Извори материјала за Радну свеску

13–19. АПРИЛА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 31

„Јаков и Лаван склапају савез мира“

(Постанак 31:44-46) Хајде сада да ја и ти склопимо савез, и нека он буде сведок између мене и тебе.“ Тада је Јаков узео један камен и поставио га као стуб. Затим је рекао својој браћи: „Скупите камења!“ Они су накупили камења и направили једну гомилу. После тога су јели на тој гомили.

it-1-E 883 ¶1

Галед

Након што су мирно решили спор који су имали, Јаков и Лаван су склопили савез. Тим поводом, Јаков је узео један камен и поставио га као стуб, а затим је својој браћи рекао да сакупе камење на гомилу, која им је послужила као сто на ком су јели оброк у знак склапања савеза. Лаван је затим место на ком су били назвао по тој гомили. Дао му је арамејско (сиријско) име „Јегар-Сахадут“, док му је Јаков дао хебрејско име „Галед“, а оба имају исто значење. Лаван је рекао: „Ова гомила [хебр.: гал] је данас сведок [хебр.: ед] између мене и тебе“ (Пст 31:44-48). Та гомила камења (и стуб) били су сведок тог догађаја свима који су туда пролазили. Као што пише у 49. стиху, Стражарска кула [хебр.: мицпа] била је сведок да су Јаков и Лаван и њихове породице склопили мир (Пст 31:50-53). Камење је и касније на сличан начин служило као неми сведок неких догађаја (ИН 4:4-7; 24:25-27).

(Постанак 31:47-50) Лаван ју је назвао Јегар-Сахадут, а Јаков ју је назвао Галед. Лаван затим рече: „Ова гомила је данас сведок између мене и тебе.“ Зато ју је Јаков назвао Галед. Назвао ју је и Стражарска кула, јер је Лаван још рекао: „Нека Јехова буде стражар између мене и тебе кад један другог више не будемо видели. Ако будеш лоше поступао с мојим кћерима и ако узмеш друге жене поред мојих кћери, иако ниједан сведок није с нама, Бог је сведок између мене и тебе.“

it-2-E 1172

Стражарска кула

Гомила камења коју је Јаков подигао и назвао „Галед“ (што значи „сведок-гомила; гомила сведочанства“) и „Стражарска кула“. Лаван је затим рекао: „Нека Јехова буде стражар између мене и тебе кад један другог више не будемо видели“ (Пст 31:45-49). Ова гомила камења је требало да буде сведок да Јехова гледа да ли се Јаков и Лаван држе савеза мира који су склопили.

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 31:19) Лаван је отишао да стриже своје овце. Дотле је Рахела украла терафиме који су припадали њеном оцу.

it-2-E 1087-1088

Терафим

Археолошке ископине у Месопотамији и околним областима показују да је онај ко је поседовао терафиме, то јест кипове кућних богова, имао право на породично наслеђе. На основу онога што пише на једној глиненој плочици, откривеној у Нузију, поседовање терафима би у неким околностима дало за право зету да се појави на суду и захтева имовину свог преминулог таста (Ancient Near Eastern Texts, уредио Џ. Причард, 1974, стр. 219, 220 и фусн. 51). Вероватно је с тим на уму Рахела сматрала да има право да узме терафиме свог оца зато што је он више пута преварио њеног мужа Јакова. (Упоредити с Пст 31:14-16.) Колико су терафими били важни за наслеђе види се и по томе што их је Лаван грозничаво тражио и чак са својом браћом кренуо у потеру за Јаковом кога је стигао тек након седам дана (Пст 31:19-30). Наравно, Јаков уопште није знао шта је Рахела урадила и нема никаквих назнака да је икад покушао да помоћу терафима преотме наследство Лаванових синова (Пст 31:32). Јаков није имао никакве везе са идолима. Ове терафиме је бацио, ако не пре онда када је од свих који су били с њим тражио да му предају туђе богове, а онда их закопао под велико стабло у близини Сихема (Пст 35:1-4).

