„Настави да проповедаш и немој одустати“

1-3. Зашто је апостол Павле дошао у Коринт и с чиме се суочио?

ДРУГА је половина 50. године н. е. Апостол Павле се налази у Коринту, богатом трговачком центру у коме живе многи Грци, Римљани и Јудејци.a Павле није ту дошао да би нешто куповао или продавао, нити да би тражио посао. У Коринт је дошао из једног много важнијег разлога – да сведочи о Божјем Краљевству. Међутим, Павле негде мора да се смести, али не жели да буде другима на терету. Не жели да ико стекне утисак да он живи на рачун Божје речи. Шта ће урадити?

² Павле уме да израђује шаторе. То није лак посао, али он је спреман да ради својим рукама да би се издржавао. Да ли ће наћи посао у том ужурбаном граду? Да ли ће наћи прикладан смештај? И поред таквих неизвесности, Павле није изгубио из вида свој главни посао – службу проповедања.

³ Како се испоставило, Павле је остао у Коринту неко време и његова служба је донела добре резултате. Шта можемо научити на основу онога што је Павле радио у Коринту и како ће нам то помоћи да темељно сведочимо о Божјем Краљевству на нашем подручју?

Бавили су се израђивањем шатора (Дела апостолска 18:1-4)

4, 5. (а) Где је Павле боравио док је био у Коринту и којим се послом бавио? (б) Како то да је Павле био израђивач шатора?

⁴ Неко време након што је стигао у Коринт, Павле је упознао један гостољубив брачни пар – Јудејца који се звао Акила и његову жену Прискилу, то јест Приску. Тај брачни пар се доселио у Коринт зато што је цар Клаудије наредио да „сви Јудејци напусте Рим“ (Дела 18:1, 2). Акила и Прискила су позвали Павла не само да остане у њиховој кући већ и да ради с њима. У извештају пише: „Пошто су се бавили истим занатом, израђивањем шатора, остао је код њих и радио с њима“ (Дела 18:3). Павле је боравио у дому ових гостољубивих људи све док је служио у Коринту. Нека писма која су касније постала део библијског канона Павле је можда написао док је био код Акиле и Прискиле.b

⁵ Како то да је Павле, човек који се образовао „код Гамалила“, био и израђивач шатора? (Дела 22:3). Јудејцима у првом веку очигледно није било испод части да дају своју децу на занат иако су их можда и додатно школовали. С обзиром на то да је био родом из Тарса у Киликији, која је била чувена по киликијуму, материјалу од ког су се правили шатори, Павле је тај занат вероватно научио још у младости. Шта је све радио један израђивач шатора? Његов посао је подразумевао ткање или сечење и шивење грубог и крутог материјала од ког су се правили шатори. У сваком случају, био је то тежак посао.

6, 7. (а) Како је Павле гледао на свој занат и шта показује да су Акила и Прискила имали слично гледиште? (б) Како данашњи хришћани следе пример који су оставили Павле, Акила и Прискила?

⁶ Павле није сматрао израђивање шатора својим животним позивом. Бавио се тим занатом само да би се издржавао у служби, то јест да би могао објављивати добру вест „без икакве наплате“ (2. Кор. 11:7). А како су Акила и Прискила гледали на свој занат? И они су као хришћани сигурно делили Павлово мишљење. У ствари, када је Павле отишао из Коринта 52. године н. е., Акила и Прискила су се спаковали и кренули с њим за Ефес, где је њихов дом постао место на ком се састајала тамошња скупштина (1. Кор. 16:19). Касније су се вратили у Рим, а затим поново у Ефес. Овај ревни брачни пар је Божје Краљевство стављао на прво место и спремно су служили другима, због чега су им биле захвалне „све скупштине других народа“ (Римљ. 16:3-5; 2. Тим. 4:19).

⁷ Данашњи хришћани следе пример који су оставили Павле, Акила и Прискила. Ревни објавитељи марљиво раде да другима не би били на терету (1. Сол. 2:9). За сваку је похвалу то што многи пуновремени објавитељи Краљевства раде скраћено радно време или неке сезонске послове како би се издржавали у служби проповедања, која је у ствари њихов главни посао. Попут Акиле и Прискиле, многе гостољубиве Јеховине слуге отварају врата свог дома покрајинским надгледницима. Они који указују такво гостопримство знају колико то може бити охрабрујуће и изграђујуће (Римљ. 12:13).

Многи Коринћани су поверовали у добру вест (Дела апостолска 18:5-8)

8, 9. Како је Павле реаговао кад су Јудејци почели да му се супротстављају и где је онда отишао да проповеда?

