Извори материјала за Радну свеску

5—11. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 20—21

„Ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга“

(Матеј 20:3) Кад је опет изашао око трећег сата, видео је друге како беспослени стоје на тргу.

nwtsty-Е мултимедија

Трг

Грчка реч агора може се односити и на трг и на пијацу. Неке пијаце, попут оне са слике у Радној свесци, налазиле су се поред пута. Често се дешавало да трговци својом робом закрче пут и омету саобраћај. Мештани су ту набављали ствари за домаћинство, грнчарију, нешто скупљу стакларију, али и свеже намирнице. Пошто није било начина да се храна дуго чува, људи су сваког дана морали да иду на пијацу у набавку. Ту су од продаваца и других муштерија могли чути шта има ново, деца су се могла играти, а незапослени наћи посао. На трговима је Исус лечио болесне, а апостол Павле проповедао (Дел 17:17). Насупрот њима, поносити писмозналци и фарисеји су волели да им други исказују част на јавним местима попут ових.

(Матеј 20:20, 21) Тада му је пришла мајка Зеведејевих синова са својим синовима, и поклонила му се с намером да од њега нешто затражи. Он јој рече: „Шта желиш?“ Она му одговори: „Реци да ова моја два сина у твом краљевству седну један с твоје десне стране, а други с леве.“

nwtsty-Е белешке за Мт 20:20, 21

Мајка Зеведејевих синова: То јест, мајка двојице апостола, Јакова и Јована. Према Марковом јеванђељу, Јаков и Јован су пришли Исусу. Међутим, по свему судећи нису га лично питали већ су то учинили преко своје мајке, Саломе, која је изгледа Исусу била тетка (Мт 27:55, 56; Мр 15:40, 41; Јв 19:25).

Један с твоје десне стране, а други с леве: Обе позиције указују на част и ауторитет, али највећом чашћу се сматрало заузети место с десне стране (Пс 110:1; Дел 7:55, 56; Ри 8:34).

(Матеј 20:25-28) Али Исус их је позвао к себи и рекао: „Знате да владари господаре народима и великаши их држе под својом влашћу. А међу вама нека не буде тако. Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга, и ко хоће да буде међу вама први, нека вам буде роб. Као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да као откупнину за многе.“

nwtsty-Е белешка за Мт 20:26

Слуга: У Библији се грчка реч дијаконос често користи за онога ко понизно и истрајно служи другима. Та реч се примењује на Христа (Ри 15:8), његове следбенике (1Ко 3:5-7; Ко 1:23), слуге помоћнике (Фп 1:1; 1Ти 3:8), као и на послугу у кући (Јв 2:5, 9) и представнике власти (Ри 13:4).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Матеј 21:9) Народ који је ишао пред њим и који је ишао за њим, узвикивао је: „Спаси, молимо те, Сина Давидовог! Благословљен онај који долази у Јеховино име! Спаси га, молимо тебе који си на висинама!“

nwtsty-Е белешка за Мт 21:9

Спаси, молимо те: Дословно: „Хосана“. Ово је хебрејски израз који се користио и у грчком језику и он значи „спаси, молимо те“. Овде је то молба Богу за спасење или победу; може се превести и као: „молимо те да подариш спасење [Сину Давидовом]“. У почетку су се ове речи изговарале као молитва, а касније су постале израз хвале. Исти хебрејски израз налазимо у Пс 118:25, као део Халел псалама (113—118. псалма), који су се певали током прославе Пасхе. Према томе, у периоду тог празника у мислима многих су биле речи те песме. Бог је услишио молитву да спаси сина Давидовог између осталог тако што га је ускрснуо из мртвих. Сам Исус је у Мт 21:42 цитирао Пс 118:22, 23 и применио га на Месију, то јест на себе.

Син Давидов: Користећи тај израз, народ је показао да признаје Исуса као Давидовог потомка и обећаног Месију.

12—18. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 22—23

„Да ли живиш у складу с две највеће заповести?“

(Матеј 22:36-38) „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“ Он му рече: „’Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом.‘ То је највећа и прва заповест.“

nwtsty-Е белешке за Мт 22:37

Срце: Кад се ова реч користи фигуративно, углавном се односи на то какав је неко као особа. Међутим, када се спомиње заједно са „душом“ и „умом“, добија конкретније значење и односи се углавном на нечије жеље и осећања. Када се та три израза (срце, душа и ум) користе заједно, не искључују један другог, њихово значење се преклапа и тако се на најупечатљивији могући начин истиче да треба волети Бога целим својим бићем.

Душа: Или „цело биће“.

Ум: То јест, интелектуалне способности. Да би неко стекао знање о Богу и заволео га, мора користити своје интелектуалне способности (Јв 17:3, фусн.; Ри 12:1). Овде цитирани Пз 6:5 у изворном тексту, на хебрејском, користе речи „срце, душа и снага“. Међутим, у преводу Матејевог јеванђеља на грчки, уместо „снаге“ наводи се „ум“. Има неколико могућих разлога за то. Као прво, на старом хебрејском није постојала посебна реч за „ум“, већ се у ту сврху често користила реч за „срце“. Када се ова реч користи у фигуративном значењу односи се на то каква је неко особа, рецимо како размишља, шта осећа и какве ставове и мотиве има (Пз 29:4; Пс 26:2; 64:6; види белешку за срце у овом стиху). Из тог разлога, тамо где је у изворном хебрејском тексту стајала реч за „срце“, у преводу на грчки, то јест у Септуагинти, налази се грчка реч за „ум“ (Пст 8:21; 17:17; Псл 2:10; Ис 14:13). Као друго, Матеј је користио грчку реч за „ум“ а не за „снагу“ када је на грчки преводио Пз 6:5 можда због тога што та хебрејска реч обухвата и физичку и менталну, то јест интелектуалну способност човека. Који год да је разлог у питању, овај случај преклапања значења речи у хебрејском и грчком језику помаже нам да разумемо зашто писци јеванђеља̂ не наводе цитате из Поновљених закона од речи до речи.

