„У Новом завету се не појављује ни реч Тројство, ни јасно учење о томе... Та наука се постепено развијала током неколико векова, прошавши кроз многе полемике“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Micropædia, 10. том, страна 126).

„Тумачи и библијски теолози, укључујући и све већи број римокатолика, признају да се о Тројству у Новом завету не може говорити без озбиљне уздржаности. Слично мишљење изражавају неки историчари који се баве изучавањем тог веровања и систематски теолози, који кажу да када неко говори о изричито дефинисаној доктрини о Тројству онда не говори о раздобљу првих хришћана већ о последњој четвртини четвртог века“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 15. том, страна 295).

Целибат свештенства

Папа Павле VI је у својој енциклици Sacerdotalis Caelibatus (Свештенички целибат, 1967) потврдио да се од свештенства захтева целибат, али је признао да се у „Новом завету у ком су сачувана учења Христа и апостола... не каже да се од светих слугу изричито захтева целибат. Сам Исус није сматрао да је то предуслов када је бирао Дванаесторицу, нити су апостоли то сматрали предусловом за оне који су предводили у првим хришћанским заједницама“ (The Papal Encyclicals 1958-1981, Falls Church, 1981, страна 204).

1. Кор. 9:5, ДК: „Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?“ („Кифа“ је арамејско име које је Петар добио; види Јована 1:42. Види и Марка 1:29-31 где се говори о Симоновој, то јест Петровој ташти.)

1. Тим. 3:2, Ба: „Епископ треба да је беспрекоран, једне жене муж.“

Пре хришћанске ере, у Будизму се од свештеника и монаха захтевало да буду неожењени (History of Sacerdotal Celibacy in the Christian Church, Лондон, 1932, четврто издање, ревидирано, Хенри Ли, страна 6). Чак и пре тога, од виших редова вавилонског свештенства захтевао се целибат, према ономе што стоји у књизи The Two Babylons, А. Хислоп (Њујорк, 1943, страна 219).

1. Тим. 4:1-3, ДК: „Дух разговијетно говори да ће у пошљедња времена одступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске... који забрањују женити се.“

Одвојеност од света

Када се 1965. године обратио Уједињеним нацијама, папа Павле VI је рекао: „Народи света окрећу се Уједињеним нацијама као последњој нади слоге и мира. Бићемо слободни да заједно са свима њима дамо свој допринос части и нади“ (The Pope’s Visit, Њујорк, 1965, специјални извештај Time-Life, страна 26).

Јов. 15:19, Ба: „[Исус Христ је рекао:] Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио, а како нисте од света, него вас ја од света изабрах, зато свет мрзи на вас.“

Јак. 4:4, Ба: „Не знате ли да је пријатељство овога света непријатељство Богу?“

Прибегавање оружју

Католички историчар Е. И. Воткин написао је следеће: „Колико год да је тешко признати, не можемо у интересу лажног уздизања или непоштене оданости порицати или игнорисати историјску чињеницу да су бискупи доследно подупирали све ратове које су водиле владе њихових земаља. У ствари, није ми познат ни један једини случај у коме је свештеничка хијерархија осудила неки рат као неправедан... Каква год да је званична теорија, у пракси су се католички бискупи у доба рата водили начелом да је њихова земља увек у праву“ (Morals and Missiles, Лондон 1959, уредник Чарлс Томпсон, стране 57 и 58).

Мат. 26:52, Ба: „Тада му Исус рече: врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути.“

1. Јов. 3:10-12 Ба: „По томе се познају деца Божја и деца ђавоља: ко год не ради по правди није од Бога... Треба да љубимо један другога, и да не будемо као Кајин, који беше од лукавога, и који уби брата свога.“

У светлу свега овога што је изнето, да ли они који тврде да су наследници апостола следе учења и начин поступања Исуса Христа и његових апостола?

Армагедон

Дефиниција: Грчка реч Хар-Магедон, која је преузета из хебрејског и коју су многи преводиоци превели као „Армагедон“, значи „мегидско брдо“, или „брдо окупљања трупа“. Библија тај назив не повезује с нуклеарним холокаустом, већ с предстојећим свеопштим ’ратом који ће се догодити на велики дан Бога Свемоћног‘ (Откр. 16:14, 16). Тај назив се нарочито примењује на „место [грчки: топон; то јест стање или ситуација]“ на коме се окупљају политичке вође које се супротстављају Јехови и његовом Краљевству под Исусом Христом. То противљење ће се огледати у томе што ће се широм света повести једна акција против Јеховиних слугу, то јест видљивих представника Божјег Краљевства.

Да ли ће Бог дозволити људима да униште Земљу у неком „термонуклеарном Армагедону“?

Пс. 96:10: „Јехова је почео краљевати. Земља [хебрејски: тевел; плодно, насељено тло, планета погодна за становање] чврсто стоји, не може се пољуљати.“

Пс. 37:29: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети.“

Откр. 11:18: „Народи су се разбеснели и дошао је [Јеховин] гнев и време... да се униште они који земљу уништавају.“