⁸ Када су Сила и Тимотеј дошли из Македоније и донели великодушне дарове, постало је очигледно да је Павле радио само да би подмирио своје основне потребе (2. Кор. 11:9). Он се одмах „потпуно посветио проповедању Божје речи“ (Дела 18:5). Међутим, његово ревно проповедање Јудејцима изазвало је поприлично противљење. Желећи да им да до знања да он више није одговоран за то што они не прихватају животоважну поруку о Христу, Павле је отресао прашину са своје одеће и рекао им: „Ви сте одговорни за оно што ће вам се десити. Ја нећу сносити кривицу. Од сада идем код људи из других народа“ (Дела 18:6; Језек. 3:18, 19).

⁹ Где ће Павле сада проповедати? Човек који се звао Титије Јуст, вероватно прозелит чија је кућа била до синагоге, отворио је Павлу врата свог дома. Тако је Павле прешао из синагоге у Јустову кућу (Дела 18:7). И даље је становао код Акиле и Прискиле док је био Коринту, али је Јустова кућа постала место где је проповедао.

10. Шта показује да Павле није решио да проповеда искључиво незнабошцима?

¹⁰ Да ли је Павлова изјава да ће надаље проповедати незнабошцима значила да више неће обраћати пажњу на Јудејце и прозелите, чак ни на оне који су позитивно реаговали? Не би се баш могло рећи. На пример, „старешина синагоге по имену Крисп поверовао је у Господа, заједно са свим својим укућанима“. По свему судећи, доста оних који су долазили у синагогу придружили су се Криспу, јер Библија каже: „Многи Коринћани који су чули добру вест поверовали су у њу па су се крстили“ (Дела 18:8). Новоформирана хришћанска скупштина у Коринту почела је да се састаје у кући Титија Јуста. Ако је Лука и овај извештај написао у свом уобичајеном стилу, то јест хронолошки, онда се обраћење тих Јудејаца или прозелита одиграло након што је Павле отресао прашину са своје одеће. Из овог догађаја видимо колико је Павле био флексибилан.

11. Како Јеховини сведоци следе Павлов пример док проповедају онима који тврде да су хришћани?

¹¹ Данас је у многим земљама хришћанство чврсто утемељено и има снажан утицај на вернике. У многим деловима света, мисионари хришћанских цркава су многе људе обратили на хришћанство. Они који тврде да су хришћани често су везани за традицију, као што су то у првом веку били Јудејци у Коринту. Упркос тој чињеници, ми као Јеховини сведоци попут Павла ревно проповедамо таквим људима, полазећи од онога што они већ знају о Библији. Не губимо наду чак ни када нам се они супротстављају или када нас њихове верске вође прогоне. Међу онима који се „ревно труде да угоде Богу, али не знају тачно шта је његова воља“ може бити много кротких људи које тек треба да пронађемо (Римљ. 10:2).

„У овом граду има још много људи који ће поверовати у мене“ (Дела апостолска 18:9-17)

12. У шта је Исус уверио Павла у једној визији?

¹² Ако се Павле и мало двоумио да ли да настави са својом службом у Коринту, све недоумице су нестале оне ноћи када му се у визији појавио Исус и рекао му: „Не бој се, настави да проповедаш и немој одустати, јер ја сам с тобом и нико ти неће наудити. У овом граду има још много људи који ће поверовати у мене“ (Дела 18:9, 10). Ова визија га је сигурно охрабрила! Сам Исус га је уверио да ће га заштитити и да у том граду има још много оних који би прихватили истину. Шта је Павле одлучио након те визије? У извештају стоји: „Тако je остао тамо годину и шест месеци, поучавајући људе о Божјој речи“ (Дела 18:11).

13. О чему је Павле можда размишљао док је прилазио судској столици и зашто је могао очекивати другачији развој догађаја?

¹³ Након што је провео око годину дана у Коринту, Павле је добио даљњи доказ да има Исусову подршку. „Јудејци су се удружили и напали Павла и одвели га пред судску столицу“, која се називала бема (Дела 18:12). Неки сматрају да се бема, то јест уздигнута платформа од плавог и белог мермера пуна декоративних резбарија, можда налазила близу центра коринтског трга. Простор испред беме био је довољно велик да би се окупио приличан број људи. Археолошка открића показују да се судска столица могла налазити на свега неколико корака од синагоге, па према томе и од Јустове куће. Док је Павле ишао према беми, можда је размишљао о каменовању Стефана, за кога се понекад каже да је био први хришћански мученик. Павле, који је тада био познат као Савле, одобравао је његово убиство (Дела 8:1). Да ли ће се сада и њему десити нешто слично? Неће, јер му је Исус обећао: „Нико ти неће наудити“ (Дела 18:10).

14, 15. (а) За шта су Јудејци оптужили Павла и зашто је Галион одмах окончао случај? (б) Шта се десило Состену и шта је касније можда било с њим?

