Поучне илустрације и примери

ИЛУСТРАЦИЈЕ и примери су снажна средства за поучавање. Они често привлаче и задржавају пажњу, и изузетно су делотворни. Такође подстичу и на размишљање. Они буде емоције и тиме могу утицати на савест и на срце. Понекад се илустрације могу употребити да би се савладале предрасуде. Такође помажу да се неке ствари добро упамте. Да ли их ти користиш док поучаваш друге?

Стилске фигуре представљају сликовито изражавање које обично изискује само пар речи; ипак, помоћу њих се у мислима могу створити живе слике. Када се пажљиво изаберу, њихово значење је углавном сасвим очигледно. Али учитељ може појачати њихову вредност помоћу кратког објашњења. Библија је пуна примера из којих можеш да учиш.

Почни с поређењима и метафорама. Поређења су најједноставнија стилска фигура. Ако тек учиш да користиш илустрације, корисно је да почнеш с поређењима. Она се обично уводе помоћу речи као што су „као“ или „као што“. Премда упоређују две ствари које су прилично различите, поређења истичу и нешто што им је заједничко. Библија обилује фигуративним говором у коме се користе дела стварања — биљке, животиње и небеска тела — као и људско искуство. У Псалму 1:3 нам се каже да је особа која редовно чита Божју Реч „као дрво сађено крај воде живе“, то јест као дрво које је родно и које не вене. За злога се каже да је „као лав“ који вреба да ухвати плен (Пс. 10:9). Јехова је Аврахаму обећао да ће његово семе бити бројно „као звезде на небу, као песак на обали морској“ (Пост. 22:17). Што се тиче блиског односа који је Јехова успоставио с нацијом Израел, Бог је рекао: „Како се појас око човека припоји“, тако је он учинио да Израел и Јуда приону уз Њега (Јер. 13:11).

И метафоре истичу сличност између две веома различите ствари. Али метафора је снажнија. Она говори као да је једна ствар исто што и она друга, и тиме извесне особине једне ствари приписује некој другој. Исус је својим ученицима рекао: „Ви сте светло света“ (Мат. 5:14). Описујући штету коју може направити неконтролисан говор, ученик Јаков је написао: „Језик је ватра“ (Јак. 3:6). Давид је Јехови певао: ’Ти си мој град и кула моја‘ (Пс. 31:4). Добро изабрану метафору обично треба мало објаснити, или је уопште не треба објашњавати. Њену снагу појачава њена сажетост. Метафора може помоћи твојим слушаоцима да неку тачку упамте боље него када би то рекао само као обичну чињеницу.

Хипербола је преувеличавање, и она се мора користити опрезно, иначе се може погрешно разумети. Исус је користио ту стилску фигуру да би сликовито приказао једну незаборавну ствар, када је питао: „Зашто... видиш трун у оку свог брата, а не обазиреш се на греду у сопственом оку?“ (Мат. 7:3). Пре него што пробаш ову или неку другу стилску фигуру, научи да делотворно користиш поређење и метафору.

Користи примере. Уместо да користиш неку стилску фигуру, можда као помоћна средства при поучавању више волиш да користиш примере, било да су то измишљене приче или искуства из стварног живота. Они лако могу да измакну контроли, па их зато треба мудро користити. Такве примере треба да користиш само да би поткрепио тачке које су заиста важне, и треба да их изнесеш тако да се упамти поучна страна приче, а не сама прича.

Иако не морају сви примери бити стварни догађаји, они треба да одражавају ставове или ситуације из стварног живота. Зато је Исус, када је поучавао како треба да гледамо на грешнике који се кају, приказао ту мисао помоћу приче о човеку који се радовао јер је нашао своју изгубљену овцу (Лука 15:1-7). Одговарајући једном човеку који није схватио прави смисао заповести из Закона да треба волети свог ближњег, Исус је испричао причу о једном Самарићанину који је помогао једном повређеном човеку, након што свештеник и Левит то нису учинили (Лука 10:30-37). Ако научиш да пажљиво посматраш ставове и поступке људи, и ти ћеш моћи делотворно да користиш ово средство за поучавање.

Пророк Натан је испричао једну измишљену причу с циљем да укори краља Давида. Та прича је била делотворна зато што није била споменута нека ситуација која би навела Давида да се изговара. У причи се говори о једном богаташу који је имао много оваца и о једном сиромаху који је имао само једну овчицу коју је веома брижно одгајао. Давид је и сам био пастир, тако да је могао разумети како се осећао власник те овчице. Давид се с правом разгневио на богаташа који је отео сиромаху вољену овчицу. Затим је Натан директно рекао Давиду: „Ти си тај човек!“ Давид је био дирнут у срце, и искрено се покајао (2. Сам. 12:1-14). Уз вежбање, и ти можеш научити како да о осетљивим питањима говориш на један привлачан начин.

Многи примери који су корисни за поучавање могу се наћи у догађајима записаним у Писму. Исус је то урадио с неколико речи када је опоменуо: „Сетите се Лотове жене“ (Лука 17:32). Када је подробно причао о знаку своје присутности, Исус се осврнуо на ’Нојеве дане‘ (Мат. 24:37-39). У 11. поглављу Јеврејима, апостол Павле се по имену осврнуо на 16 мушкараца и жена који су били примери вере. Док добро упознајеш Библију, и ти ћеш моћи да користиш снажне примере на основу онога што се говори о догађајима и људима наведеним на њеним страницама (Римљ. 15:4; 1. Кор. 10:11).

Понекад је корисно неку поучну мисао појачати неким савременим искуством. Међутим, при томе пази да користиш само искуства која су проверена и избегавај она која би неке слушаоце непотребно довела у незгодан положај или одвукла пажњу на неку спорну тему о којој се у том часу не говори. Такође упамти да искуство треба да послужи одређеној сврси. Немој причати непотребне детаље који лако могу одвратити пажњу од циља твог излагања.

Да ли ће се разумети? Ма коју илустрацију или пример да користиш, они треба да послуже конкретној сврси. Хоћеш ли то успети ако их не примениш на тему коју осматраш?

Након што је своје ученике назвао „светло света“, Исус је додао пар коментара о томе како се користи светиљка и на коју одговорност његових ученика она указује (Мат. 5:15, 16). Своју илустрацију о изгубљеној овци пропратио је коментаром о радости на небу због једног грешника који се каје (Лука 15:7). А после своје приче о пријатељски наклоњеном Самарићанину, Исус је свом саговорнику поставио једно конкретно питање и након тога је пружио директан савет (Лука 10:36, 37). За разлику од овог случаја, Исус је своје илустрације о разним врстама тла и о кукољу на пољу објаснио само онима који су били довољно понизни да га питају о томе, а не и осталом народу (Мат. 13:1-30, 36-43). Три дана пре своје смрти, Исус је испричао илустрацију о убилачки настројеним виноградарима. Није је применио; није било ни потребно. „Свештенички главари и фарисеји... разумеше да говори о њима“ (Мат. 21:33-45). Према томе, врста илустрације, став слушалаца и твој циљ, све то одређује да ли је потребно применити илустрацију и ако јесте, у којој мери.

Потребно је време да би развио вештину делотворног коришћења илустрација и примера, али труд се и те како исплати. Добро изабране илустрације делују и на разум и на емоције. Резултат је тај да порука буде снажније изражена него када се само наведу чињенице.