Обуците се у понизност
1 Један млади пастир се узда у Јехову и побеђује моћног ратника (1. Сам. 17:45-47). Један богати човек стрпљиво подноси невољу (Јов 1:20-22; 2:9, 10). Божји Син сву заслугу за начин на који поучава приписује свом Оцу (Јов. 7:15-18; 8:28). У сваком од ових примера, понизност је играла важну улогу. Понизност је и данас веома важна у ситуацијама с којима се суочавамо (Кол. 3:12).
2 Када проповедамо. Као хришћанске слуге, ми понизно проповедамо добру вест свим врстама људи и немамо предрасуде према њима због њихове расе, културе или порекла (1. Кор. 9:22, 23). Уколико су неки непристојни или дрско одбијају поруку о Краљевству, ми не враћамо истом мером, већ стрпљиво настављамо да тражимо достојне (Мат. 10:11, 14). Уместо да се трудимо да задивимо друге својим спознањем или образовањем, ми усмеравамо пажњу на Божју Реч и признајемо да су мисли из ње много уверљивије него било шта што бисмо ми могли да кажемо (1. Кор. 2:1-5; Јевр. 4:12). Пошто опонашамо Исуса, ми сву хвалу дајемо Јехови (Мар. 10:17, 18).
3 У скупштини. Хришћани се такође морају ’опасати понизношћу један према другоме‘ (1. Петр. 5:5). Уколико друге сматрамо већима од себе, тражићемо прилике да служимо браћи уместо да очекујемо да они служе нама (Јов. 13:12-17; Фил. 2:3, 4). Нећемо сматрати да послови попут чишћења Дворане Краљевства никако нису за нас.
4 Понизност нам помаже и да ’подносимо један другога у љубави‘, чиме унапређујемо мир и јединство у скупштини (Еф. 4:1-3). Помаже нам да се подложимо вођству наименоване браће (Јевр. 13:17). Подстиче нас да прихватимо савет или укор који можда добијемо (Пс. 141:5). Исто тако, ако смо понизни, ослонићемо се на Јеховину помоћ када извршавамо одговорности које можда имамо у скупштини (1. Петр. 4:11). Попут Давида, ми признајемо да успех не зависи од наших способности, већ од Божјег благослова (1. Сам. 17:37).
5 Пред нашим Богом. Пре свега, треба да се ’понизимо под моћну Божју руку‘ (1. Петр. 5:6). Уколико морамо да се боримо с тешким околностима, сигурно чезнемо за олакшањем које ће Краљевство донети. Међутим, ми понизно развијамо стрпљење и чекамо да Јехова испуни своја обећања у време које је одредио (Јак. 5:7-11). Као и у случају Јова који је чувао своју беспрекорност, ми првенствено желимо „да је благословено име Јеховино!“ (Јов 1:21).
6 Пророк Данило је ’унизио себе пред Богом‘ и Јехова му је указао своју наклоност и благословио га многим изузетним предностима (Дан. 10:11, 12). Зато се и ми попут њега обуцимо у понизност и задржимо на уму да су ’плод скромности и страха од Јехове, богатство, слава и живот‘ (Посл. 22:4).