Извори материјала за Радну свеску
2–8. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕВРЕЈИМА 7–8
„Заувек свештеник попут Мелхиседека“
(Јеврејима 7:1, 2) Јер тај Мелхиседек, краљ Салима, свештеник Свевишњег Бога, који је изашао у сусрет Аврахаму док се овај враћао поразивши краљеве и благословио га и коме је Аврахам одвојио десетак од свега, пре свега је „краљ праведности“ (што је превод његовог имена), а затим и краљ Салима, то јест „краљ мира“.
it-2-E 366
Мелхиседек
Краљ древног Салима и „свештеник Свевишњег Бога“, Јехове (Пст 14:18, 22). Он је први свештеник који се спомиње у Библији. Са својом свештеничком службом је започео нешто пре 1933. пре н е. Будући да је Мелхиседек био краљ Салима, што значи „мир“, апостол Павле је за њега рекао да је „краљ мира“, а према значењу његовог имена, и „краљ праведности“ (Јев 7:1, 2). Сматра се да је од древног града Салима касније настао Јерусалим, чији назив у себи садржи и назив тог града. Зато се на неким местима Јерусалим назива „Салим“ (Пс 76:2).
Након што је Аврам (Аврахам) победио Ходологомора и краљеве који су били у савезу с њим, отишао је у долину Саве, то јест у „Краљеву долину“. Тамо је Мелхиседек изнео хлеб и вино пред њега и благословио га речима: „Нека Свевишњи Бог, Створитељ неба и земље, благослови Аврама; и нека је благословљен Свевишњи Бог, који ти је у руке предао тлачитеље твоје!“ Тада му је Аврахам дао „десетак од свега“, то јест, „од најбољег плена“ који је стекао победивши краљеве који су се удружили против њега (Пст 14:17-20; Јев 7:4).
(Јеврејима 7:3) Пошто је без оца, без мајке, без родословља, и пошто нема ни почетка његовим данима ни краја његовом животу, него је учињен сличним Сину Божјем, он заувек остаје свештеник.
it-2-Е 367 ¶4
Мелхиседек
Зашто се за Мелхиседека каже да „нема ни почетка његовим данима ни краја његовом животу“?
Павле је истакао нешто изванредно о Мелхиседеку, рекавши: „Пошто је без оца, без мајке, без родословља, и пошто нема ни почетка његовим данима ни краја његовом животу, него је учињен сличним Сину Божјем, он заувек остаје свештеник“ (Јев 7:3). Мелхиседек се, као и сви други људи, родио и умро. Међутим, имена његових родитеља нам нису позната, а није нам откривено ни ко су му били преци нити да ли је имао деце. Библија не говори о томе када се родио нити када је умро. Зато је на месту да Мелхиседек предочава Исуса Христа, чијој свештеничкој служби нема краја. О њему нема записа да је имао претходника нити наследника у својој служби, а ни Христ није наследио своју свештеничку службу од некога. Библија такође каже да га у том својству нико никада неће наследити. Поред тога, иако је Исус пореклом из Јудиног племена и потиче из Давидове краљевске лозе, његови преци нису служили као свештеници нити је захваљујући неком свом претку добио прилику да служи као краљ и свештеник. Све то је добио јер му је Јехова обећао.
(Јеврејима 7:17) Јер је посведочено: „Ти си заувек свештеник попут Мелхиседека.“
it-2-Е 366
Мелхиседек
Предочавао Христа у улози првосвештеника. У пророчанству о Месији, Јехова се заклео Давидовом „Господу“ речима: „Ти си свештеник довека попут Мелхиседека“ (Пс 110:1, 4). Захваљујући овом надахнутом псалму Јевреји су очекивали да ће Месија бити и свештеник и краљ. Апостол Павле је у посланици Јеврејима уклонио сваку сумњу о томе ко је проречени Месија, када је рекао да је Исус тај „који је заувек постао првосвештеник попут Мелхиседека“ (Јев 6:20; 5:10).
