Извори материјала за Радну свеску

3–9. ФЕБРУАРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 12–14

„Савез који се тиче и нас“

(Постанак 12:1, 2) Јехова је рекао Авраму: „Иди из своје земље и од свог рода и из дома свог оца у земљу коју ћу ти показати. Од тебе ћу начинити велик народ, благословићу те и учинићу да твоје име буде велико; и бићеш благослов за друге.

it-1-E 522 ¶4

Савез

Савез са Аврахамом. Овај савез је по свему судећи почео да важи када је Аврам (Аврахам) прешао реку Еуфрат на свом путу у Ханан. Савез на темељу Закона склопљен је 430 година касније (Га 3:17). Јехова се обратио Аврахаму док је он живео у Уру Халдејском, у Месопотамији, и рекао му је да иде у земљу коју ће му показати (Дел 7:2, 3; Пст 11:31; 12:1-3). У Изласку 12:40, 41 (Септуагинта) пише да су Израелци на крају периода од 430 година, током којих су били у Египту и у хананској земљи, „управо тог дана“ изашли из египатског ропства. Из Египта су ослобођени 14. нисана 1513. пре н. е., а тог дана се обележава Пасха (Из 12:2, 6, 7). То би могло значити да је Аврахам на свом путу према Ханану прешао Еуфрат 14. нисана 1943. пре н. е., када је по свему судећи савез са Аврахамом ступио на снагу. Када је Аврахам дошао до Сихема у хананској земљи, Бог му се опет појавио и открио му нове појединости, рекавши: „Ову земљу даћу твом потомству“, чиме је указао да постоји веза између обећања датог Аврахаму и обећања из Едена, као и то да ће „потомак“ бити човек и да ће доћи из одређене лозе (Пст 12:4-7). Јехова је у каснијим приликама открио даљне појединости које се налазе у Постанку 13:14-17; 15:18; 17:2-8, 19; 22:15-18.

(Постанак 12:3) Благословићу оне који тебе благосиљају, а проклећу онога ко на тебе призива зло, и преко тебе ће се благословити сви народи на земљи.“

w89-E 1. 7. 3 ¶4

Зашто треба да знамо истину о Аврахаму

То је дивно обећање које је Аврахам чуо још барем два пута (Постанак 18:18; 22:18). Да би га испунио, Бог ће чак вратити у живот људе из породица које су се угасиле. Они ће заиста бити благословљени јер ће већина њих ускрснути у живот на рајској земљи која ће личити на некадашњи еденски врт. Затим ће бити поучени томе како могу стећи вечни живот и на тај начин бити благословљени (Постанак 2:8, 9, 15-17; 3:17-23).

(Постанак 13:14-17) Када се Лот одвојио од Аврама, Јехова је рекао Авраму: „Молим те, подигни очи и с места на коме стојиш погледај на север и југ, на исток и запад, јер сву ову земљу коју видиш даћу теби и твом потомству довека. И учинићу да твог потомства буде као праха на земљи, и ако би неко могао избројати прах на земљи, онда би се и твоје потомство могло избројати. Устани, прођи кроз ову земљу уздуж и попреко, јер ћу је теби дати.“

it-2-E 213 ¶3

Закон

На темељу доступних историјских података, неки изучаваоци сматрају да је купац приликом куповине земље посматрао ту парцелу с места одакле је имао добар преглед, при чему су њене границе биле јасно означене. Пренос власништва над земљом постао би законски важећи када би купац рекао „видим“. Када је Јехова обећао Аврахаму да ће његовом потомству дати хананску земљу, прво му је рекао да погледа на све четири стране света. Аврахам није рекао „видим“, можда зато што је Бог рекао да ће Обећану земљу тек касније дати његовом потомству (Пст 13:14, 15). Мојсију је као законском заступнику израелске нације речено да „види“ земљу, што би, ако је оно што је малопре речено тачно, значило да се ради о законском преносу власништва над земљом на Израел, који ће је заузети под вођством Исуса Навина (Пз 3:27, 28; 34:4; упореди са Сатанином понудом Исусу у Мт 4:8). Још једна ситуација која је имала сличан правни призвук била је када би неко пролазио земљом уздуж и попреко или када би дошао у њу с циљем да је заузме (Пст 13:17; 28:13). У неким древним документима, свако стабло на некој парцели сматрало се непокретном имовином која је имала своју цену (упореди с Пст 23:17, 18).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 14:18-20) Мелхиседек, краљ Салима, изнео је хлеб и вино. Он је био свештеник Свевишњег Бога. Затим га је благословио речима: „Нека Свевишњи Бог, Створитељ неба и земље, Благослови Аврама; И нека је благословљен Свевишњи Бог, Који ти је у руке предао тлачитеље твоје!“ Тада му је Аврам дао десетак од свега.