20–26. АПРИЛА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 32–33

„Да ли се рвеш за благослов?“

(Постанак 32:25, 26) Кад је тај човек видео да га не може савладати, дотакао му је бедро тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим. Тада тај човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора.“ А Јаков му одговори: „Нећу те пустити док ме не благословиш.“

it-2-E 190

Хром, хромост

Јаковљева хромост. Када је Јаков имао око 97 година, једном приликом се сву ноћ рвао с материјализованим анђелом. Није хтео да га пусти док од њега не добије благослов. Док су се борили, анђео је дотакао Јаковљево бедро и ишчашио му кук. Од тада је Јаков храмао (Пст 32:24-32; Ос 12:2-4). То је за Јакова био подсетник да, премда му је анђео рекао: „Борио [си се] с Богом и с људима и на крају си победио“, он у ствари није победио моћног Божјег анђела. Бог је дозволио Јакову да се бори са анђелом и он је све то водио како би Јакову пружио прилику да покаже да је свестан да му је потребан Божји благослов и да то много цени.

(Постанак 32:27, 28) Зато га онај човек упита: „Како се зовеш?“, а он одговори: „Јаков.“ Тада му тај човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, већ Израел, јер си се борио с Богом и с људима и на крају си победио.“

it-1-E 1228

Израел

1. Име које је Бог наденуо Јакову када је имао око 97 година. У ноћи када је Јаков прешао долину Јавок идући у сусрет свом брату Исаву, почео је с неким да се бори. Испоставило се да је то био анђео. Због истрајности у тој борби, Јаков је добио име Израел као знак Божјег благослова. У спомен на ове догађаје, то место је назвао Фануил (Пст 32:22-31). Бог је касније у Ветиљу потврдио ту промену имена, и Јакова су од тада па до краја живота често ословљавали са Израел (Пст 35:10, 15; 50:2; 1Ле 1:34). Име Израел се у Библији појављује на више од 2 500 места, али у већини случајева се односи на Јаковљеве потомке као народ (Из 5:1, 2).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 33:20) После је на том месту подигао олтар и назвао га „Бог, Израелов Бог“.

it-1-E 980

Бог, Израелов Бог

Након што је Јаков срео Јеховиног анђела на месту које је назвао Фануил, добио је име Израел. Затим се срео са својим братом Исавом, с којим се у миру разишао, након чега је живео у Сокоту и Сихему. Тамо је од синова Емора купио комад земље и на њему разапео свој шатор (Пст 32:24-30; 33:1-4, 17-19). „После је на том месту подигао олтар и назвао га ’Бог, Израелов Бог‘“ или „Бог је Израелов Бог“ (Пст 33:20). Тиме што је олтар назвао по свом новом имену Израел, Јаков је показао да прихвата и цени то име, као и то што му је Бог помогао да се безбедно врати у Обећану земљу.

27. АПРИЛА – 3. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ПОСТАНАК 34–35

„Горке последице дружења с погрешним људима“

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Постанак 35:8) Касније је умрла Девора, Ребекина дојиља, и сахрањена је у подножју Ветиља под једним великим дрветом, које је он назвао Алон-Вакут.

it-1-E 600 ¶4

Девора

1. Ребекина дојиља. Када је Ребека напустила дом свог оца Ватуила да би се у Палестини удала за Исака, с њом је пошла и Девора (Пст 24:59). Након што је годинама служила у Исаковом дому, Девора је прешла у Јаковљев дом, можда након Ребекине смрти. Девора је преминула и била сахрањена под једним великим дрветом у Ветиљу, по свему судећи неких 125 година након што се Ребека удала за Исака. Име које је Јаков дао том дрвету (Алон-Вакут, што значи „огромно стабло плача“) показује колико су Јаков и његова породица волели Девору (Пст 35:8).