it-1-Е 1113 ¶4-5
Првосвештеник
Првосвештеничка служба Исуса Христа. У посланици Јеврејима пише да је Исус Христ, након ускрсења и одласка на небо, „заувек постао првосвештеник попут Мелхиседека“ (Јев 6:20; 7:17, 21). Да би боље описао колико је Христова првосвештеничка служба значајна и узвишенија од оне коју су обављали Арон и његови потомци, писац указује на то да Мелхиседек није наследио круну и свештеничку службу, већ му је те улоге дао сам Свевишњи Бог. Исус Христ не потиче из Левијевог већ из Јудиног племена и Давидове краљевске лозе. Он своју службу није наследио од Арона, већ је помазан директно од Бога, баш као и Мелхиседек (Јев 5:10). Поред обећања из Псалма 110:4, где пише: „Јехова се заклео и неће зажалити: ’Ти си свештеник довека попут Мелхиседека!‘“, према ком је помазан за небеског краља-свештеника, Христ такође има право да влада као краљ и зато што је Давидов потомак. Савез склопљен између Јехове и Давида био је гаранција да ће Исус наследити краљевски престо (2Са 7:11-16). Захваљујући томе, Исус је и краљ и првосвештеник, баш као и Мелхиседек.
Колико је Христова првосвештеничка служба боља огледа се у још једној чињеници. Када је Аврахам дао десетак краљу-свештенику Салима, то је било као да је Левије, од кога је потекло израелско свештенство, дао десетак Мелхиседеку, будући да се Левије још налазио у Аврахамовим бедрима и није био ни рођен. Штавише, када је том приликом Мелхиседек благословио Аврахама, благословио је и Левија, а обичај је да већи благосиља мањег (Јев 7:4-10). Апостол Павле још указује и на то да је Мелхиседек „без оца, без мајке, без родословља“ и да „нема ни почетка његовим данима ни краја његовом животу“ и да зато предочава Исуса Христа као вечног првосвештеника, који је након ускрсења добио „неуништив живот“ (Јев 7:3, 15-17).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеврејима 8:13) Кад каже „нови савез“, онај претходни чини застарелим. А оно што је старо и застарева, близу је нестанка.
it-1-Е 523 ¶5
Савез
У ком смислу је савез на темељу Закона „застарео“?
Међутим, савез Закона на неки начин је „застарео“ када је Јехова преко пророка Јеремије најавио да ће склопити нови савез (Јер 31:31-34; Јев 8:13). Савез Закона укинут је 33. године Исусовом смрћу на мученичком стубу (Кол 2:14), а заменио га је нови савез (Јев 7:12; 9:15; Дел 2:1-4).
ПРИПРЕМА ЗА СЛУЖБУ ПРОПОВЕДАЊА
it-1-Е 524 ¶3-5
Нови савез. Јехова је у седмом веку пре н. е. преко Јеремије прорекао да ће склопити нови савез који неће бити попут савеза Закона који су Израелци раскинули (Јер 31:31-34). У ноћи пре своје смрти, 14. нисана 33. године, када је увео прославу Господове вечере, Исус Христ је најавио нови савез, чија ће се ваљаност потврдити његовом жртвеном смрћу (Лу 22:20). Педесетог дана од његовог ускрсења и десет дана након што је узашао к Оцу на своје ученике сакупљене у горњој соби у Јерусалиму излио је свети дух који је примио од Јехове (Дел 2:1-4, 17, 33; 2Ко 3:6, 8, 9; Јев 2:3, 4).