(Јеврејима 7:4-10) Погледајте само колико је велик био тај коме је праотац Аврахам дао десетак од најбољег плена. Истина, они Левијеви синови који примају свештеничку службу имају заповест да по Закону узимају десетак од народа, то јест од своје браће, премда и она потичу од Аврахама. Али Мелхиседек, који није био из њихове лозе, узео је десетак од Аврахама и благословио њега који је добио обећања. А нема сумње да мањи прима благослов од већег. И у једном случају десетак примају смртни људи, а у другом онај за кога се сведочи да живи. И могло би се рећи да је и Левије, који прима десетке, преко Аврахама платио десетке, јер се још није био родио свом праоцу Аврахаму кад му је Мелхиседек изашао у сусрет.

it-2-E 683 ¶1

Свештеник

Мелхиседек је био краљ Салима, али и свештеник (коен), што није било уобичајено. Библија ништа не говори о његовом пореклу, рођењу и смрти. Своју свештеничку службу није наследио од некога, нити је у тој служби имао претходника или наследника. Имао је улогу и краља и свештеника. Његова свештеничка служба била је узвишенија од службе коју су касније обављали свештеници из Левијевог племена, зато што је Левије, који је још био у Аврахамовим бедрима када је Аврахам дао Мелхиседеку десетак и примио од њега благослов, такорећи платио десетак Мелхиседеку (Пст 14:18-20; Јев 7:4-10). Тако је Мелхиседек предочавао Исуса Христа, за кога Библија каже да је „заувек свештеник попут Мелхиседека“ (Јев 7:17).

10–16. ФЕБРУАРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 15–17

„Зашто је Јехова променио име Авраму и Сараји?“

(Постанак 17:1) Кад је Аврам имао деведесет и девет година, Јехова му се појавио и рекао му: „Ја сам Бог Свемоћни. Живи по мојој вољи и буди беспрекоран.

it-1-E 817

Грешка, тражити грешке

С друге стране, људска размишљања и поступци су често погрешни. Сви људи су од Адама наследили грех (Ри 5:12; Пс 51:5). Али Јехова, који је безгрешан, „добро познаје грађу нашу, памти да смо прах“ и милосрдан је према нама (Пс 103:13, 14). Верног и послушног Ноја је сматрао беспрекорним међу његовим савременицима (Пст 6:9). Аврахаму је заповедио: „Живи по мојој вољи и буди беспрекоран“ (Пст 17:1). Иако су оба ова човека била несавршена и на крају су умрла, Јехова, који „гледа оно што је у срцу“, сматрао их је беспрекорнима (1Са 16:7; упоредити с 2Кр 20:3; 2Ле 16:9). Он је израелском народу заповедио следеће: „Буди беспрекоран пред Јеховом, својим Богом“ (Пз 18:13; 2Са 22:24). Дао је за нас свог беспрекорног Сина као откупну жртву, на темељу које може прогласити праведнима, то јест беспрекорнима оне који су му верни и послушни, а да притом остане праведан и непогрешив Судија (Јев 7:26; Ри 3:25, 26).

(Постанак 17:3-5) Тада Аврам паде ничице, а Бог му још рече: „Ево, склопио сам савез с тобом; ти ћеш постати отац многих народа. Више се нећеш звати Аврам, него Аврахам, јер ћу те учинити оцем многих народа.

it-1-E 31 ¶1

Аврахам

Време је пролазило. Већ су око десет година у Ханану, а Сара је и даље нероткиња. Она је зато предложила да њена слушкиња, Египћанка Агара, уместо ње роди дете Аврахаму. Аврахам се сложио с тим. И тако се 1932. пре н. е., када је Аврахам имао 86 година, родио Исмаило (Пст 16:3, 15, 16). Године су и даље пролазиле. Јехова је 1919. пре н. е. заповедио Аврахаму, који је тада имао 99 година, да се у његовом домаћинству сви мушкарци обрежу, што је био знак да између њега и Аврахама постоји посебан савез. Том приликом је Јехова Авраму променио име у Аврахам, будући да му је обећао да ће га „учинити оцем многих народа“ (Пст 17:5, 9-27; Ри 4:11). Убрзо након тога, три анђела који су се материјализовали дошли су код Аврахама, а он их је угостио као што би угостио Јехову. Они су му рекли да ће Сара затруднети и родити сина, и то већ следеће године! (Пст 18:1-15).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 15:13, 14) Тада Бог рече Авраму: „Знај да ће твоји потомци сигурно бити странци у туђој земљи, и мораће да служе другима, а они ће их тлачити четиристо година. А ја ћу судити народу коме ће они служити, а затим ће изаћи с великим благом.

