Устрај у проповедању
1 Живимо у критичним временима. Грађански ратови, етнички сукоби, природне катастрофе и други стравични догађаји постали су део свакидашњице. Више него икада раније, људима је сада потребна добра вест. Међутим, равнодушност према духовним стварима такође је распрострањена. У неким подручјима може бити тешко пронаћи људе код куће и још теже пронаћи оне који желе да нас саслушају или да проучавају Библију. Чак и тада, неопходно је да устрајемо у проповедању добре вести о Божјем успостављеном Краљевству (Мат. 24:14).
2 Љубав према људима. Док проповедамо, ми истичемо Јеховину љубав према људима. „[Он] не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања“ (2. Петр. 3:9; Јез. 33:11). Стога је наложио да се, како је Исус рекао, ’у свим нацијама прво мора проповедати добра вест‘ (Мар. 13:10). Бог позива људе да се обрате к њему и избегну предстојећи суд над Сатаниним светом (Јоил 2:28, 29, 32; Соф. 2:2, 3). Зар нисмо захвални што Јехова пружа ту прилику и нама? (1. Тим. 1:12, 13).
3 Светски извештај показује да је током службене 2004. године сваког месеца у просеку вођено 6 085 387 библијских студија и да се сваке седмице у просеку крстило око 5 000 нових ученика! Неки од ових новокрштених слугу пронађени су захваљујући томе што је Јехова благословио упорна настојања објавитеља који су се трудили да разговарају са свим људима на свом подручју. Каква је то само радост за скупштине, а уједно и предност да можемо бити сарадници с Богом у овом животоспасавајућем делу! (1. Кор. 3:5, 6, 9).
4 Хвалимо Божје име. Ми устрајавамо у делу проповедања да бисмо јавно хвалили Јехову и да бисмо светили његово име пред свима (Јевр. 13:15). Сатана заводи „целу настањену земљу“ тако што људе наводи да верују да је Бог немоћан да реши проблеме човечанства, да није заинтересован за људску патњу или да он једноставно не постоји (Откр. 12:9). Када проповедамо, ми бранимо истину о нашем величанственом небеском Оцу. Наставимо да хвалимо његово име — сада и у сву вечност (Пс. 145:1, 2).