Извори материјала за Радну свеску
2–8. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 22–23
„Бог искушава Аврахама“
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Постанак 22:12) Затим му рече: „Не дижи руку на дете и не чини му ништа, јер сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми даш свог сина јединца.“
it-1-E 853 ¶5-6
Способност предвиђања, предодређеност
Бог не користи увек своју способност предвиђања. Друго гледиште – да Бог своју способност предвиђања будућности користи кад жели – мора бити у складу с његовим праведним мерилима и са оним што је о себи открио у својој Речи. Библија на многим местима указује на то да је Бог прво испитао тренутну ситуацију, па је тек онда одлучио шта ће учинити, а то се не може ускладити с веровањем о предодређености.
У Постанку 11:5-8 пише да је Бог зауставио градњу Вавела тек након што се уверио у лоше намере градитеља. Када је изопаченост у Содому и Гомори узела маха, Јехова је рекао Аврахаму: „Одлучио сам да сиђем и да видим да ли заиста раде то због чега вика допире до мене, и да знам ако није тако.“ Тај задатак је поверио анђелима (Пст 18:20-22; 19:1). Бог је рекао да је „упознао“ Аврахама, а након што је Аврахам скоро принео Исака као жртву, Јехова је рекао: „Сада знам да се бојиш Бога кад ниси одбио да ми даш свог сина јединца“ (Пст 18:19; 22:11, 12; упоредити са Не 9:7, 8; Га 4:9).
ПРИПРЕМА ЗА СЛУЖБУ ПРОПОВЕДАЊА
it-1-Е 604 ¶5
Како је Аврахам могао бити проглашен праведним пре него што је Христ умро?
Аврахам је захваљујући својој вери и делима сматран [оцењен, признат или описан] праведним (Ри 4:20-22). Наравно, то не значи да су он и друге верне Божје слуге из претхришћанског времена били савршени и без греха. Међутим, захваљујући томе што су исказивали веру у Божје обећање о „потомку“ и зато што су се трудили да се држе Божјих заповести, Бог их није сматрао неправеднима, као што је сматрао остатак човечанства (Пст 3:15; Пс 119:2, 3). У поређењу са светом који је био отуђен од њега, Јехова је на њих гледао као на недужне (Пс 32:1, 2; Еф 2:12). Према томе, Бог је захваљујући њиховој вери могао да их сматра својим пријатељима и да их благосиља, а да се при том и даље држи својих савршених мерила за правду (Пс 36:10). У исто време, ти богобојазни људи су били свесни тога да им је потребно избављење од греха и чекали су време које је Бог за то одредио (Пс 49:7-9; Јев 9:26).
16–22. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 25–26
„Исав продаје своје првенаштво“
(Постанак 25:27, 28) Дечаци су порасли, и Исав је постао добар ловац, човек који је доста боравио у пољу, а Јаков је био беспрекоран човек и живео је у шаторима. Исак је волео Исава, јер му је за јело доносио дивљач, док је Ребека волела Јакова.
it-1-E 1242
Јаков
За разлику од очевог миљеника Исава, који се бавио ловом и био немирног и пустоловног духа, Јаков се описује као „беспрекоран човек“ [хебр. там] који је живео у шаторима, волео миран пастирски живот, савесно се бринуо око кућних послова и био мајчин љубимац (Пст 25:27, 28). Иста хебрејска реч се користи на другим местима када се описују они који имају Божје признање. На пример, „крвопије мрзе беспрекорне“, али Јехова обећава да ће такви [беспрекорни] „имати будућност пуну мира“ (Псл 29:10; Пс 37:37). Верни Божји слуга Јов био је „беспрекоран [хебр. там] и праведан“ (Јов 1:1, 8; 2:3).
(Постанак 25:31-34) Тада му Јаков одговори: „Прво ми продај своје право које имаш као првенац!“ А Исав рече: „Ево, само што нисам умро, шта ће ми онда првенаштво?“ Јаков му затим рече: „Прво ми се закуни!“ Он се заклео Јакову и продао му своје право које је имао као првенац. Тада је Јаков дао Исаву хлеб и кувано сочиво, и он се најео и напио. Онда је устао и отишао. Тако је Исав презрео своје првенаштво.
it-1-E 835
Прворођенац, првенац
Прворођени син је од давнина имао уважен положај у породици и требало је да једног дана постане поглавар дома. Добијао је и двоструки део очевог имања (Пз 21:17). Јосиф је Рувима поставио да седи за столом на месту које је било одређено за првенца (Пст 43:33). Али Библија не указује увек част првенцима тако што синове наводи оним редом којим су рођени. Она често прво наводи најпознатијег или најбољег сина, а не најстаријег (Пст 6:10; 1Ле 1:28, упоредити са Пст 11:26, 32; 12:4).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Постанак 26:7) Кад су се људи из тог места распитивали за његову жену, он је говорио: „То ми је сестра.“ Било га је страх да каже: „То ми је жена“, јер је мислио: „Људи из овог места убиће ме због Ребеке“, зато што је била веома лепа.
