Да ли ће нам војска увек бити потребна?
ВОЈСКА гута велики део људских ресурса и умногоме уништава човекову срећу. Стога се неки људи питају: ’Може ли човечанство икада достићи такав вид светске сигурности који ће омогућити распуштање војске?‘ Сада када оружје за масовно уништавање може збрисати целокупни живот, то питање постаје хитно. Колико је реално надати се једном свету без војске?
Велики број преседана доказује да када погодни међународни односи створе поверење, може доћи до извесног разоружања. На пример, опште пријатељске везе између Канаде и Сједињених Држава, подразумевају да преко век и по војска не чува њихову 5 000 километара дугу границу. Норвешка и Шведска су постигле сличну сагласност, као и многе друге државе. Да ли би један споразум између свих држава могао остварити свет без војске? Са ужасима из Првог светског рата, та идеја је задобила популарност без преседана.
Кад је мир остварен 1918, једна сврха Версајског мировног уговора била је „учинити изводљивом иницијативу о општем ограничењу наоружања свих држава“. Наредних година, пацифизам је постао популаран. Неки пацифисти су теоретисали како је рат најгора ствар која може задесити неку државу те зато гори и од болног пораза. Противници пацифизма нису се с тим сложили, наглашавајући да су Јевреји у великим областима вековима пружали мало оружаног отпора нападачима, па ипак су се окрутни покушаји да се они истребе настављали. Африканци су имали слабу могућност да се одупру онима који су их као робове одвели у Америке, те су тако вековима свирепо малтретирани.
Међутим по избијању Другог светског рата, многи пацифисти су закључили да је земљама потребна заштита. Стога када су након Другог светског рата основане Уједињене нације, мањи нагласак је био на разоружању, а већи на међународној сарадњи у циљу спречавања агресије. Чланови су се понадали да ће овако пружена безбедност улити нацијама поверење да крену ка разоружању.
Још један проблем постајао је све уочљивији. Често су напори једне нације да се она осигура проузроковали да се њен сусед осећа несигурно. Овај зачарани круг довео је до трке у наоружању. Али однедавно, побољшани односи међу великим нацијама ојачали су наду у разоружање. Од тада рат у Заливу, и немири у бившој Југославији многима су пак распршили наде у разоружање. Пре око пет година, часопис Time је прокоментарисао: „Иако је хладни рат завршен, свет је постао пре опасније, него мање опасно место.“
Жеља за глобалним „полицајцем“
Многи посматрачи закључују да је човечанству потребан један ауторитет на нивоу света, с војском довољно силном да заштити свакога. Пошто ни Организација уједињених нација нити водеће светске војне силе нису у стању да то учине, неки сматрају да има мало наде за будућност. Али ако прихватиш Библију као Божју Реч, могао би се упитати, хоће ли Свемоћни Бог удовољити овој хитној потреби.
Хоће ли Онај ког Библија назива „Бог љубави и мира“ употребити војну силу да спроведе правду? Ако хоће, коју војску? Многе данашње војске тврде да имају Божју подршку, али да ли оне стварно спроводе Божју вољу? Или Бог има неки други начин интервенције и остваривања мира и сигурности? (2. Коринћанима 13:11).
Свемоћни Бог је прву побуну решио тако што је Адама и Еву истерао из Едена и поставио херувиме да им онемогуће повратак. Такође је објавио своју намеру да ће скршити сваку побуну против своје суверености (Постање 3:15). Да ли то можда укључује да ће Бог користити и војску?
Библија нам говори о ситуацијама када је Бог стварно употребио војску да би извршио своје пресуде. Примера ради, у краљевствима хананске земље практиковани су сексуални односи са зверима, жртвовање деце и садистичка војевања. Бог је донео одлуку о њиховом потпуном уништењу и употребио је војску Исуса Навина да изврши ту казну (Поновљени закони 7:1, 2). Слично томе, војска краља Давида извршила је Божју пресуду против Филистеја, што је пример тога како ће Бог у завршном дану суђења уништити све што је зло.
Ови су догађаји били поучни. Јехова је показао да може употребити војску да би људима пружио сигурност. Заиста, Јехова има јединствену врсту војске која ће се позабавити овом побуном универзалних размера против његове владавине.
„Јехова над војскама“
Библија више од 250 пута користи израз „Јехова над војскама“. Тај израз се у основи односи на Божји положај заповедника над неизбројивим анђеоским снагама. Једном приликом је пророк Михеј рекао краљевима Ахаву и Јосафату: „Видео сам Господа на престолу своме, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране“ (1. Краљевима 22:19). Овде се указује на анђеоске војске. Јехова је те војске користио да би штитио свој народ. Када је град Дотан био запоседнут, Јелисејев слуга је изгубио наду. Међутим, Бог му је, да би га охрабрио, дао једну чудесну визију о својој војсци духовних створења. „Господ отвори очи слузи који виде гору пуну коња и кола огњених“ (2. Краљевима 6:15-17).