(Матеј 22:39) Друга, слична овој, јесте: „Воли свог ближњег као самог себе.“

nwtsty-Е белешке за Мт 22:39

Друга: У Мт 22:37 се налази Исусов директан одговор фарисеју, али Исус сада проширује свој одговор и цитира још једну заповест (Ле 19:18) и указује на то да су те две заповести тесно повезане и да преносе суштину Закона и Пророка (Мт 22:40).

Ближњи: Грчка реч за „ближњег“ (дословно: „онај ко ти је близу“) не обухвата само оне који живе поред нас. Може се односити на све оне с којима човек долази у контакт (Лу 10:29-37; Ри 13:8-10).

(Матеј 22:40) На овим двема заповестима темељи се сав Закон и Пророци.

nwtsty-Е белешке за Мт 22:40

Закон и Пророци: „Закон“ обухвата библијске књиге од Постанка до Поновљених закона. „Пророци“ означавају пророчке књиге хебрејског дела Светог писма. Али када се спомињу заједно, Закон и Пророци се односе на цео хебрејски део Светог писма (Мт 7:12; 22:40; Лу 16:16).

Темељи се: Грчки глагол који дословно значи „висити“. Овде је употребљен у фигуративном смислу и може да се преведе као „темељи се, заснива се“. Исус је тиме рекао да се на љубави заснива читав хебрејски део Светог писма а не само Закон са својих Десет заповести (Ри 13:9).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Матеј 22:21) Одговорили су: „Царев.“ Тада им рече: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје.“

nwtsty-Е белешке за Мт 22:21

Дати цару царево: Ово је једина ситуација забележена у Светом писму када Исус спомиње римског цара (исти случај је и у паралелним записима из Мр 12:17; Лу 20:25). Дати цару царево значи плаћати дажбине, поштовати власти и бити им подложан у релативном смислу (Ри 13:1-7).

Дати Богу Божје: То значи да човек служи Богу, воли га и да му је послушан у свему и од свег срца (Мт 4:10; 22:37, 38; Дел 5:29; Ри 14:8).

(Матеј 23:24) Слепе вође, који цедите пиће да не бисте прогутали комарца, а гутате камилу!

nwtsty-Е белешка за Мт 23:24

Цедите пиће да не бисте прогутали комарца, а гутате камилу: Може се рећи да су комарац и камила биле најмања и највећа нечиста животиња познате Израелцима (Ле 11:4, 21-24). Исус овде користи хиперболу са дозом ироније и заправо каже да су верске вође имале обичај да процеде пиће како не би случајно прогутали комарца и тако се церемонијално онечистили, а потпуно су занемаривали много важније ствари у Закону, што би било као да су прогутали камилу.

19—25. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАТЕЈ 24

„Остани духовно будан током последњих дана“

(Матеј 24:12) Безакоња ће све више бити, па ће код већине охладнети љубав.

it-2-Е 279 ¶6

Љубав

Љубав може охладнети. Када је својим ученицима говорио о будућности, Исус Христ је рекао да ће код многих који буду говорили да верују у Бога охладнети љубав (агапе) (Мт 24:3, 12). Апостол Павле је рекао да ће једна од одлика последњих дана бити та што ће људи волети новац (2Ти 3:1, 2). Према томе, очигледно је да с временом можемо потпуно занемарити Божја праведна мерила и да наша љубав може ослабити. Због тога је од пресудне важности да константно јачамо своју љубав, тако што ћемо дубоко размишљати о Божјој Речи и примењивати Божја начела у животу (Еф 4:15, 22-24).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Матеј 24:8) Све је то почетак болних невоља.

nwtsty-Е белешка за Мт 24:8

Болне невоље: Изворна грчка реч дословно указује на порођајне болове. На овом месту указује на невоље, бол и патњу уопште, али може указивати и на то да ће, попут порођајних болова, проречене невоље постати све учесталије, јаче и дуже како се буде ближила велика невоља, која се спомиње у Мт 24:21.

(Матеј 24:20) Молите се да ваше бежање не буде у зиму или на сабат.

nwtsty-Е белешке за Мт 24:20

У зиму: Обилне падавине, поплаве и хладноћа карактеристични за ово годишње доба веома би отежали путовање и било би веома тешко наћи храну и заклон (Јзд 10:9, 13).

На сабат: На подручјима као што је Јудеја, путовање у време сабата било би отежано због законских ограничења повезаних с тим даном. Наиме, тада се није смело путовати далеко, нити се смео носити терет. Поред тога, на сабатни дан су градске капије биле затворене. (Види Дел 1:12 и sgd део 16-А.)