Извори материјала за Радну свеску
1–7. НОВЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИСУС НАВИН 18–19
„Јехова је мудро поделио земљу свом народу“
it-1-E 359 ¶1
Границе
Изгледа да су на поделу земље међу племенима утицала два фактора: резултат који се добио бацањем жреба и величина племена. По свему судећи, жребом је приближно одређивано где ће се налазити подручје сваког племена, да ли ће бити на северу или југу, на истоку или западу, поред мора или у планинском подручју. Јехова је водио поделу земље помоћу жреба и тиме је спречио да међу племенима дође до љубоморе и сукоба (Псл 16:33). На тај начин се побринуо и да се испуни пророчанство из Постанка 49:1-33, које је Јаков изговорио пред крај свог живота.
it-1-E 1200 ¶1
Наследство
Земља коју су израелска племена добила у наследство. Јехова је дао Израелцима земљу у наследство и рекао је Мојсију које ће бити њене границе (Бр 34:1-12; ИН 1:4). Мојсије је одредио које ће подручје припасти Гадовом племену, Рувимовом племену и половини Манасијиног племена (Бр 32:33; ИН 14:3). Касније су Исус Навин и Елеазар жребом разделили земљу осталим племенима (ИН 14:1, 2). У складу с Јаковљевим пророчанством из Постанка 49:5, 7, Симеон и Левије нису добили засебно подручје у наследство. Симеонови потомци добили су део подручја Јудиног племена, укључујући и издвојене градове (ИН 19:1-9), док је Левијево племе добило 48 градова широм Израела. Јехова је Левитима поверио службу код светог шатора и рекао је да ће он бити њихово наследство и да ће добијати десетак од свега за службу коју буду обављали (Бр 18:20, 21; 35:6, 7). Подручје сваког племена било је раздељено породицама које су припадале том племену. С временом, како би број породица растао, земља коју би синови добијали у наследство делила би се на све мање парцеле.
it-1-E 359 ¶2
Границе
Након што се жребом одредило где ће које племе бити, требало је одредити колико ће земље добити. То је зависило од другог фактора: његове величине. „Жребом разделите земљу у наследство по својим породицама. Већим групама дајте веће наследство, а мањим групама дајте мање наследство. Свака група нека добије у наследство оно што јој жребом буде одређено“ (Бр 33:54). Позиција одређена жребом се није могла мењати, али величина земље јесте. На пример, Јудино племе је добило превелик део земље, па је један део дат Симеоновом племену (ИН 19:9).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
t-1-Е 359 ¶5
Границе
Запис о подели подручја западно од Јордана показује да је најпре био бацан жреб за Јудино племе (ИН 15:1-63), за Јосифове потомке (Јефремово племе) (ИН 16:1-10) и за половину Манасијиног племена која се населила западно од Јордана (ИН 17:1-13). Наведено је које су границе њихових подручја и набројани су градови који ће им припасти. Након тога, израелски логор је премештен из Галгала у Силом и изгледа да је подела земље на неко време прекинута (ИН 14:6; 18:1). У Библији не пише колико је тај прекид трајао, али Исус Навин је на крају прекорио преосталих седам племена због тога што су оклевала да заузму остатак земље (ИН 18:2, 3). Постоји неколико објашњења зашто су тако поступили. Неки коментатори сматрају да Израелци нису журили са освајањем преосталог подручја јер су имали богат плен од претходних освајања и нису били у непосредној опасности од напада Хананаца. Могуће је да су одлагали тај поход и због тога што су знали да ће се понегде суочити са жестоким отпором непријатеља (ИН 13:1-7). Осим тога, тај део Обећане земље нису познавали тако добро као подручја која су већ освојили.
8–14. НОВЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИСУС НАВИН 20–22
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 402 ¶3
Ханан
Иако су многи Хананци преживели израелски поход и избегли поробљавање, могло се рећи да је „Јехова дао Израелу сву земљу за коју се заклео њиховим прецима да ће им је дати“, да им је дао „мир на свим њиховим границама“ и да „од свих добрих обећања која је Јехова дао израелском народу није остало неиспуњено ниједно обећање, сва су се испунила“ (ИН 21:43-45). Сви околни народи су били у страху од Израелаца и зато нису представљали опасност по њих. Бог је раније рекао да ће терати Хананце „мало-помало“, да се дивље животиње не би намножиле ако би земља изненада опустела (Из 23:29, 30; Пз 7:22). Хананска војска је била много боље опремљена и имала је бојна кола с гвозденим оштрицама, али то није био разлог што Израелци нису успели да освоје одређена подручја нити је то значило да Јехова није испунио своје обећање (ИН 17:16-18; Су 4:13). Израелци су претрпели неке поразе због тога што су били непослушни Јехови (Бр 14:44, 45; ИН 7:1-12).
