„Сви су се испунили светим духом“

1. Каква атмосфера влада на празник Педесетнице?

НА УЛИЦАМА Јерусалима влада велико узбуђење.a Са храмског олтара диже се дим док Левити вероватно антифонално, то јест наизменично, певају Халел псалме (од 113. до 118. псалма). Улице су препуне људи. Дошли су из удаљених места као што су Елам, Месопотамија, Кападокија, Понт, Египат и Рим.b Који је повод? Педесетница, позната и као „дан првина“ (Бр. 28:26). Тај годишњи празник означава крај жетве јечма и почетак жетве пшенице. То је радостан дан.

2. Шта се то невероватно дешава на Педесетницу 33. н. е.?

² Око девет сати тог пријатног пролећног преподнева 33. н. е. дешава се нешто што ће и вековима касније код људи изазивати дивљење. Одједном настаје хука с неба „као код налета јаког ветра“ (Дела 2:2). Та хука испуњава кућу у којој је окупљено око 120 Исусових ученика. А затим се дешава нешто невероватно. Види се нешто попут пламених језика од којих по један силази на сваког ученика.c Затим се ученици испуњавају „светим духом“ и почињу да говоре страним језицима! Људи које након тога срећу на улицама Јерусалима су збуњени јер ученици могу да разговарају с њима! Свако од њих чује ученике како „говоре његовим језиком“ (Дела 2:1-6).

3. (а) Зашто се Педесетница 33. н. е. може сматрати прекретницом у историји праве религије? (б) Како је Петров говор био повезан са употребом „кључева Краљевства“?

³ Овај узбудљиви извештај описује један веома важан догађај у испуњењу Божје намере, наиме оснивање једног новог народа, духовног Израела, то јест скупштине помазаних хришћана (Гал. 6:16). Али и више од тога. Када се Петар тог дана обратио окупљеном мноштву, употребио је први од три „кључа Краљевства“ који отварају посебне могућности различитим групама људи (Мат. 16:18, 19). Тај први кључ је омогућио Јудејцима и прозелитима да прихвате добру вест и да буду помазани Божјим светим духом.d Тако су добили могућност да постану чланови духовног Израела, и као такви би имали наду да ће у Месијанском Краљевству владати као краљеви и свештеници (Откр. 5:9, 10). С временом ће ту могућност добити Самарићани, а затим и нејевреји. Шта данашњи прави хришћани могу научити из тог значајног догађаја који се одиграо на Педесетницу 33. н. е.?

„Сви су били заједно на истом месту“ (Дела апостолска 2:1-4)

4. Како данашња хришћанска скупштина наставља да испуњава улогу коју је имала скупштина основана 33. н. е.?

⁴ Хришћанска скупштина је у тренутку свог настанка имала око 120 ученика који су били „заједно на истом месту“ – у соби на спрату – и који су били помазани светим духом (Дела 2:1). До краја тог дана крстило се неколико хиљада људи. А то је био само почетак напретка једне организације која и дан-данас расте! Посредством заједнице богобојазних мушкараца и жена, то јест данашње хришћанске скупштине, „добра вест о Краљевству“ се пре него што дође крај овог света проповеда „по целом свету за сведочанство свим народима“ (Мат. 24:14).

5. Зашто је и данас корисно сарађивати с хришћанском скупштином као што је то било у првом веку?

⁵ Хришћанска скупштина ће пружати духовну снагу свима унутар ње, како онима који су помазани светим духом, тако касније и онима који буду припадали „другим овцама“ (Јов. 10:16). Павле је показао колико цени узајамну подршку браће и сестара у скупштини када је хришћанима у Риму написао: „Чезнем да вас видим, да бих вам дао неки духовни дар да ојачате, то јест, да се узајамно охрабримо, ја вашом вером, а ви мојом“ (Римљ. 1:11, 12).

6, 7. Како хришћанска скупштина данас извршава Исусову заповест да се проповеда свим народима?

⁶ Хришћанска скупштина и данас има исте циљеве као што их је имала и у првом веку. Исус је својим ученицима дао тежак, али у исто време и веома занимљив задатак. Рекао им је: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио“ (Мат. 28:19, 20).

