Уложити напор да се допре до срца

ПОРЕД тога што сведочиш људима, ти треба да уложиш напор да би деловао на њихово срце. Библија често упоређује срце неке особе и њен вањски изглед. Фигуративно срце представља унутрашњу особу — шта она осећа, све о чему размишља, зашто размишља о томе и како те мисли утичу на њене поступке. У то фигуративно срце сеје се семе истине (Мат. 13:19). Исто тако, послушност Богу треба да извире управо из тог срца (Посл. 3:1; Римљ. 6:17).

Према томе, да би твоје поучавање допрло до самог срца, концентриши се на следеће циљеве: (1) Разабери шта је то што већ утиче на срце твог саговорника. (2) Ојачај позитивне особине, као што су љубав и страх пред Богом. (3) Охрабри саговорника да анализира своје мотиве како би могао да у потпуности угоди Јехови.

Буди разборит. Постоје разни разлози због којих људи још нису прихватили истину. Када водиш кућни библијски студиј, можда треба да отклониш предрасуде и пружиш чињенице како би исправио погрешне представе које ученик има, или можда једноставно треба да пружиш доказе. Запитај се: ’Да ли је ова особа свесна да као људско биће има духовне потребе? Колику веру већ има? У шта не верује? Зашто је дошла до тих закључака? Да ли јој треба помоћи да превазиђе жеље које је спречавају у томе да прихвати одговорности које долазе са упознавањем истине?‘

Није увек лако установити зашто људи верују у извесне ствари. „Дубоке су воде намере срца човечјег“, кажу Пословице 20:5, „ал’ разуман човек уме да их црпи.“ Разумност, то јест разборитост, јесте способност да схватимо оно што није тако очигледно. То изискује проницљивост и брижљивост.

Људи не комуницирају само речима. Извесна тема може код ученика изазвати промену у изразу лица или у гласу. Ако си родитељ, сигурно знаш да промена у понашању код твог детета може бити показатељ да се оно суочава с неким новим утицајем у животу. Немој игнорисати такве знакове. Они нам пружају летимичан увид у човеково срце.

Пробрана питања ти могу помоћи да сазнаш шта је у нечијем срцу. Можеш питати: „Шта ви мислите о...?“ „Шта вас је уверило у...?“ „Како бисте реаговали када би...?“ Ипак, пази да људе не обасипаш питањима. Питања би тактично могао да уведеш речима: „Ако смем да питам...?“ Открити шта је некоме у срцу јесте тежак задатак који се не може обавити на брзину. Углавном је потребно да се кроз извесно време изгради поверење пре него што неко буде спреман да открије своја најдубља осећања. Чак и тада, треба пазити да особа не стекне утисак да се распитујеш о стварима које се тебе не тичу (1. Петр. 4:15).

Разборитост је потребна и што се тиче твоје реакције на оно што чујеш. Упамти да је твој циљ да разумеш људе како би могао да утврдиш које ће их библијске информације вероватно мотивисати. Мораш се савладавати да не би на лицу места разоткрио њихово погрешно гледиште. Уместо тога, гледај да разабереш осећања која се крију иза тих речи. Тада ћеш знати како да реагујеш; и када особа коју поучаваш схвати да је разумеш, већа је вероватноћа да ће озбиљно размислити о ономе о чему говориш (Посл. 16:23).

Ти можеш до извесне мере мотивисати појединце чак и када се обраћаш већој групи људи. Ако имаш добар контакт с публиком, ако пазиш на изразе њихових лица и постављаш реторичка питања која подстичу на размишљање, вероватно ћеш у извесној мери запазити шта твоји слушаоци мисле о ономе о чему говориш. Ако добро познајеш своје слушаоце, покажи обзир према њиховим околностима. Имај у виду свеобухватни став скупштине док резонујеш из Божје Речи (Гал. 6:18).

