У ИЗВОРНОМ тексту Светог писма, преко 70 пута се користи хебрејска реч шеол и грчка реч адис (хад). Обе речи се повезују са смрћу. У неким преводима Светог писма преведене су као „гроб“ или „пакао“. Међутим, на многим језицима не постоје речи које у потпуности преносе њихов смисао. Зато се у преводу Нови свет речи „шеол“ и „хад“ појављују у фуснотама. Шта ове речи заправо значе? Обратимо пажњу на то како се оне користе на неким местима у Светом писму.

У Проповеднику 9:10 стоји: „Нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу [„шеолу“, фуснота] у који идеш.“ Да ли то значи да се реч „шеол“ односи на дослован гроб или место за сахрањивање? Не. Када се у Библији указује на дословно гробно место, користи се друга хебрејска, односно грчка реч, а не шеол или адис (хад). Такође, у Библији се реч „шеол“ не користи за гроб у ком је сахрањено више особа, на пример за породичну гробницу или масовну гробницу (Постанак 49:30, 31).

Шта је онда „шеол“? Из Божје Речи се види да „шеол“ и „хад“ указују на нешто што је много веће од неке велике масовне гробнице. На пример, у Исаији 5:14 се каже да се гроб, то јест „шеол“, „раширио [...] и преко мере отворио своја уста“. Иако је он, симболично говорећи, већ прогутао небројено много умрлих, још увек је гладан (Пословице 30:15, 16). За разлику од било ког дословног гробног места, у које може стати само ограничен број мртвих, „шеол“ се не може „заситити“ (Пословице 27:20). Другим речима, он никада не може да се препуни. У њему има неограничено много места. Према томе, „шеол“, то јест „хад“, није дословно место на које се сахрањују преминули, већ симболично место где почива већина умрлих.

Библијско учење о ускрсењу нам такође помаже да разумемо значење речи „шеол“ и „хад“. Из Библије разумемо да из „шеола“ и „хада“ људи могу бити ускрснутиa (Јов 14:13; Дела апостолска 2:31; Откривење 20:13). Божја Реч показује и то да се тамо не налазе само они који су служили Јехови, него и многи који му нису служили (Постанак 37:35; Псалам 55:15). У складу с тим, Библија каже да ће Бог „ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела апостолска 24:15).

КАКО замишљате Судњи дан? Многи замишљају да ће током Судњег дана милијарде људи бити доведене пред Божји престо да би им се судило по њиховим делима. Неки ће бити награђени животом на небу, док ће други бити осуђени на вечно мучење у паклу. Међутим, у Светом писму се Судњи дан сасвим другачије описује — не као нешто од чега треба да страхујемо, већ као нешто што можемо с радошћу да ишчекујемо.

У Откривењу 20:11, 12 читамо како апостол Јован описује Судњи дан: „Видео сам и велики бели престо и онога који седи на њему. Пред њим су побегли земља и небо, и за њих се више није нашло места. И видео сам мртве, велике и мале, како стоје пред престолом, и свици су се отворили. А отворио се и један други свитак — свитак живота. И мртвима је било суђено према њиховим делима на темељу онога што је написано у свицима.“ Ко је судија који седи на престолу?

Јехова Бог је врховни Судија. Међутим, суђење је поверио неком другом. Према Делима апостолским 17:31, апостол Павле је рекао да је Бог „одредио дан у ком намерава да суди свету по правди, преко човека ког је за то одредио“. Бог је ускрснулом Исусу Христу поверио задатак да суди човечанству (Јован 5:22). Када почиње Судњи дан? Колико дуго ће трајати?

Из библијске књиге Откривење сазнајемо да Судњи дан почиње након Армагедона, када буде уништен Сатанин светa (Откривење 16:14, 16; 19:19–20:3). Сатана и демони ће бити хиљаду година у „бездану“. У истом том периоду, 144 000 особа ће владати као „краљеви с Христом хиљаду година“ и судиће људима (Откривење 14:1-3; 20:1-4; Римљанима 8:17). Дакле, Судњи дан није дан од 24 сата, већ ће трајати хиљаду година.

Коме ће се судити током тог периода? Исус Христ ће судити „живима и мртвима“ (2. Тимотеју 4:1). „Живи“ којима ће он судити заправо представљају „велико мноштво“ људи који ће преживети Армагедон (Откривење 7:9-17). Апостол Јован је видео и „мртве [...] како стоје пред престолом“. Као што је Исус обећао, они „који су у гробовима [ће] чути његов глас и изаћи ће“, то јест биће враћени у живот (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15). Али на основу чега ће се свима њима судити?

Према визији апостола Јована, „свици су се отворили“ и „мртвима је било суђено према њиховим делима на темељу онога што је написано у свицима“ (Откривење 20:12). Да ли су у тим свицима записана дела која су ти људи раније чинили? Не, јер им се неће судити на основу онога што су радили пре него што су умрли. Како то знамо? Библија каже: „Ко је умро, ослобођен је од свог греха“ (Римљанима 6:7). Према томе, када се мртви врате у живот, њима ће већ бити избрисани греси. Стога, оно што је „написано у свицима“ вероватно се односи на неке заповести и упутства која ће Бог тада дати људима. Да би вечно живели, они који преживе Армагедон и они који ускрсну мораће да се придржавају свих Божјих заповести. Дакле, свакоме ће се судити на основу онога што буде радио током Судњег дана.

Милијарде људи ће током Судњег дана први пут имати прилику да сазнају шта Бог очекује од њих и да поступају у складу с тим. Дакле, Бог ће широм света поучавати људе. Како Библија каже, „праведности ће се учити они који живе на земљи“ (Исаија 26:9). Међутим, неће сви бити спремни да поступају онако како Бог жели. У Исаији 26:10 стоји: „Ако се ономе ко је зао покаже милост, он се неће научити праведности. У земљи праведности чиниће неправду и неће видети Јеховину узвишеност.“ Зли ће током Судњег дана заувек изгубити живот (Исаија 65:20).

У Светом писму се каже да ће пред крај Судњег дана људи „оживети“. У ком смислу? Они ће тада постати савршени (Откривење 20:5). Дакле, на крају Судњег дана ће сви људи бити савршени, као што је Бог од почетка намеравао (1. Коринћанима 15:24-28). Тада ће Сатана бити ослобођен и последњи пут ће му бити допуштено да испита верност сваког човека на земљи (Откривење 20:3, 7-10). На онима који остану верни Богу испуниће се следеће библијско пророчанство: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29). Они заиста могу да се радују Судњем дану.