проповедају добру вест у овом подручју, уверени да ће Јехова учинити да ствари расту (1. Коринћанима 3:6).

Светли изгледи за пораст

Са стакленицима који се греју геотермалном енергијом и с вештачким светлом, исландски фармери су у стању да гаје велики избор воћа, поврћа и других биљака. Слично томе, Сведоци, опремљени духовном истином, срдачношћу благог уверавања и благословом Јеховиног светог духа, доживљавају дивне резултате на исландском подручју.

Ове године 542 особе присуствовале су Меморијалу Христове смрти, и сада се води скоро 200 кућних библијских студија. Поред тога, позитиван одазив на охрабрење да се служи у недодељеним подручјима пружа нам поуздање да ће све овцама сличне особе на овом огромном острву чути глас Доброг Пастира, Исуса Христа (Јован 10:14-16). Какав радостан исход за те верне објавитеље Краљевства који показују тако много стрпљивости и устрајности у проповедању добре вести у земљи леда и ватре током прошле 64 године!

Истрајати у пионирској служби

ОКО 4 500 000 Сведока Јехове објављују добру вест широм света. Међу њима је преко 600 000 пионира, или пуновремених објавитеља Краљевства. Они у тој армији пионира крећу се по старости од предтинејџерског узраста до пензионера у својим 90-им. Они долазе из свих позадина и друштвених слојева.

Несумњиво, сви ти пуновремени проповедници желе да успеју у пионирској служби. Многи желе да она постане њихова животна каријера. Неки из одређених разлога не могу то да учине. Ипак, други су у стању да наставе с пионирском службом упркос финансијским потешкоћама, слабом здрављу, обесхрабрењу и другим проблемима. Како, дакле, пуновремени проповедници могу да се суоче с таквим проблемима и да ипак истрају у пионирској служби?

Задовољити финансијске потребе

Да би покрили своје трошкове пионири углавном раде на световном послу, као што је то чинио апостол Павле (1. Солуњанима 2:9). У већини делова света, они се суочавају с растућим ценама хране, одеће, смештаја и превоза. Често је тешко да добију посао са скраћеним радним временом који им је потребан. Ако постоје, такви послови често нуде само минималну плату, без коришћења здравственог осигурања.

Ако се ’старамо најпре за краљевство Божје и за правду његову‘, ми можемо имати веру да ће се Јехова побринути за наше материјалне потребе. Зато, када су под финансијским притиском, пионири не треба ’да се узнемиравају за сутрашњи дан‘ (Матеј 6:25-34). Док се они ревно напрежу да реше такве проблеме, јака вера у Јехову поштедеће их неприкладне забринутости.

Када се особа суочи с финансијским потешкоћама, можда трошкови могу бити смањени. Уз неке промене у буџету, може бити могуће задовољити потребе, мада не пуке жеље материјалне природе. Да би смањили трошкове, неки пионири деле стан с другим хришћанима. У помагању својој деци да служе као пионири, родитељи понекад обезбеђују смештај бесплатно или по минималним ценама. Други помажу пионирима у трошковима за храну и превоз. Али пионири не би желели да буду на терет другима, јер они имају библијску обавезу да се сами издржавају (2. Солуњанима 3:10-12).

Трошкови превоза могу да се смање дељењем тих трошкова с другим пионирима. Ако два пионира имају кола, они би могли да се ангажују у делу проповедања заједно у истом подручју, користећи један ауто и елиминишући трошкове коришћења два возила. Пионири који немају аутомобиле могу да се удруже с онима који имају и да учествују у покривању трошкова превоза. Надаље, путни трошкови могу бити смањени покривањем оближњег подручја углавном пешице. У многим земљама пионири користе економичан јавни превоз.

Међу онима који су савладали финансијске проблеме и истрајали у пуновременој служби били су Њутон Кантвел и његова жена. Они су продали своју фарму и почели да служе као пионири са шесторо од својих седморо деце, током велике депресије 1932. „Није прошло дуго пре него што смо потрошили све што смо примили од продаје наше фарме — углавном на лекарске рачуне“, писао је брат Кантвел. „Сећамо се да смо када смо се преселили на нашу другу доделу, имали довољно само да платимо кирију за две седмице унапред, и да нам остане пет долара. Међутим, знали смо да ће Јехова бринути све док марљиво будемо извршавали нашу службу... Научили смо да економишемо на различите начине. На пример, селећи се на ново подручје, ја бих разговарао с неким власницима бензинских пумпи и објаснио да ми свакодневно возимо три аута у повезаности с нашим хришћанским делом. То је обично имало за резултат наше добијање бензина по сниженој цени. Наши синови су ускоро научили да брину за наше ауто поправке, поштеђујући нас многих рачуна за поправку аутомобила.“ Тако су се Кантвелови успешно суочили с финансијским изазовима и истрајали у пуновременој служби. Брат Кантвел је још увек био на списку пионира када је умро у старости од 103 године.