Учесници у новом савезу су с једне стране Јехова, а с друге стране „Израел Божји“, духом рођене особе које су у заједништву с Христом, а које чине његову скупштину или његово тело (Јев 8:10; 12:22-24; Га 6:15, 16; 3:26-28; Ри 2:28, 29). Нови савез је ступио на снагу проливањем крви (жртвовањем људског живота) Исуса Христа, коју је, након што је узашао на небо, понудио Јехови да прихвати као откупнину за људски род (Мт 26:28). Када Бог одређеној особи упути небески позив (Јев 3:1), омогућује јој да постане учесник у његовом савезу путем Христове откупне жртве (Пс 50:5; Јев 9:14, 15, 26). Исус Христ је Посредник новог савеза (Јев 8:6; 9:15) и главни Аврахамов Потомак (Га 3:16). Као посредник новог савеза, Исус помаже учесницима савеза да постану право Аврахамово потомство (Јев 2:16; Га 3:29) тако што им се опраштају греси. Јехова их проглашава праведнима (Ри 5:1, 2; 8:33; Јев 10:16, 17).
Ова духом рођена Христова браћа постају „краљевско свештенство“ које ће служити заједно с Првосвештеником (1Пе 2:9; От 5:9, 10; 20:6). Они су „слуге новог савеза“ (2Ко 3:6) које врше свештеничку службу (Фп 2:17). Ови појединци с небеским позивом морају тесно следити Христове стопе и бити му верни до смрти. Јехова ће их затим учинити краљевством свештеника, они ће постати божанске природе и Јехова ће их наградити бесмртношћу и нераспадљивошћу као сунаследнике с Христом на небу (1Пе 2:21; Ри 6:3, 4; 1Ко 15:53; 1Пе 1:4; 2Пе 1:4). Сврха овог савеза је да се скупи народ за Јеховино име који је део Аврахамовог „потомства“ (Дел 15:14). Они постају Христова „невеста“ и особе с којима Христ склапа савез за краљевство како би с њим владали (Јв 3:29; 2Ко 11:2; От 21:9; Лу 22:29; От 1:4-6; 5:9, 10; 20:6). Нови савез треба да буде на снази све док сви припадници „Израела Божјег“ не ускрсну у бесмртни живот на небу. Будући да ће благослови овог савеза вечно трајати, можемо га назвати „вечним савезом“ (Јев 13:20).
9–15. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕВРЕЈИМА 9–10
„Сенка будућих благослова“
(Јеврејима 9:12-14) И једном заувек ушао у свето место, али не с крвљу јараца и јунаца, него са својом крвљу, и тако нам прибавио вечно избављење. Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице посвећује онечишћене који су тиме пошкропљени, па им тело постаје чисто, колико ће више крв Христа, који је помоћу вечног духа самог себе без мане принео Богу, очистити нашу савест од мртвих дела како бисмо служили живом Богу?
it-1-Е 862 ¶1
Опроштење
Према закону који је Бог дао израелском народу, да би некоме ко је згрешио Богу или свом ближњем то могло бити опроштено, он је прво морао исправити штету у складу с прописима Закона, а затим је, у већини случајева, требало да принесе Јехови жртву чија би се крв пролила (Ле 5:5–6:7). Павле је зато изнео начело: „Да, по Закону се скоро све чисти крвљу и без проливања крви нема опроштења“ (Јев 9:22). Али крв животињских жртава заправо није могла уклонити грехе и појединцу подарити потпуно чисту савест (Јев 10:1-4; 9:9, 13, 14). С друге стране, проречени нови савез омогућио је право опроштење на темељу откупне жртве Исуса Христа (Јер 31:33, 34; Мт 26:28; 1Ко 11:25; Еф 1:7). Чак и док је био на земљи, Исус је показао да има власт да опрашта грехе тако што је излечио парализованог човека (Мт 9:2-7).
