Вавилонцима је рекао: „Нека сад устану и нека те спасу они који обожавају небо, који гледају у звезде, који у време младог месеца објављују шта ће те снаћи. Гле, постали су као стрњика....Такви ће бити они који ти чарају, око којих се трудиш од своје младости. Одлутаће свако на своју страну. Нико те неће спасти“ (Иса. 47:13-15).

Тројство

Дефиниција: Главна наука хришћанских религија. Према Атаназијском веровању постоје три Особе божанске природе (Отац, Син и Свети дух) за које се каже да су вечне и свемоћне, да ниједна није већа или мања од друге, да је свака од њих Бог, али да су заједно само један Бог. У другим формулацијама ове науке наглашава се да те три „Особе“ нису одвојене и различите личности већ су три начина на која се испољава Божја суштина. Зато неки од оних који заступају Тројство истичу своје веровање у то да је Исус Христ Бог, или да су Исус и Свети дух Јехова. Није библијско учење.

Одакле потиче наука о Тројству?

Једна енциклопедија каже: „Ни реч Тројство, а ни та наука не појављују се у Новом Завету, нити су Исус и његови ученици имали намеру да противрече Шеми из Старог Завета: ’Чуј, Израеле: Јехова, наш Бог, један је Јехова‘ (П. зак. 6:4)... Та доктрина се постепено развијала током неколико векова и око ње су вођене многе полемике... До краја 4. века... наука о Тројству је попримила облик који је сачуван све до данас“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Micropædia, 10. том, страна 126).

„Формулација ’један Бог у три Особе‘ није била чврсто утемељена, и сасвим сигурно није била потпуно прихваћена у хришћанском животу и исповедању вере све до краја 4. века. Али управо је та формулација прва носила назив Наука о Светом Тројству. Међу апостолским оцима ништа чак ни из далека не указује на такав став или мишљење“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 14. том, страна 299).