Пробуди позитивна осећања. Након што стекнеш извесно разумевање о томе у шта и зашто нека особа верује или не верује, моћи ћеш да градиш на томе. Исус је после свог ускрсења деловао на срце својих ученика тако што им је „потпуно откривао Писмо“ у светлу догађаја који су се мало пре тога одиграли (Лука 24:32). И ти треба да настојиш да повежеш оно што је неко доживео, са оним за чиме жуди и све то са оним што чита у Божјој Речи. Срце ученика Библије биће позитивно мотивисано када јасно схвати и себи каже: „Ово је ИСТИНА!“

Када истичеш Јеховину доброту, његову љубав, незаслужену доброту и исправност његових путева, ти помажеш онима које поучаваш да изграђују своју љубав према Богу. Када издвајаш време да би својим слушаоцима указао на вредне особине које Бог види у сваком од њих, ти им пружаш разлог да верују да и они могу имати један лични однос с Богом. То можеш постићи ако размишљаш о стиховима као што су Псалам 139:1-3, Лука 21:1-4 и Јован 6:44, и ако својим слушаоцима помогнеш да схвате да је Јехова дубоко и с пуно љубави привржен својим верним слугама (Римљ. 8:38, 39). Објасни да Јехова не гледа само на наше грешке, већ да посматра читав наш живот, нашу ревност за чисто обожавање, нашу љубав према његовом имену (2. Лет. 19:2, 3; Јевр. 6:10). Он памти чак и најситније детаље наше личности и на изванредан начин ће вратити у живот ’све који су у спомен-гробовима‘ (Јов. 5:28, 29; Лука 12:6, 7). Пошто су људи начињени по Божјој слици и обличју, разговор о Божјим особинама често ће навести особу да срцем прихвати те информације (Пост. 1:27).

Када особа учи да на људе гледа као што Јехова гледа, и то може деловати на њено срце. Логично је да ако наш Бог показује нежан обзир према нама као појединцима, тада такву исту обзирност показује и према другима, без обзира на њихово порекло, националност или расу (Дела 10:34, 35). Када особа разуме ту ствар, имаће чврст библијски темељ да из свог срца искорени предрасуде и мржњу. То ће јој помоћи да буде мирољубива у свом опхођењу с другима док учи како да врши Божју вољу.

Треба да помогнеш другима да развијају још једно осећање — страх пред Богом (Пс. 111:10; Откр. 14:6, 7). Такво дубоко поштовање може особу мотивисати да уради оно што не би било могуће њеном властитом снагом. Када с другима разговараш о Јеховиним делима која уливају страхопоштовање и о његовој изванредној љубазној доброти, тиме им можеш помоћи да развијају здрав страх од тога да му не угоде (Пс. 66:5; Јер. 32:40).

Води рачуна о томе да твоји слушаоци разумеју да је Јехови важно како се они понашају. Он има осећања, а ми својом реакцијом на његово вођство можемо учинити да он буде жалостан или да се радује (Пс. 78:40-42). Покажи људима зашто је њихово понашање важно када је реч о одговору на Сатанин изазов упућен Богу (Посл. 27:11).

Помози својим слушаоцима да схвате да је за њих корисно да удовоље Божјим захтевима (Иса. 48:17). Један начин на који то можеш урадити јесте указивањем на физичке и емоционалне последице одбацивања Божје мудрости, макар и само на трен. Објасни како нас грех удаљава од Бога, како други због тога губе прилику да од нас сазнају истину, и како грех на друге начине задире у туђа права (1. Сол. 4:6). Помози својим слушаоцима да цене благослове које већ имају због тога што се држе Божјих закона. Подстакни их да буду још захвалнији због тога што су поштеђени многих невоља захваљујући томе што ходе Јеховиним праведним путевима. Када особа има веру у то да су Божји путеви мудри, она ће осећати одбојност према сваком поступку који је у супротности с тим путевима (Пс. 119:104). На послушност неће гледати као на терет, већ као на начин да покаже љубав и оданост према Јехови као особи.