(Јеврејима 10:1-4) Пошто у Закону налазимо само сенку будућих благослова, а не и саме благослове, свештеници никад не могу истим жртвама које из године у годину непрестано приносе учинити савршеним људе који приступају Богу. Зар иначе не би престале да се приносе жртве, јер би они који их приносе Богу били једном заувек очишћени и не би више имали свест о гресима? Али те жртве из године у годину подсећају на грехе, јер крв јунаца и јараца не може однети грехе.
it-2-Е 602-603
Савршенство
Савршенство Мојсијевог закона. У Закону који је Израел добио преко Мојсија било је између осталог одређено да постоји свештенство и да се жртвују разне животињске жртве. Иако је Закон био од Бога, и сходно томе савршен, ни Закон, ни свештенство, ни жртве нису чинили савршеним оне који су били под Законом, што је апостол Павле под надахнућем и написао (Јев 7:11, 19; 10:1). Закон није ослобађао људе од греха и смрти, већ је грех чинио још очигледнијим (Ри 3:20; 7:7-13). И поред тога, све што је Бог дао имало је своју сврху – Закон је био „старатељ“ који је људе водио до Христа и тако је представљао „само сенку будућих благослова“ (Га 3:19-25; Јев 10:1). Дакле, када Павле каже да је „Закон био немоћан, јер је због тела био слаб“ (Ри 8:3), он очигледно мисли на то да израелски првосвештеник (који је био задужен да приноси жртве и да једном годишње, на Дан очишћења, уђе у Светињу над светињама са жртвеном крвљу) није могао „у потпуности спасти“ људе, што је и објашњено у Јеврејима 7:11, 18-28. Иако су људи могли да остану у праведном положају пред Богом тиме што су Аронови синови као свештеници приносили жртве, те жртве нису могле у потпуности очистити њихову савест од греха. Зато је апостол Павле рекао да жртве не могу „учинити савршеним људе који приступају Богу“, то јест савршено очистити њихову савест (Јев 10:1-4; упоредити с Јев 9:9). Првосвештеник није могао да обезбеди трајан откуп од греха. То може једино Христ са својом трајном првосвештеничком службом и ненадмашном жртвом (Јев 9:14; 10:12-22).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеврејима 10:5-7) Зато, улазећи у свет, он каже: „’Жртву и принос ниси хтео, него си ми припремио тело. Нису ти биле по вољи жртве паљенице и жртве за грех.‘ Тада сам рекао: ’Ево, дошао сам – у свитку књиге писано је о мени – да вршим твоју вољу, Боже.‘“
it-1-Е 249-250
Крштење
Лука извештава да се Исус у тренутку свог крштења молио (Лу 3:21). Надаље, писац посланице Јеврејима говори да је Исус, кад је дошао „у свет“ (то се не односи на тренутак његовог рођења јер тада не би био у стању прочитати и изрећи те речи, већ на тренутак кад се представио за крштење и започео са својом службом), у складу с Псалмом 40:6-8 (према Септуагинти) рекао: „Жртву и принос ниси хтео, него си ми припремио тело [...] Ево, дошао сам – у свитку књиге писано је о мени – да вршим твоју вољу, Боже“ (Јев 10:5-9). Исус је рођењем постао припадник јеврејског народа који је био у савезу с Богом, то јест у савезу Закона (Из 19:5-8; Га 4:4). Стога је Исус већ био у савезу с Јеховом Богом кад је дошао код Јована да се крсти. Он се представио свом Оцу Јехови како би вршио његову вољу. Споменута „воља“ односила се на жртвовање његовог властитог тела које му је Бог „припремио“, али и на престанак приношења животињских жртава које су се приносиле у складу са Законом. Апостол Павле је то овако објаснио: „По тој ’вољи‘ смо посвећени приношењем тела Исуса Христа једном заувек“ (Јев 10:10). У случају Исуса, Божја воља је била да он изврши важно дело повезано с Краљевством, а он је показао да жели да га изврши (Лу 4:43; 17:20, 21). Јехова је прихватио и признао Исусову спремност и то је показао тако што га је помазао светим духом. Том приликом је изрекао следеће речи: „Ти си Син мој, вољени, ти си по мојој вољи“ (Мр 1:9-11; Лу 3:21-23; Мт 3:13-17).