⁷ Јехова користи хришћанску скупштину својих Сведока да би се данас обавио тај задатак. Истини за вољу, није лако пренети добру вест људима који говоре различитим језицима. Међутим, Јеховини сведоци објављују материјал који се темељи на Библији на више од 1 000 језика. Ако редовно присуствујеш састанцима и учествујеш у проповедању и стварању ученика, имаш разлога да се радујеш. И ти припадаш релативно малој групи људи која има част да темељно сведочи за Јеховино име!

8. Како нам скупштина помаже?

⁸ Да би нам помогао да истрајемо и сачувамо радост у овим тешким временима, Јехова Бог нам је дао међународно братство. Павле је хришћанима јеврејског порекла написао следеће: „Размишљајмо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава дан“ (Јевр. 10:24, 25). Хришћанска скупштина је дар од Јехове који ти омогућује да охрабриш друге, али да и ти сам будеш охрабрен. Буди близак са својом духовном браћом и сестрама. Никада немој пропуштати хришћанске састанке!

Свако је чуо „како ученици говоре његовим језиком“ (Дела апостолска 2:5-13)

9, 10. Шта су неки предузели како би сведочили људима који говоре неким страним језиком?

⁹ Замисли колико су били узбуђени ти Јудејци и прозелити који су се окупили на Педесетницу 33. н. е. Већина њих се вероватно могла споразумевати на грчком или хебрејском језику. Али онда је „свако чуо како ученици говоре његовим језиком“ (Дела 2:6). Сигурно је на њих оставило дубок утисак то што су чули добру вест на свом матерњем језику. Додуше, данашњи хришћани не добијају чудом способност да говоре неким страним језиком. Међутим, многи су се ставили на располагање да проповедају добру вест о Краљевству људима из свих народа. Како? Неки су научили страни језик да би служили у оближњој скупштини у којој се говори тим језиком или су се чак преселили у другу земљу. Често се дешава да им људи кажу колико цене то што су научили њихов језик.

¹⁰ Погледајмо шта је доживела Кристина која је са још седморо других Сведока почела да учи гуџарати. Када је срела једну своју колегиницу која говори гуџарати, поздравила се с њом на њеном матерњем језику. То је на њу оставило дубок утисак и занимало ју је зашто Кристина учи тако тежак језик. Тако је Кристина имала прилику да јој да добро сведочанство. Та млада жена је закључила: „Сигурно имате нешто важно да кажете.“

11. Како се можемо припремити да преносимо добру вест онима који не говоре нашим језиком?

¹¹ Наравно, нисмо сви у прилици да учимо неки страни језик. Али ипак можемо бити спремни да проповедамо добру вест о Краљевству људима који говоре другим језицима. Како? Један од начина је да помоћу апликације JW Language^® научимо како да некога поздравимо на језику којим он говори. Могли бисмо да научимо и неколико реченица на том језику да бисмо ту особу заинтересовали за Библију. Затим јој можемо показати наш сајт jw.org и видео-садржаје и публикације објављене на том језику. Ако у нашој служби користимо та средства, можемо доживети исту радост какву су доживела наша браћа у првом веку када су видела одушевљење оних који су чули добру вест на свом језику.

Петар се обратио мноштву (Дела апостолска 2:14-37)

12. (а) Како је пророк Јоило наговестио чудо које се догодило на Педесетницу 33. н. е.? (б) Зашто је испуњење Јоиловог пророчанства у првом веку било очекивано?

¹² Петар је устао и обратио се мноштву људи из различитих народа (Дела 2:14). Он је објаснио свима који су га слушали да је то што Исусови ученици говоре разним језицима чудо које је учинио Бог да би се испунило Јоилово пророчанство које каже: „Излићу свој дух на све врсте људи“ (Јоило 2:28). Исус је пре него што је узашао на небо рекао својим ученицима: „Ја ћу замолити Оца и он ће вам дати другог помоћника“, а затим је рекао да је то „дух“ (Јов. 14:16, 17).

