашни—и то бесплатно!

Главни уџбеник је Библија. Способни учитељи поучавају ученике како да сакупе и разраде библијске информације и затим их изнесу на разговорни начин. У вези са школом користи се и књига Водич за теократску школу проповедања.a Њених 38 задатака обухвата такве теме као што су „Израда говорног плана“, „Смисаоно наглашавање и модулација“, и кроз те теме учи се исправан изговор, наглашавање и састављање текста. Кад је девојка по имену Тери показала ту књигу свом учитељу језика, он је рекао осталим ученицима: „Након пет недеља она ми је коначно дала књигу која говори о томе како добро водити час језика и говора!“

Замисли да си у могућности да станеш пред неку групу и да је поучаваш о Библији—и то вешто и способно! То је само једна од користи коју можеш да имаш ако похађаш састанке у Краљевокој дворани. Додај томе добро друштво које ћеш тамо имати па ћеш лако видети зашто је редовно присуствовање састанцима толико важно за прехрањивање твоје вере у Бога и његовог Сина. „Ко верује“, подсећа нас Исус, „има живот вечни“ (Јован 3:36).

Надамо се, дакле, да је овај кратки осврт побудио код тебе жељу да почнеш са похађањем састанака уколико то већ ниси учинио. Шта, међутим, ако већ присуствујеш састанцима? Тада питање гласи: Извлачиш ли из тих састанака највећу могућу корист? Један од наредних бројева говориће о томе.

[Фуснота]

[Слика на 21. страни]

Састанци у Краљевској дворани омогућавају младима да активно учествују

Млади питају. . .

Зашто не могу да имам више своје слободе?

Драго Удружење Куле стражаре!

Имам 12 година. Зашто не могу да имам више своје слободе? Родитељи немају довољно поверења у мене и не допуштају ми да имам телевизор у соби. Знам да се брину, али ово је беспотребно!

(Потпис) Кит

ЛИЧНА СЛОБОДА—тинејџери често сматрају да је немају довољно. Кад 15—годишња Хитер прими писмо или јој неко телефонира, мајка је увек нервира својим испитивањем о садржају тог писма или разговора. Чак и кад Хитер једноставно хоће да буде сама у својој соби, мајка је радознала зашто хоће да буде сама.

Дванаестогодишња Алисон има другачији проблем. „Родитељи ми дају довољно слободе, али моја сестра не. Делимо исту собу. Понекад дођем раније кући и почнем да пишем домаћи задатак, а она чим уђе почне да прича шта се догодило у школи . . . Опет увече, док ја још увек пишем задатак, моја сестра и брат—једноставно упадну у собу, направе неред и онда све ја морам да спремам“ (из књиге Слушајте нас! коју је уредила Доријет Каваног).

Појам „своја слобода“ свакоме значи нешто друго, и индивидуалне потребе су различите. Неки чезну да се само мало опусте. Други би једноставно хтели мало контроле над својим временом и личним стварима. Други би хтели да се заштите од браће, сестара и пријатеља који свуда забадају нос, као и од родитеља за које сматрају да превише испитују.

Како је с тобом? Да ли имаш потребу да повремено добијеш мало „простора“, или своје слободе у животу? Ако да, то није ништа необично. Аутори књиге Здрави адолесцент: Приручник за родитеље: кажу: „Тинејџери желе и потребна им је слобода“. Зашто је, дакле, лична слобода за младе толико важна. И зашто ју је тако често тешко остварити?

Потреба за личном слободом

Потреба за личном слободом посебно долази до изражаја код тинејџера. Ти растеш и постајеш одрасла особа и сасвим је природно што желиш одређену меру независности од родитеља. Према испитивањима Џејн Норман и Мајрон В. Харис, потреба за личном слободом је начин на који тинејџери ’постављају емоционалну раздаљину између себе и других чланова породице’.

Лична слобода служи и бројним основним људским потребама. Како каже социолог Алберт Мерабијан, мало времена које се посвети себи може да послужи као заштита од притисака свакодневног живота. Мерабијан тврди да је „премало личне слободе у основи ствар која је пуна стреса. Чешће се разболите, склони сте несрећама, раздражљиви—не можете се слагати с људима—и ако таква ситуација потраје, постајете депресивни“.

Па Божји Син је једном рекао својим ученицима: „Дођите ви сами (насамо) и