16–22. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕВРЕЈИМА 11
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јеврејима 11:4) Вером је Авељ принео Богу вреднију жртву него Каин, и због те вере добио је сведочанство да је праведан, јер је Бог посведочио да прихвата његове дарове. И због те вере, иако мртав, још увек говори.
it-1-Е 804 ¶5
Вера
Древни примери вере. Вера сваког појединца ког је апостол Павле поменуо када је говорио о великом облаку сведока (Јев 12:1) почивала је на чврстом темељу. На пример, Авељ је сигурно знао за Божје обећање о „потомству“ које ће здробити главу „змији“. Видео је и јасне доказе извршења Јеховине пресуде над његовим родитељима у Едену. Изван Едена, Адам и чланови његове породице јели су хлеб у зноју свог лица зато што је земља била проклета и зато што је, као последица тога, рађала трње и коров. Авељ је вероватно запазио да је Ева жудела за својим мужем и да је он господарио над њом. Нема сумње да је његова мајка говорила о мукама које је имала током трудноће. Осим тога, улаз у еденски врт чували су херувими и пламени мач (Пст 3:14-19, 24). Све то представљало је „доказ“ који је Авеља уверио да ће избављење доћи путем обећаног потомства. Зато је, подстакнут вером, „принео Богу жртву“, која је била вреднија од Каинове жртве (Јев 11:1, 4).
23–29. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕВРЕЈИМА 12–13
„Укоравање – знак Јеховине љубави“
it-1-Е 629
Укоравање
Јехова може допустити да његове слуге буду прогоњене и тада их обликује или школује како би доносиле плод праведности у ком ће уживати кад искушење прође (Јев 12:4-11). Јехова је дозволио да чак и његов Син пропати и управо захваљујући томе Исус је постао саосећајан првосвештеник (Јев 4:15).
30. СЕПТЕМБРА – 6. ОКТОБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈАКОВЉЕВА 1–2
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Јаковљева 1:17) Сваки добар дар и сваки савршен поклон одозго је, јер долази од Оца небеских светлости, а он се не мења, није попут несталне сенке.
it-2-Е 253-254
Светлост
Јехова је Отац небеских светлости (Ја 1:17). Он је онај „који је створио сунце да светли дању и који даје одредбе месецу и звездама да светле ноћу“ (Јер 31:35). Али изнад свега, он је извор духовног просветљења (2Ко 4:6). Његов закон и реч јесу светло онима који дозвољавају да их води (Пс 43:3; 119:105; Псл 6:23; Ис 51:4). Обраћајући се Богу, псалмиста је рекао: „Твојом светлошћу ми видимо светлост“ (Пс 36:9; упоредити са 27:1; 43:3). Као што сунчева светлост „све јаче светли док не буде потпуни дан“, стаза праведних све јаче светли јер је обасјава Божја мудрост (Псл 4:18). Када пратимо Јеховине смернице, ходимо у његовој светлости (Ис 2:3-5). Али ако неко увек гледа на ствари са нечистим мислима или злом намером, у великој је духовној тами. Управо је онако како је Исус рекао: „Ако је твоје око зло, цело ће твоје тело бити тамно. Ако је светлост која је у теби у ствари тама, колико је само велика та тама!“ (Мт 6:23; упоредити са Пз 15:9; 28:54-57; Псл 28:22; 2Пе 2:14).
(Јаковљева 2:8) Ако дакле извршавате краљевски закон према речима из Писма: „Воли свог ближњег као самог себе“, добро чините.
it-2-Е 222 ¶4
Закон
„Краљевски закон“. Попут краља у народу, тако је и „краљевски закон“ с правом надмоћнији и важнији од свих других закона који регулишу међуљудске односе (Ја 2:8). Љубав је била суштина Савеза на темељу закона. „Воли свог ближњег као самог себе“ (краљевски закон) била је друга заповест на којој су се темељили сав Закон и Пророци (Мт 22:37-40). Премда хришћани нису дужни да се придржавају Савеза на темељу закона, они су подложни закону Краља Јехове и његовог Сина, Краља Исуса Христа, што је у складу с новим савезом.