13, 14. Како се Петар трудио да допре до срца својих слушалаца и како се можемо угледати на њега?

¹³ Петар је на крају јасно рекао окупљеном мноштву: „Нека сав израелски народ поуздано зна: Исуса, ког сте ви прибили на стуб, Бог је учинио и Господом и Христом“ (Дела 2:36). Додуше, већина оних који су слушали Петра није лично присуствовала Исусовом погубљењу на мученичком стубу, али су као народ сносили кривицу за то што се десило. Међутим, запазимо да се Петар обратио својим сународницима с поштовањем и да је покушао да допре до њиховог срца. Његов циљ је био да подстакне своје слушаоце да се покају, а не да их осуди. Да ли су се ти људи увредили због Петрових речи? Ни најмање. Оне су их „погодиле у срце“, па су питали: „Шта треба да чинимо?“ Вероватно је Петров позитиван приступ дирнуо срце многих, тако да су се покајали (Дела 2:37).

¹⁴ У том погледу се можемо угледати на Петра. Кад сведочимо људима не морамо да дискутујемо о сваком небиблијском гледишту које можда имају. Било би добро да разговарамо о ономе око чега се слажемо. Ако са својим саговорником успоставимо заједнички темељ, моћи ћемо да тактично разговарамо на темељу Божје Речи. Када се библијска истина презентује на такав начин, већа је вероватноћа да ће искрене особе позитивно реаговати.

„Нека се свако од вас крсти“ (Дела апостолска 2:38-47)

15. (а) Шта је Петар рекао и како су људи реаговали на то? (б) Зашто су хиљаде људи који су чули добру вест на Педесетницу могли да се крсте тог истог дана?

¹⁵ Тог узбудљивог дана на Педесетницу 33. н. е. Петар је рекао Јудејцима и прозелитима који су га слушали: „Покајте се и нека се свако од вас крсти“ (Дела 2:38). Крстило се око 3 000 људи, вероватно у језерцима у Јерусалиму или његовој околини.e Да ли су се они крстили у налету емоција? Да ли овај извештај служи као преседан због којег би они који проучавају Библију и деца Јеховиних сведока пожурили да се крсте чак и ако нису спремни за то? Ни у ком случају. Немојмо заборавити да су ти Јудејци и прозелити који су се крстили на Педесетницу 33. н. е. марљиво проучавали Божју Реч и да су потицали из народа који је био посвећен Јехови. Сем тога, они су већ показали своју ревност – неки од њих тако што су дошли издалека да би присуствовали том годишњем празнику. Када су прихватили важну истину што се тиче улоге коју Исус Христ има у остварењу Божје намере, били су спремни да наставе да служе Богу – али сада као крштени Христови следбеници.

16. Како су хришћани из првог века показали да су били самопожртвовани?

¹⁶ Јехова је сигурно благословио те људе. У извештају се каже: „Сви који су постали верници били су заједно и делили су све што су имали. Продавали су своја добра и имовину, па су новац делили свима, колико је коме требало“f (Дела 2:44, 45). Сви прави хришћани сигурно желе да показују такву љубав и самопожртвованост.

17. Који кораци претходе крштењу?

¹⁷ Хришћанском предању и крштењу претходе неки неопходни библијски кораци. Особа треба да добро упозна Божју Реч (Јов. 17:3). Мора да исказује веру и да се покаје за своје раније поступке, показујући да јој је искрено жао због онога што је раније чинила (Дела 3:19). Затим се мора обратити, то јест променити, и почети да чини добра дела која су у складу с Божјом вољом (Римљ. 12:2; Еф. 4:23, 24). Након ових корака следи предање Богу у молитви и затим крштење (Мат. 16:24; 1. Петр. 3:21).

18. Која је част указана крштеним Христовим ученицима?

¹⁸ Да ли си и ти предани, крштени ученик Исуса Христа? Уколико јеси, буди захвалан што ти је указана та част. Попут ученика из првог века који су били испуњени светим духом, и ти можеш на изванредан начин темељно сведочити и вршити Јеховину вољу!