Извори материјала за Радну свеску
5—11. ФЕБРУАРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 12—13
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Матеј 12:20) Стучену трску неће сломити, и фитиљ који тиња неће угасити, све док правду не доведе до победе.
nwtsty-Е белешка за Мт 12:20
Фитиљ који тиња: Светиљка која се користила у домаћинствима била је мала земљана посуда напуњена маслиновим уљем. Ланени фитиљ би се натопио уљем и горео би све док уља не би нестало. Грчки израз преведен као „фитиљ који тиња“ вероватно је указивао на фитиљ који се димио јер, иако је било жара, пламен је био веома слаб или се потпуно угасио. У Исаији 42:3, било је проречено да ће Исус бити саосећајан; он никада не би одузео задњи трачак наде незнатним и потлаченим људима.
12—18. ФЕБРУАРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 14—15
„Исус храни многе преко неколицине“
(Матеј 14:20, 21) Сви су јели и наситили се. Затим су сакупили остатке — дванаест пуних корпи. А оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
nwtsty-Е белешка за Мт 14:21
Не рачунајући жене и децу: Једино је Матеј забележио да су приликом овог Исусовог чуда били присутни и жене и деца. Могуће је да је том приликом Исус нахранио више од 15 000 људи.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Матеј 15:7-9) Лицемери, добро је Исаија пророковао о вама, кад је рекао: „Овај народ ме поштује уснама својим, али срце му је далеко од мене. Узалуд ме обожавају, јер су учења која научавају људске заповести.“
nwtsty-Е белешка за Мт 15:7
Лицемери: Изворна грчка реч ипокрите указивала је на грчке (а касније и римске) позоришне глумце који су носили велике маске обликоване тако да се глас глумца јаче чује. Ова реч је касније добила и своје метафоричко значење — њоме се указивало на особу која крије каква је и какве су јој праве намере. Таква особа обмањује друге и претвара се да је нешто што није. У овом стиху је Исус верским вођама рекао да су „лицемери“ (Мт 6:5, 16).
(Матеј 15:26) А он јој рече: „Није у реду да се од деце узме хлеб и да се баци кучићима.“
nwtsty-Е белешка за Мт 15:26
Деца, кучићи: Пошто су пси према Мојсијевом закону били нечисте животиње, реч „пас“ се у Светом писму често користи у негативном контексту (Ле 11:27; Мт 7:6; Фп 3:2; От 22:15). Међутим, и у Марковом (7:27) и у Матејевом запису о Исусовом разговору с Гркињом, налазимо реч „кучићи“, која има топао призвук. Могуће је да су и сами нејевреји одмиља користили ту реч за своје кућне љубимце. Тиме што је Јевреје упоредио с „децом“, а нејевреје с „кучићима“, Исус је очигледно желео да истакне ко има приоритет. У домовима у којима је било и деце и кучића, најпре би се нахранила деца.
19—25. ФЕБРУАРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 16—17
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Матеј 16:18) А ја теби кажем: Ти си Петар. На овој стени саградићу своју скупштину, и врата гроба неће је надјачати.
nwtsty-Е белешке за Мт 16:18
Петар, стена: Грчка реч петрос је мушког рода и значи „камен, камена громада, стена“. Овде ју је Исус употребио као лично име (Петар), што је грчки облик имена које је Исус дао Симону (Јв 1:42). Грчка реч петра је женског рода и преводи се као „стена“, а може се односити и на каменито тло, литицу или гомилу камења. Ове грчке речи се појављују и у следећим стиховима: Мт 7:24, 25; 27:60; Лу 6:48; 8:6; Ри 9:33; 1Ко 10:4; 1Пе 2:8. Петар очигледно није мислио за себе да је стена на којој ће Христ саградити скупштину, јер је у 1Пе 2:4-8 написао да је Исус давно проречени „угаони [камен] темељац“, који је изабрао сам Бог. Апостол Павле је такође рекао да је Исус „темељ“ и „духовна стена“ (1Ко 3:11; 10:4). Дакле, Исус се у овом стиху очигледно послужио игром речи и заправо је рекао: „Ти, онај ког сам ја назвао Петар (Стена), препознао си Христа — стену која је темељ хришћанске скупштине.“
Скупштина: Ово је прво место на ком се појављује грчка реч еклисиа, која потиче од речи ек (што значи „из“) и калео (што значи „позвати“). Она означава групу особа сазвану на скуп. Овде је Исус прорекао да ће бити основана хришћанска скупштина, коју ће сачињавати помазани хришћани. Они су „живо камење“ које се уграђује „у духовни храм“ (1Пе 2:4, 5). Ова грчка реч, еклисиа, често се користи у Септуагинти, као одговарајући превод хебрејске речи која значи „скупштина“ или „збор“, којом се често указивало на израелски народ који је Бог изабрао (Пз 23:3; 31:30). У изворном тексту у Дел 7:38, на израелски народ који је Бог позвао да изађе из Египта указује се као на „скупштину“. Слично томе, хришћани који су позвани „из таме“ и изабрани „из света“ чине „Божју скупштину“ (1Пе 2:9; Јв 15:19; 1Ко 1:2).
(Матеј 16:19) Даћу ти кључеве небеског краљевства, и што год свежеш на земљи, биће одраз онога што је већ свезано на небесима, и што год одрешиш на земљи, биће одраз онога што је већ одрешено на небесима.
nwtsty-Е белешка за Мт 16:19
Кључеви небеског краљевства: Када се у Библији каже да је неко добио кључеве, без обзира да ли је реч о дословним или симболичним кључевима, то значи да је добио одређени ауторитет (1Ле 9:26, 27; Ис 22:20-22). Дакле, „кључ“ је симбол ауторитета и одговорности. Петар је користио „кључеве“ које му је Исус поверио да би Јеврејима (Дел 2:22-41), Самарићанима (Дел 8:14-17) и нејеврејима (Дел 10:34-38) пружио прилику да добију Божји свети дух и уђу у небеско Краљевство.