Добијање посла са скраћеним радним временом

Многи пионири се финансијски издржавају уз помоћ послова са скраћеним радним временом. Да би се издржавао у служби у Коринту, Павле је радио као израђивач шатора заједно са својим суверницима Акилом и Прискилом (Дела апостола 18:1-11). Данас су духовна браћа често срећна да пионирима понуде световни посао са скраћеним радним временом. Други пионири добијају такав посао преко агенција за запошљавање које нуде послове на одређено време. Код доношења одлука у вези са запошљавањем неопходна је вера у Бога, као и горљива молитва за његово вођство (Пословице 15:29).

„Након што сам извукао много снаге из разматрања уз молитву“, рекао је један пионир, „обавестио сам свог руководиоца да је моје дело службе озбиљна лична одговорност и да не бих могао да прихватим место са пуним радним временом. Следеће среде, био сам замољен да поново размислим о том послу али на основи скраћеног радног времена. Радо сам прихватио.“ Немој да потцењујеш снагу молитве, и нека твоје молитве прате дела.

Пионири могу сматрати мудрим да потенцијалном послодавцу кажу да је њихов циљ у тражењу посла са скраћеним радним временом да се издржавају у служби. Они могу споменути дане када су на располагању и број сати које недељно могу да посвете послу. Две телесне сестре могле су да поделе један пуновремени посао у фирми за пружање правних савета, што је и једној и другој омогућило да раде по два и по дана недељно. Тако су се издржавале као пионирке све док нису присуствовале Библијској школи Гилеад Куле стражаре и добиле мисионарске доделе.

Могу да се пронађу различите врсте библијски прихватљивих послова кроз разговарање са суверницима и другима или путем консултовања новинских огласа. Од помоћи је понизност, јер то може спречити пионире од тога да буду превише избирљиви око врсте посла који би радили. (Упореди Јаков 4:10.) Да би наставили с пионирском службом, они ће можда требати да раде световни посао који неки људи сматрају ниским или простим. Ако се такав посао прихвати а жели се нешто друго, можда ће коначно бити могућа промена у запослењу.

Слабо здравље и обесхрабрење

Неки морају да прекину са својом пионирском службом због озбиљних здравствених проблема. Међутим, ако пионири не пренагле у том погледу они могу увидети да се болест може излечити или да им се здравље може довољно побољшати да наставе с пионирском службом. Многи могу да служе као пионири упркос здравственим проблемима јер примају медицинску негу, држе се строго за њих одговарајуће дијете и имају потребан одмор и вежбе. Један путујући надгледник посматрао је једну сестру пионирку која је толико боловала од артритиса да јој је била потребна помоћ да у служби хода од куће до куће (Дела апостола 20:20). Па ипак, она и њен муж водили су 33 кућна библијска студија и помогли су 83 особе да прихвате Божју истину. Њено здравље се с временом побољшало, и 11 година касније присуствовала је Школи пионирске службе.

Неке обесхрабрење може навести да напусте пионирску службу (Пословице 24:10). Један пионир је рекао путујућем надгледнику: „Престаћу с пионирском службом... да платим рачуне.“ Биле су му потребне наочаре које коштају 20 долара. „Напустићеш пионирску службу зато што ти треба нешто од 20 долара?“ питао је надгледник. Било је предложено да тај пионир ради један дан на локалној плантажи кафе, да заради 20 долара, купи те наочаре, и настави с пионирском службом. Даљњи разговор је открио да је основни проблем било обесхрабрење због скупих поправки аутомобила. Било је препоручено да тај пионир смањи трошкове возећи сваког дана унутар пречника од неколико километара уместо широким подручјем. Такође му је било саветовано да одржава своју духовност. Пионир је применио тај савет и шест месеци касније примио је позив да присуствује Школи Гилеад. Након градуације додељена му је једна страна земља и тамо је верно служио многе године све до своје смрти. Да, ако не подлегнемо обесхрабрењу већ имамо на уму да је Јехова с нама, то често води до великих благослова.