it-1-E 460-461

Хронологија

Јехова је рекао Авраму (Аврахаму): „Знај да ће твоји потомци сигурно бити странци у туђој земљи, и мораће да служе другима, а они ће их тлачити четиристо година“ (Пст 15:13; видети и Дел 7:6, 7). То му је рекао пре рођења Исака, који је био обећани наследник, то јест потомак. Египћанка Агара је 1932. пре н. е. родила Исмаила, а Исак се родио 1918. пре н. е. (Пст 16:16; 21:5). Ако бисмо рачунали 400 година уназад од изласка из Египта, што је означавало крај прореченог тлачења, дошли бисмо до 1913. пре н. е., када је Исак имао око пет година (Пст 15:14). У то време је Аврахам приредио забаву јер је Исак престао да сиса. А пошто је Исак још био странац у туђој земљи када му се деветнаестогодишњи Исмаило ругао на тој забави, тиме је започело проречено тлачење (Пст 21:8, 9). Иако би се на Исмаилово ругање Аврахамовом наследнику данас можда гледало као на обично дечје задиркивање, у патријархална времена је имало већу тежину. То се јасно види из Сарине реакције и тога што је Бог рекао да је била у праву када је инсистирала да Аврахам отера Агару и њеног сина Исмаила (Пст 21:10-13). Сама чињеница да је тај догађај детаљно забележен у Божјој Речи указује да је он означавао почетак прореченог 400-годишњег тлачења које ће се завршити изласком израелског народа из Египта (Га 4:29).

(Постанак 15:16) А они ће се у четвртом нараштају вратити овамо, јер преступи Амореја још нису превршили меру.“

it-1-E 778 ¶4

Излазак из Египта

„У четвртом нараштају.“ Сетимо се да је Јехова рекао Аврахаму да ће се његови потомци у четвртом нараштају вратити у земљу Ханан (Пст 15:16). Од тренутка када је савез са Аврахамом ступио на снагу до изласка Израелаца из Египта прошло је 430 година, а током тог периода било је више од четири нараштаја иако су у то време људи живели дуже него данас. Осим тога, Израелци су само 215 година провели у Египту. Према томе, могли бисмо израчунати колико година обухватају „четири нараштаја“ након уласка у Египат користећи пример Левијевог племена: (1) Левије, (2) Кат, (3) Амрам и (4) Мојсије (Из 6:16, 18, 20).

17–23. ФЕБРУАРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 18–19

„’Судија целе земље‘ уништава Содом и Гомору“

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 18:1) После се Јехова појавио Аврахаму код великог дрвећа у Мамрији, док је он за време дневне жеге седео на улазу у шатор.

(Постанак 18:22) Тада су се они људи окренули оданде и кренули у Содом, а Јехова је још увек стајао пред Аврахамом.

w88-E 15. 5. 23 ¶4-5

Да ли је иједан човек видео Бога?

Сада можемо разумети зашто се Аврахам Божјем гласнику, то јест анђелу који се као човек појавио пред њим, обратио као да разговара са самим Јеховом Богом. Пошто је тај анђео код Аврахама дошао као Божји представник и рекао му тачно оно што је Бог желео да му каже, у Библији пише да се „Јехова појавио Аврахаму“ (Постанак 18:1).

Имајмо на уму да је Божји гласник могао пренети Божје поруке људима једнако прецизно као што се путем телефона или радија може преносити људски глас. Зато разумемо зашто су Аврахам, Мојсије, Маноје и други разговарали с анђелима као да разговарају с Богом. Они јесу видели анђеле и Јеховину славу коју су ти анђели одражавали, али не и самог Јехову. То ни у ком случају није у супротности с изјавом апостола Јована да „ниједан човек никада није видео Бога“ (Јован 1:18). Нико од тих људи није видео Бога него његове представнике.