26. ФЕБРУАРА — 4. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 18—19
„Чувајмо се спотицања“
(Матеј 18:6, 7) Али ко поколеба у вери једног од ових малих који верују у мене, боље би му било да му се око врата обеси млински камен који окреће магарац и да потоне у морску дубину. Тешко свету зато што наводи људе на грех [дословно: „због каменова спотицања“, фусн.]! Неизбежно је да до тога дође, али тешко човеку који то чини!
nwtsty-Е белешке за Мт 18:6, 7, фусн.
Млински камен који окреће магарац: Или: „велики млински камен“. Дословно: „магарчев камен“. Такав камен је највероватније имао пречник између 1,2 и 1,5 метара и био је толико тежак да га је морао окретати магарац.
Камен спотицања: Сматра се да изворна грчка реч скандалон указује на замку. Неки претпостављају да је то био део замке, то јест штап за који је био закачен мамац. У проширеном смислу, ова реч се односи и на препреку због које би се неко могао спотаћи или пасти. У симболичном смислу, камен спотицања представља било шта, на пример поступак или ситуацију, због чега би неко могао кренути у погрешном правцу, морално се саплести или чак пасти и препустити се греху. У Мт 18:8, 9, користи се глагол скандализо, који је сродан овој речи. Он се може превести као „спотаћи“ и дословно значи „постати замка, навести на грех“.
nwtsty-Е мултимедија
Млински камен
Млински камен се користио за млевење житарица и за цеђење уља из маслина. Неки млински каменови су били мали, те су се могли окретати ручно, док су други били толико велики да их је морала окретати нека животиња. Могуће је да је Самсон у филистејској тамници окретао велики млински камен сличан овоме (Су 16:21). Млин који су окретале животиње често се користио не само у Израелу већ и широм Римског царства.
Горњи и доњи млински камен
Велики млински камен попут овог који је приказан на слици обично су окретале домаће животиње (често је то био магарац) и користио се за млевење житарица или за гњечење маслина. Горњи камен је имао пречник и до 1,5 метара, а доњи камен је био још већи.
(Матеј 18:8, 9) Ако те, дакле, твоја рука или твоја нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе. Боље ти је да сакат или хром добијеш живот него да с обе руке или обе ноге будеш бачен у вечну ватру. И ако те твоје око наводи на грех, ископај га и баци од себе. Боље ти је да с једним оком добијеш живот него да с оба ока будеш бачен у огањ гехене.
nwtsty-Е белешка за Мт 18:9
Гехена: Ова реч потиче од хебрејског израза гех хином, што значи „долина Еном“. Та долина се налазила на југозападу древног Јерусалима (види sgd део 16-А, мапа „Јерусалим и околина“) и у Исусово време је била место за спаљивање смећа. Зато је реч „гехена“ одговарајућ симбол потпуног уништења.
(Матеј 18:10) Пазите да не презрете једног од ових малих, јер кажем вам да њихови анђели на небу увек гледају лице мог Оца који је на небу.
nwtsty-Е белешка за Мт 18:10
Увек гледају лице мог Оца: Или: „увек имају приступ мом Оцу“. Једино духовна бића могу видети Божје лице јер му само они могу директно приступити (Из 33:20).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Матеј 18:21, 22) Тада му је пришао Петар и упитао га: „Господе, колико пута мој брат може да ми сагреши, а ја да му опростим? До седам пута?“ Исус му је рекао: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет и седам пута.“
nwtsty-Е белешка за Мт 18:22
Седамдесет и седам пута: Дословно: „седамдесет пута седам“. Овај грчки израз може значити „седамдесет плус седам“ (77 пута) или „седамдесет пута седам“ (490 пута). Овај израз се налази и у Пст 4:24, и у Септуагинти је преведен на исти начин, као „седамдесет и седам пута“. То показује да овај израз највероватније тако треба разумети. У сваком случају, понављање броја седам указује на нешто што је „неодређено“ и „безгранично“. Тиме што је Петрових „седам пута“ повећао на „седамдесет и седам пута“, Исус је желео да каже својим ученицима да не треба да одређују колико ће пута некоме опростити. За разлику од тога, у Вавилонском Талмуду стоји: „Ако неко погреши, први, други и трећи пут му се опрашта, али не и четврти пут“ (Јома 86б).
(Матеј 19:7) А они су му рекли: „Зашто је онда Мојсије прописао да јој муж може дати потврду о разводу и развести се од ње?“
nwtsty-Е белешка за Мт 19:7
Потврда о разводу: Закон је налагао да човек који жели развод припреми овај законски документ, а највероватније и да се обрати старешинама. Тиме му је дато мало времена да још једном размисли о тако озбиљној одлуци. Очигледно је сврха те одредбе била да спречи особу да одлуку о разводу донесе напречац, као и да се женама пружи извесна мера правне заштите (Пз 24:1). Међутим, у Исусово време су верске вође олакшале добијање развода. Јосиф Флавије, историчар из првог века, који је и сам био разведени фарисеј, рекао је да је развод био могућ „из било ког разлога (а мушкарци проналазе многе такве разлоге)“.
nwtsty-Е мултимедија
Потврда о разводу
Ова потврда о разводу, која датира из 71. или 72. године н. е., написана је на арамејском језику. Пронађена је на северу Вади Мурабата, сувог речног корита у Јудејској пустињи. У овој потврди стоји да се шесте године јудејске побуне против Рима Јосиф, син Нахсана, који је живео у Масади, развео од Марије, Јонатанове ћерке.