Високо цени своју предност службе

Упркос кушњама, као што су случајеви оскудице и времена без хране, Павле је на своју службу гледао као на благо (2. Коринћанима 4:7; 6:3-6). Упркос потешкоћама и прогонству данас, многе Јеховине слуге у Африци, Азији, Источној Европи и другде држе се своје предности пионирске службе. Зато кад се сусретнеш са искушењима, уложи сваки напор да истрајеш у тој предносној служби, на хвалу Јехови.

Већина пионира је могла да започне с пуновременим делом проповедања само зато што су поједноставили свој начин живота. Као Павле, они се одупиру материјалистичким мамцима и гаје задовољство ’храном и одећом‘. Да би истрајали у пионирској служби они треба да остану задовољни основним стварима (1. Тимотеју 6:8). Из високог цењења наших предности које даје Бог и њиховог стављања изнад материјалних поседа произилази радост.

Да то прикажемо: Антон Кербер је имао предност да заступа интересе Краљевства пред владиним службеницима у Вашингтону D.C. Он је неко време служио као пионир и 1950-их је био покрајински надгледник. Једном су му неки од његових пређашњих пословних другова пришли с предлогом који би му омогућио да за себе стекне чист профит од милион долара. Међутим, да би то учинио, било би неопходно да око годину дана све своје време посвети пословним стварима. Након молитве за вођство и дух здравог разума, он је рекао: „Немогуће ми је да напустим своје дивне предности служења Јехови овде чак ни за једну годину, не, ни за сав новац овога света. Служење мојој браћи овде у Вашингтону драгоценије ми је, и овде ја знам да имам Јеховин благослов. Ја бих без сумње зарадио милион долара, али на крају године таквог живота, како бих ја изгледао духовно, или чак физички?“ Зато је он одбио понуду. Високо цењење њихових предности на сличан начин помаже многима да истрају у пионирској служби.

Каквим се величанственим благословима пионири радују! Благослов је провести многе сате у говорењу о Јеховином славном краљевању (Псалам 145:11-13). Зато што служби посвећују толико много времена, пионири имају благослов доношења духовне утехе сиромашнима и потлаченима, болеснима или уцвељенима, и другима који су крајње ојађени и у потреби за сигурном надом. Дакле, ако нам околности дозвољавају да се ангажујемо у пуновременом делу проповедања, ми ћемо се заиста радовати многим благословима. ’Благослов Јеховин‘ је оно што ’богатство даје‘ (Пословице 10:22). И уз његову помоћ и благослов многи објавитељи Краљевства радосно истрају у пионирској служби.

Питања читалаца

У Римљанима 9:3, апостол Павле је писао: „Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја“ (ДС). Да ли је он мислио да би жртвовао свој живот да спасе ближње Јевреје?

Исус је пружио најистакнутији пример љубави. Он је био спреман да преда своју душу, или живот, за грешно човечанство. Током своје јавне службе, он се трошио за своје сународнике — Јевреје — тако да би што је могуће више њих било међу онима који би извукли користи од његове откупне жртве (Марко 6:30-34). Њихова равнодушност и противљење поруци спасења никада нису умањили Исусову љубазну бригу за јеврејски народ (Матеј 23:37). А он нам је ’оставио углед да идемо његовим трагом‘ (1. Петрова 2:21).

Да ли је несавршеним људима могуће да следе Исусов пример љубави? Да, а пример тога можемо видети у апостолу Павлу. Он је био тако забринут за ближње Јевреје да је, из љубави према њима, рекао да би могао пожелети да он сам буде „проклет и одлучен од Христа“ у њихову корист.

Павле је овде употребио један облик хиперболе, или преувеличавања, да би истакао оно о чему је говорио. Исус је употребио слично преувеличавање у Матеју 5:18, када је рекао: „Док небо и земља не прођу [„Пре би небо и земља прошли“,NW] неће нестати ни једног јоте, или једне саме црте од слова из закона, а да се све не испуни.“ Исус је знао да небо и земља неће проћи. Нити ће Павле постати проклет, нити ће сви Јевреји прихватити хришћанство. Али, оно што је Павле хтео да каже било је да би он учинио практично све како би помогао Јеврејима да извуку користи из Божјег средства спасења кроз Исуса Христа. Није чудо што је апостол могао охрабрити сухришћане: „Угледајте се на мене, као и ја на Христа!“ (1. Коринћанима 11:1).

Данас, хришћани треба да имају исту бригу за невернике као што су имали Исус и Павле. Никада не треба да дозволимо да помањкање интереса или директно противљење људи на нашем подручју за сведочење умањи нашу љубав према нашим ближњима и нашу ревност да им помогнемо да упознају пут спасења (Матеј 22:39).