Књига коју треба читати

„Библију не треба узимати озбиљно.“ То је рекао професор с универзитета једној искреној младој жени.

„Да ли сте ви икада читали Библију?“ питала је она.

Затечен, професор је морао признати да није.

„Како можете изнети тако снажно уверење о књизи коју никада нисте читали?“

Била је у праву. Он је одлучио да прочита Библију и да тек онда формира мишљење о њој.

БИБЛИЈА, састављена од 66 списа, описује се као „вероватно најутицајнија збирка књига у људској историји“.⁠¹ И стварно, она је утицала на неке од светских највећих уметности, литературу и музику. Имала је значајан утицај на законодавство. Величају је због њеног литерарног стила и високо је цене многе добро образоване особе. Њен утицај на живот људи из свих друштвених слојева нарочито је дубок. У многим својим читаоцима инспирисала је изванредан степен лојалности. Неки су чак ризиковали живот само да би је читали.

У исто време, постоји скептицизам у вези с Библијом. Постоје људи који имају чврста мишљења о њој, иако је лично никада нису читали. Они можда признају њену литерарну или историјску вредност, али се питају: како би једна књига писана пре хиљаде година уопште могла да буде од значаја у овом савременом свету? Живимо у „ери информација“. Тренутне информације о текућим збивањима и технологија су нам надохват руке. Лако се долази до „стручног“ савета за практично све изазове савременог живота. Може ли Библија заиста садржати информације које су данас практичне?

Ова брошура настоји да одговори на таква питања. Она није обликована да ти наметне религиозна гледишта или веровања, него је осмишљена с намером да покаже да је та историјски утицајна књига, Библија, вредна твог разматрања. Један извештај објављен 1994, запазио је да су неки едукатори снажног мишљења да је Библија тако чврсто урезана у западњачку културу да ће „свако, верник или неверник, који не познаје библијска учења и извештаје, бити културно неписмен“.⁠²

После читања онога што је овде објављено, можда ћеш се сложити да — било да је особа религиозна или није — Библија је, у најмању руку, књига коју треба читати.

[Оквир⁄Слика на 3. страни]

„Своје просветљење дугујем једноставно читању једне књиге. — Књиге? Да, и то је једна стара једноставна књига, скромна као сама природа, и исто тако природна... А име те књиге је сасвим просто књига, Библија.“ (Хајнрих Хајне, немачки писац из 19. века.)⁠³