Срдачност и осећајност

ЕМОЦИЈЕ су суштински део људског живота. Када неко показује емоције, он открива шта му је у срцу, каква је особа, шта мисли о ситуацијама и људима. Многи људи скривају своје емоције због тешких искустава у животу — и у неким случајевима због утицаја културе. Али Јехова нас подстиче да развијамо позитивне особине наше унутрашње личности и да затим на одговарајућ начин показујемо шта осећамо (Римљ. 12:10; 1. Сол. 2:7, 8).

Приликом говора, можда исправно користимо речи које изражавају емоције. Али ако те речи не изговоримо с одговарајућим осећањем, они који нас слушају могу посумњати у нашу искреност. С друге стране, ако се речи саопште с одговарајућим осећањем, наш говор може бити леп и топао, и може дирнути у срце оне који нас слушају.

Показивати срдачност. Срдачна осећања су често повезана с размишљањем о људима. Према томе, када говоримо о Јеховиним дивним особинама и када изражавамо цењење према његовој доброти, наш глас треба да буде срдачан (Иса. 63:7-9). А када говоримо другим људима, наш начин говора такође треба да одише привлачном срдачношћу.

Један губавац прилази Исусу и преклиње га да га излечи. Замисли каквим тоном говори Исус када каже: „Хоћу. Очисти се“ (Мар. 1:40, 41). Замисли такође како једна жена која 12 година пати од крварења тихо прилази Исусу с леђа и дотиче ресе његове горње хаљине. Када је схватила да није прошла незапажено, дрхтећи прилази, пада пред Исусове ноге и пред целим народом открива зашто је дотакла његове хаљине и како је оздравила. Замисли на који јој начин Исус каже: „Кћери, твоја вера те излечила; иди с миром“ (Лука 8:42б-48). Срдачност коју је Исус показао у тим приликама дира наше срце и дан-данас.

Када попут Исуса саосећамо с људима и када стварно желимо да им помогнемо, то ће се видети у начину на који разговарамо с њима. Таква срдачност је искрена; она није претерана. Наша срдачност може знатно утицати на реакцију људи. Већина онога што говоримо у служби на терену изискује управо такво изражавање, посебно када резонујемо, охрабрујемо, подстичемо и саосећамо.

Ако имаш срдачна осећања према другима, нека се то види и на твом лицу. Када испољаваш срдачност, твоји слушаоци су привучени теби као ватри у хладној ноћи. Ако се на твом лицу не види да си срдачан, твоји слушаоци можда неће бити уверени да ти је истински стало до њих. Срдачност се не може ставити попут маске — она мора бити искрена.

Срдачност такође треба да буде видљива у твом гласу. Ако имаш оштар, груб глас, можда је тешко да у говору изразиш срдачност. Али с временом и уз савесно напрезање ти можеш успети у томе. Једна ствар која ти може помоћи, с чисто механичког становишта, јесте да упамтиш да кратки, одсечни гласови чине да говор буде извештачен. Научи да у речима истичеш мекше гласове. То ће ти помоћи да унесеш срдачност у свој говор.

Међутим, још је важније на шта се концентришеш. Ако си искрено усредсређен на оне којима говориш и имаш горљиву жељу да саопштиш нешто што ће им користити, то осећање ће се одразити у начину твог говора.

Живо излагање подстиче слушаоце, али је такође потребно показати нежна осећања. Није увек довољно да уверимо ум; морамо такође покренути срце.

Изражавање других осећања. Емоције као што су зебња, страх и потиштеност може изразити особа која је у некој невољи. Радост је емоција која треба да буде истакнута у нашем животу и коју великодушно показујемо када разговарамо с другима. С друге стране, неке емоције треба обуздавати. Оне нису спојиве с хришћанском личношћу (Еф. 4:31, 32; Фил. 4:4). Разне врсте емоција можемо пренети речима које изаберемо, тоном гласа, интензитетом којим говоримо, изразима лица и гестовима.

Библија извештава о читавом спектру људских емоција. Понекад их једноставно само наводи. У другим приликама извештава о догађајима или цитира изјаве у којима се откривају емоције. Када наглас читаш такво штиво, оно ће имати јачи утицај на тебе и на оне који те слушају уколико твој глас одражава те емоције. Да би то урадио треба да се уживиш у улогу оних о којима читаш. Међутим, говор није неки позоришни комад, и зато пази да не претерујеш. Учини да ти одломци буду живи у мислима оних који те слушају.

Одговарајуће материјалу. Као што је случај са одушевљењем, и срдачност коју уносиш у свој говор и друге емоције које показујеш у великој мери зависе од тога о чему говориш.

Отвори Матеја 11:28-30 и запази шта тамо стоји. Затим прочитај како Исус осуђује књижевнике и фарисеје, што је записано у 23. поглављу Матеја. Не можемо замислити да је ове оштре речи осуде изговорио монотоно и беживотно.

Шта мислиш, каква су осећања потребна за читање извештаја као што је 44. поглавље Постања, где Јуда преклиње за свог брата Венијамина? Запази осећање изражено у 13. стиху, затим како се у 16. стиху открива шта је Јуда мислио да је разлог њихове несреће, и како је сам Јосиф реаговао, према Постању 45:1.

Дакле, било да читамо или говоримо, да бисмо то ефикасно радили морамо размишљати не само о речима и мислима већ и о осећањима која треба да их надопуњују.