Помажи другима да се преиспитују. Да би и даље духовно расли, људи треба да размишљају о томе шта им је у срцу. Објасни како им Библија може помоћи у томе.

Помози својим слушаоцима да схвате да Библија садржи нешто више од само заповести, савета, историјских извештаја и пророчанстава. Она такође открива како Бог размишља. Божја Реч је у Јакову 1:22-25 упоређена са огледалом. На основу наше реакције на оно што стоји у Библији и на сам начин на који Јехова извршава своју намеру, библијска порука открива шта нам је у срцу. Тако она открива како Бог, „онај који испитује срца“, гледа на нас (Посл. 17:3, NW). Охрабри своје слушаоце да то увек имају на уму. Подстичи их да размишљају о томе шта је Бог сачувао за нас у библијском извештају и шта још они можда треба да промене у свом животу како би му још више угодили. Помози им да на читање Библије гледају као на прилику да схвате како Јехова процењује „помисли и намере срца“, тако да могу да сарађују с Богом када треба да праве потребне промене (Јевр. 4:12; Римљ. 15:4).

Неки студенти Библије можда желе да поступају по ономе што уче; ипак, можда се брину око тога шта ће други да мисле. Можда се боре с неким јаким телесним жељама. Или можда оправдавају своје понашање, тражећи неки изговор да би док служе Богу истовремено радили и оно што се ради у свету. Усмери пажњу на то које су опасности од такве неодлучности (1. Краљ. 18:21). Подстичи их да се моле Богу да испита и прочисти њихово срце (Пс. 26:2; 139:23, 24).

Покажи им да Јехова разуме с чиме се они боре и да Библија објашњава шта се том приликом дешава у њима самима (Римљ. 7:22, 23). Помози им да пазе како не би дозволили да њима доминирају склоности несавршеног срца (Посл. 3:5, 6; 28:26; Јер. 17:9, 10).

Охрабри свакога да анализира своје мотиве. Поучи га да пита самог себе: ’Зашто желим да урадим то? Да ли ћу тиме показати Јехови да заиста ценим све што је он учинио за мене?‘ Труди се да ојачаш уверење да је признат однос с Јеховом нешто највредније што човек може поседовати.

Помози својим слушаоцима да схвате шта значи служити Јехови ’свим срцем‘ (Лука 10:27). То значи да сва своја осећања, своје жеље и мотиве морају довести у склад с Јеховиним путевима. Зато поучи своје слушаоце да не анализирају само оно што раде већ и шта мисле о Божјим захтевима и који су њихови мотиви с којима му служе (Пс. 37:4). Док они с којима проучаваш разабиру подручја на којима треба да се поправе, охрабруј их да се моле Јехови: „Учини да се срцу моме мили бојати се имена твога“ (Пс. 86:11).

Када ученик развије лични однос с Јеховом, он ће слушати Бога на основу вере, а не само зато што га ти подстичеш на то. Тада ће се и он сам ’и даље уверавати у оно што је прихватљиво Господу‘ (Еф. 5:10; Фил. 2:12). Таква свесрдна послушност радује Јехову (Посл. 23:15).

Задржи на уму да је Јехова тај који процењује срца и који привлачи људе к себи (Посл. 21:2; Јов. 6:44). Ми имамо улогу сарадника (1. Кор. 3:9). То је „као да Бог усрдно моли преко нас“ (2. Кор. 5:20; Дела 16:14). Јехова никога не присиљава да прихвати истину, али док ми користимо Писмо, он може учинити да наши слушаоци схвате да је оно што слушају у ствари одговор на њихова питања — или на њихове молитве. Буди свестан тога сваки пут када друге поучаваш, и усрдно се моли Јехови да те води и да ти помаже у томе (1. Лет. 29:18, 19; Еф. 1:16-18).