¹⁴ Шта се десило када је Павле стао пред судску столицу? Судија је био Галион, проконзул Ахаје, старији брат римског филозофа Сенеке. Јудејци су оптужили Павла да „наговара људе да служе Богу на незаконит начин“ (Дела 18:13). Јудејци су тиме хтели да кажу да је Павле на незаконит начин покушавао да преобрати људе на своју веру. Међутим, Галион је схватио да Павле није учинио никакву неправду нити неки озбиљан злочин (Дела 18:14). Није имао намеру да се меша у размирице међу Јудејцима. Зато је окончао случај и пре него што је Павле заустио да каже нешто у своју одбрану! Јудејци су били ван себе од беса. Искалили су свој гнев на Состену, који је можда заменио Криспа на месту старешине синагоге. Зграбили су Состена и „почели да га туку пред судском столицом“ (Дела 18:17).

¹⁵ Зашто Галион није спречио ту руљу да претуче Состена? Можда је Галион мислио да је Состен предводио руљу која је била против Павла и да је зато добио оно што је и заслужио. Било како било, могуће је да се све добро завршило. У писму које је неколико година касније упутио Коринтској скупштини, Павле је споменуо извесног брата Состена (1. Кор. 1:1, 2). Да ли је то онај исти Состен који је био претучен у Коринту? Ако јесте, можда му је тај немио догађај помогао да прихвати хришћанство.

16. Како се Исусове речи: „Не бој се, настави да проповедаш и немој одустати, јер ја сам с тобом“, односе на нашу службу?

¹⁶ Сетимо се да је Исус рекао Павлу: „Не бој се, настави да проповедаш и немој одустати, јер ја сам с тобом“ (Дела 18:9, 10). Али то је рекао тек након што су Јудејци негативно реаговали на оно што им је Павле проповедао. Добро је да имамо у мислима те речи, нарочито када неки негативно реагују док им проповедамо. Немојмо заборавити да Јехова чита срца и да искрене особе привлачи к себи (1. Сам. 16:7; Јов. 6:44). То нам заиста даје снагу да наставимо да ревно проповедамо! Сваке године се крсте стотине хиљада људи, то јест на стотине сваког дана. Онима који слушају заповест да стварају „ученике од људи из свих народа“, Исус обећава: „Ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:19, 20).

„Ако буде Јеховина воља“ (Дела апостолска 18:18-22)

17, 18. О чему је Павле можда размишљао док је пловио за Ефес?

¹⁷ Не можемо са сигурношћу рећи да ли је Галионов став према Павловим непријатељима довео до периода мира за новоосновану скупштину у Коринту. У сваком случају, Павле је „тамо остао још неко време“ пре него што се опростио с браћом из Коринта. У пролеће 52. н. е. планирао је да отплови за Сирију из Кенхреје, луке која се налазила око 11 километара источно од Коринта. Али пре него што је напустио Кенхреју, Павле се „ошишао на кратко, јер је дао завет Богу“c (Дела 18:18). Затим је са Акилом и Прискилом отпловио преко Егејског мора за Ефес у Малој Азији.

¹⁸ Док је Павле путовао бродом из Кенхреје, вероватно је размишљао о времену које је провео у Коринту. Имао је много лепих успомена и разлога да буде веома задовољан. Постигао је добре резултате за тих годину и по дана које је тамо провео. Била је основана прва скупштина у Коринту, која се састајала у Јустовој кући. Међу онима који су постали верници били су Јуст, Крисп и његови укућани, као и многи други. Павле је заволео ту нову браћу јер им је он помогао да постану хришћани. Када им је касније писао, назвао их је писмом препоруке које је записано у његовом срцу. И нама су посебно драги они којима смо имали прилику да помогнемо да постану слуге истинитог Бога. Заиста је лепо видети таква жива „писма препоруке“! (2. Кор. 3:1-3).

19, 20. Шта је Павле урадио када је стигао у Ефес и шта од њега учимо у вези с духовним циљевима?

¹⁹ Када је стигао у Ефес, Павле је одмах прионуо на посао. „Отишао [је] у синагогу. Тамо је почео да поучава Јудејце помажући им да разумеју Писмо“ (Дела 18:19). Том приликом се само кратко задржао у Ефесу. Премда су га молили да остане дуже, „он није пристао“. На растанку им је рекао: „Вратићу се код вас, ако буде Јеховина воља“ (Дела 18:20, 21). Он је сигурно увидео да у Ефесу треба још много да се проповеда. Планирао је да поново дође, али је ипак препустио ствари у Јеховине руке. Зар то није добар пример за нас? Да бисмо постигли духовне циљеве, треба нешто конкретно и да урадимо. Међутим, увек се морамо ослањати на Јеховино вођство и поступати у складу с његовом вољом (Јак. 4:15).

²⁰ Оставивши Акилу и Прискилу у Ефесу, Павле је отпловио за Цезареју. Одатле је „отишао горе“, по свему судећи у Јерусалим и поздравио тамошњу скупштину (Дела 18:22, фусн.). Затим је отишао у Антиохију у Сирији, одакле је и полазио на своја путовања. Тиме је његово друго мисионарско путовање било успешно завршено. Шта га је очекивало на последњем мисионарском путовању?