Књига коју погрешно представљају

„Доктрина о двоструком кретању земље, око своје осе и око сунца, лажна је, и потпуно у супротности са Светим писмом.“ То је изјавила Индексна конгрегација римокатоличке цркве у једном декрету из 1616.1 Да ли се Библија стварно не слаже с научним чињеницама? Или је погрешно представљају?

У ЗИМУ 1609/10, Галилео Галилеј је окренуо свој новоизрађени телескоп према небу и открио четири месеца која круже око планете Јупитер. Оно што је видео разбило је преовладавајућу представу о томе да сва небеска тела сигурно круже око земље. Раније, 1543, пољски астроном Никола Коперник теоретисао је да се планете окрећу око сунца. Галилео је потврдио да је то била научна истина.

Међутим, за католичке теологе, то је била јерес. Црква је дуго држала да је земља центар свемира.⁠² То гледиште је било засновано на дословном тумачењу стихова који приказују земљу као да је учвршћена „на темељима њеним, и она се никад поместити неће“ (Псалам 104:5). Позван у Рим, Галилео се појавио пред инквизицијом. Подвргнут ригорозном испитивању, био је присиљен да опорекне своја открића, и провео је остатак свог живота у кућном притвору.

Године 1992, око 350 година после Галилеове смрти, католичка црква је коначно признала да је он ипак био у праву.⁠³ Али, ако је Галилео био у праву, да ли је онда Библија била погрешна?

Проналажење правог смисла библијских стихова

Галилео је веровао да је Библија истинита. Када су његова научна открића противречила преовладавајућем тумачењу извесних библијских стихова, он је резоновао да теолози промашују прави смисао тих стихова. Најзад, „две истине никада не могу да противрече једна другој“, писао је он.⁠⁴ Сугерисао је да прецизни научни изрази не противрече речима Библије из свакодневног живота. Али теолози се нису дали уверити. Инсистирали су на томе да све библијске изјаве о земљи треба да се схвате буквално. Као последица тога, они нису само одбацили Галилеова открића, него су такође промашили прави смисао таквих библијских израза.

Заиста, здрав разум треба да нам каже да кад Библија указује на „четири угла земље“, то не значи да су писци Библије разумели да је земља буквално четвртаста (Откривење 7:1). Библија је писана језиком обичног народа, и често користи живописне говорне фигуре. Тако, кад говори о земљи као да има „четири угла“, трајан „темељ“, „основе“ и „камен угаони“, Библија не пружа научни опис земље; очигледно је да говори метафорички, као што често ми чинимо у свакодневном говоруa (Исаија 51:13, NW; Јов 38:6).

У својој књизи Galileo Galilei, биограф Л. Гејмонат је запазио: „Ускогруди теолози који су желели да ограниче науку на основу библијског резоновања, неће учинити ништа друго осим што ће дискредитовати саму Библију.“⁠⁵ Они су то и учинили. У ствари, теолошко тумачење Библије — а не сама Библија — јесте оно што је науци поставило неразумна ограничења.

Слично томе, религиозни фундаменталисти данас изврћу Библију када инсистирају на томе да је земља створена за шест дана од по 24 сата (Постање 1:3-31). Такво гледиште се не слаже ни с науком ни с Библијом. У Библији, као и у свакодневном говору, реч „дан“ је флексибилан термин, који изражава јединице времена различитих дужина. У Постању 2:4 (NW), на свих шест стваралачких дана указује се као на један свеобухватан „дан“. Хебрејска реч преведена „дан“ у Библији може једноставно значити „дуго време“.⁠⁶ Зато не постоји библијски разлог да се инсистира на томе да су дани стварања трајали по 24 сата. Тиме што научавају другачије, фундаменталисти погрешно представљају Библију. (Види такође 2. Петрову 3:8.)

Током целе историје, теолози су често извртали Библију. Осмотримо и неке друге начине на које религије хришћанског света погрешно представљају оно што каже Библија.

Погрешно представљена од стране религије

Поступци оних који кажу да се држе Библије често каљају углед те књиге за коју тврде да је поштују. Такозвани хришћани једни другима проливају крв у име Бога. А Библија Христове следбенике опомиње да се ’љубе међу собом‘ (Јован 13:34, 35; Матеј 26:52).

Неки свештеници пељеше своја стада, искамчујући им тешко зарађени новац — далеко од библијског упутства: „За бадава сте примили, за бадава и дајте“ (Матеј 10:8; 1. Петрова 5:2, 3).

Јасно је да Библију не можемо просуђивати према речима и поступцима оних који је једноставно цитирају или тврде да живе по њој. Особа отвореног ума ће зато желети да сама открије шта је у ствари Библија и зашто је она тако изузетна књига.

[Фусноте]

[Слика на 4. страни]

Два Галилеова телескопа

[Слика на 5. страни]

Галилео се суочава са својим инквизиторима