it-2-E 245 ¶6
Лаж
Библија изричито осуђује злонамерно лагање, али то не значи да се поверљиве информације морају одати некоме ко на њих нема право. Исус Христ је дао следећи савет: „Не дајте псима оно што је свето, и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас“ (Мт 7:6). Зато Исус понекад није откривао све детаље или директно одговарао на постављена питања ако би тиме себе непотребно довео у опасност (Мт 15:1-6; 21:23-27; Јв 7:3-10). По свему судећи, тако треба гледати и на оно што су урадили Аврахам, Исак, Рава и Јелисеј, који су наводили погрешне или непотпуне информације онима који нису служили Јехови (Пст 12:10-19; погл. 20; 26:1-10; ИН 2:1-6; Ја 2:25; 2Кр 6:11-23).
23–29. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 27–28
„Јаков добија благослов који му и припада“
(Постанак 27:27-29) Он је пришао ближе и пољубио га, тако да је Исак могао да осети мирис његове одеће. Затим га је благословио: „Гле, мирис мог сина је као мирис поља које је Јехова благословио. Нека ти истинити Бог даје росу с небеса и плодну земљу, изобиље жита и младог вина. Нека ти народи служе и нека ти се племена клањају. Буди господар својој браћи и нека ти се клањају синови твоје мајке. Нека су проклети сви који тебе проклињу и нека су благословљени сви који тебе благосиљају.“
it-1-E 341 ¶6
Благослов
У патријархалном друштву био је обичај да отац кратко пре своје смрти благослови синове. То је било веома важно и много се ценило. Тако је Исак благословио Јакова, мислећи да је он првенац Исав. Исак је Јакову пожелео успех и благостање више него његовом брату Исаву. При томе је несумњиво молио Јехову да благослов спроведе у дело, будући да сам Исак то није могао јер је био слеп и стар (Пст 27:1-4, 23-29; 28:1, 6; Јев 11:20; 12:16, 17). Исак је касније са̂м потврдио и проширио тај благослов (Пст 28:1-4). Пре него што је умро, Јаков је благословио два Јосифова сина, а затим и своје синове (Пст 48:9, 20; 49:1-28; Јев 11:21). По узору на њих, Мојсије је кратко пре своје смрти благословио цео израелски народ (Пз 33:1). У свим наведеним ситуацијама показало се да је била реч о пророчанствима. Понекад је приликом изрицања благослова рука онога који благосиља била положена на главу онога који је примао благослов (Пст 48:13, 14).
30. МАРТА – 5. АПРИЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 29–30
„Јаков се жени“
(Постанак 29:21-26) Затим је Јаков рекао Лавану: „Дај ми моју жену, јер се завршило време мог служења, па да легнем с њом.“ Тада је Лаван позвао све људе из оног места и приредио гозбу. Али те вечери узео је своју кћер Лију и увео је код Јакова који је легао с њом. Лаван је своју слушкињу Зелфу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. Ујутру се видело да је то била Лија! Зато је рекао Лавану: „Шта си ми то учинио? Зар ти нисам служио за Рахелу? Зашто си ме преварио?“ Лаван је одговорио: „Код нас није обичај да се млађа уда пре старије.“
it-2-E 341 ¶3
Брак
Свадба. Премда у библијска времена у Израелу није постојао неки формални чин склапања брака, свадбена весеља су била уобичајена. Млада је на дан венчања обично обављала темељне припреме у свом дому. Прво би се окупала и намазала мирисним уљем. (Упоредити са Ру 3:3; Јзк 23:40.) Понекад су јој друге жене помагале да стави појас преко беле хаљине, која је често била богато извезена, у складу с њеним материјалним стањем (Јер 2:32; От 19:7, 8; Пс 45:13, 14). Уколико их је имала, украшавала се накитом и бисерима (Ис 49:18; 61:10; От 21:2), а затим би главу прекрила лаганом тканином, која је била нека врста вела, и која се од главе спуштала све до стопала (Ис 3:19, 23). Због тога је Лаван лако преварио Јакова тако да Јаков није знао да му је Лаван дао Лију уместо Рахеле (Пст 29:23, 25). Ребека је покрила главу велом када је ишла у сусрет Исаку (Пст 24:65). То је био знак невестине подложности младожењи и његовом ауторитету (1Ко 11:5, 10).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Постанак 30:3) А она му рече: „Ево моје робиње Вале. Лези с њом и нека роди на мојим коленима, па да и ја добијем децу преко ње.“
it-1-E 50
Усвајање
Рахела и Лија су на децу коју су слушкиње родиле Јакову гледале као на своје синове, рођене на њиховим коленима (Пст 30:3-8, 12, 13, 24). Та деца су била наследници заједно с децом коју су родиле Јаковљеве жене. Имала су законитог оца, а пошто су робиње припадале женама, Рахела и Лија су полагале законско право на ту децу.