Да ли ови догађаји значе да Бог данас подржава војску? Неке војске хришћанског света могу тврдити да су Божја војска. Многе траже да их свештеници благослове. Али војске хришћанског света често се боре једна против друге, против суверника. Два светска рата у овом веку почела су између војски које су тврдиле да су хришћанске. То не може бити Божје дело (1. Јованова 4:20). Док ове војне снаге могу тврдити да се боре за мир, да ли је Исус упутио своје следбенике да организују такве војске у покушају да спрече нарушавање мира у свету?
Једно озбиљно нарушавање мира избило је када је наоружана руља дигла руке на Исуса, у једном врту где се он молио са својим ученицима. Један од ученика је мачем ударио човека из руље. Исус је ову прилику искористио да би објаснио једно важно начело. Рекао је: „Врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути. Или мислиш да ја не могу зазвати Оца свога, који би ми за час дао преко дванаест легиона анђела?“ Исус је под својом командом имао неизбројиву војску, али Петар није био регрутован у тој војсци, нити је било који други човек. Уместо тога, Петар и остали Исусови следбеници били су позвани да буду ’рибари људи‘ (Матеј 4:19, Ча; 26:47-53). Неколико сати касније, Исус је Пилату разјаснио ту ситуацију. Рекао је: „Краљевство моје није од овога света. Кад би краљевство моје било од овога света, слуге би се моје бориле за ме, да не бих био предан Јудејима. Али моје краљевство није сад одавде“ (Јован 18:36). За разлику од Давидовог краљевства које је било успостављено на земљи, Краљевство које је Бог дао Исусу налази се на небу и донеће мир на земљу.
Божја војска креће у битку
Божја војска ће ускоро кренути у акцију. Описујући обрачун који је испред нас, Откривење Исуса назива „Реч Божја“. Читамо: „Војске небеске следоваху га на белим коњима, обучене у фини бели чисти лан. Из уста његових изиђе мач оштар, да њиме побије народе.“ Библија каже да ће овај окршај окончати постојање ’краљева земље и њихових војника‘. Што се тиче других који пропуштају да покажу лојалност према Богу, пророчанство додаје: „Остали беху побијени мачем који изиђе из уста онога на коњу.“ Чак ће и Сотона Ђаво бити стављен ван дејства. Ово ће заиста отворити пут свету мира без војске (Откривење 19:11-21; 20:1-3).
Замисли свет без рата
Можеш ли себи дочарати свет тако безбедан да није потребна војска? Један библијски псалам гласи: „Ходите и видите дела Господња, чудеса што учини на земљи! До краја земље ратове прекиде“ (Псалам 46:9, 10).
Какво ће то олакшање бити! Замисли све могућности које ће имати људско друштво кад буде коначно ослобођено спутавајућег терета плаћања војних издатака и војне опреме! Људи ће моћи своју енергију да усмере на побољшање животних услова за све, на чишћење земље и поновно сађење биљака. Биће и нових прилика за изуме који ће истински користити човечанству.
Ово обећање испуниће се у светским размерама: „Неће се у твојој земљи више за насиље чути, ни за потирање, ни за пустошење на међама твојим“ (Исаија 60:18). Никада више из ратних зона неће потећи река милиона очајних избеглица, присиљених да оставе своје домове и имања и да живе у бедним логорима. Никада више људи неће јадиковати над вољеним особама које су погинуле или убогаљене у сукобима између нација. Јеховин небески Краљ ће успоставити трајни светски мир. „Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече! Од преваре и насиља искупиће душе њихове“ (Псалам 72:7, 14).
Оно што ће бити још пријатније јесте живот међу људима који су поучени не само да не мрзе већ да опонашају Божје путеве љубави. Божја Реч предсказује: „Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Господа као што је морско корито пуно воде која га покрива.“ Како ли ће изгледати живот међу људима који познају и воле Јехову? Иста књига прориче: „Дело правде мир ће бити и плод правде покој и безбедност вечна. У стану ће мира мој народ седети у становима безбедним, и заклонима тихим“ (Исаија 11:9; 32:17, 18).
Особе, чија је вера изграђена на библијском спознању, разабиру да је Божја војска већ постројена да очисти земљу од свих непријатеља мира. Ово спознање пружа им уверење да поступају по ономе што Библија каже да се „мора догодити у завршном делу дана̂“ (NW). А то је: „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити“ (Исаија 2:2-4).
Особе из многих народа које су постале Јеховини сведоци већ се уздржавају од ’учења боју‘. Они своје поуздање полажу у заштиту Божје небеске војске. Проучавајући с њима Библију, и ти можеш изградити слично поуздање.
[Извор слике на 28. страни]
U.S. National Archives photo