15–21. НОВЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИСУС НАВИН 23–24
„Последњи савети Исуса Навина Израелцима“
it-1-E 75
Савез
Ситуација је била потпуно другачија кад су Израелци ушли у Обећану земљу, Ханан. Свевишњи Бог им је ту земљу дао у посед, као што је обећао њиховим прецима. Према томе, они у тој земљи нису били странци и Јехова им је забранио да склапају савезе с паганским народима који су живели у њој (Из 23:31-33; 34:11-16). Рекао им је да не живе као народи које ће он истерати пред њима већ да се држе његових закона и одредби (Ле 18:3, 4; 20:22-24). Посебно их је упозорио да не склапају бракове с припадницима тих народа. Ступањем у брак с паганским женама зближили би се и с њиховим рођацима, због чега би могли потпасти под утицај њихове религије. То би за њих била замка која би их одвела у отпадништво (Пз 7:2-4; Из 34:16; ИН 23:12, 13).
13–19. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | СУДИЈЕ 8–9
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 753 ¶1
Ефод, I
Гедеон је направио ефод у жељи да прослави победу над Мадијанцима и да ода част Јехови који је дао Израелцима ту победу. Али ефод је постао „замка Гедеону и његовој породици“ јер су му се Израелци клањали и тако су постали неверни Јехови (Су 8:27). Међутим, Библија не каже да му се и Гедеон клањао. Он је убројан међу верне Јеховине слуге из претхришћанског доба, које је апостол Павле описао као велики облак сведока (Јев 11:32; 12:1).
20–26. ДЕЦЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | СУДИЈЕ 10–12
„Јефтај – човек ком је Јехова био најважнији“
it-2-E 27 ¶2
Јефтај
Јефтај је био предузимљив човек и показао се као одличан вођа. Послао је гласнике амонском краљу и поручио му да нема право да напада израелску земљу. Краљ му је одговорио да су заправо Израелци ти који су узели амонску земљу (Су 11:12, 13). Из Јефтајевих речи се види да он није био само обичан ратник него је и добро познавао историју, посебно оно што је Бог чинио за свој народ. Оповргао је тврдње амонског краља, наводећи да (1) Израелци нису нападали Амонце, Моавце и Едомце (Су 11:14-18; Пз 2:9, 19, 37; 2Ле 20:10, 11); (2) у време израелског освајања спорно подручје није припадало Амонцима већ Аморејима, чијег је краља Сиона и његову земљу Бог дао Израелцима; (3) Израелци већ 300 година живе на том подручју и Амонци нису оспоравали њихово право на то, па немају оправдан разлог ни да то чине сада (Су 11:19-27).
it-2 27 ¶3
Јефтај
Јефтај је открио да је суштина проблема заправо верске природе. Рекао је да је ту земљу Јехова дао Израелцима и да они зато неће дати ниједну њену стопу народу који служи лажном богу. Назвао је Хемоса амонским богом. Неки сматрају да то није тачно. Истина је да је Хемос био моавски бог, а Мелхом амонски. Али то су били братски народи и служили су многим боговима. Чак је и Соломон под утицајем својих жена туђинки навео Израелце да се клањају Хемосу (Су 11:24; 1Кр 11:1, 7, 8, 33; 2Кр 23:13). Надаље, неки изучаваоци сматрају да име „Хемос“ значи „победник, освајач“ (Видети Gesenius’s Hebrew and Chaldee Lexicon, превео С. Треџелес, 1901, стр. 401). Могуће је да је Јефтај споменуо тог бога јер су Амонци њему приписивали заслугу за то што су победили друге народе и освојили њихову земљу.
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-2-E 26
Јефтај
Јефтај није био ванбрачни син. То што у Библији пише да је Јефтајева мајка била блудница, то јест проститутка, не значи да је он био ванбрачно дете. Његова мајка је била проститутка пре него што се удала за његовог оца Галада. И Рава је била проститутка, али се касније удала за Салмона (Су 11:1; ИН 2:1; Мт 1:5). Постоји више доказа да Јефтај није био ванбрачни син. На пример, његова полубраћа, синови Галадове прве жене, отерали су га да не би делили наследство с њим (Су 11:2). Осим тога, Јефтај је касније постао вођа људи из Галада (а његова полубраћа су по свему судећи била најистакнутија међу њима) (Су 11:11). Надаље, приносио је жртве Богу у светом шатору (Су 11:30, 31). Ванбрачни син не би могао да учини ништа од тога, јер је у Закону било јасно речено: „Ванбрачни син не може бити део Јеховиног збора. Ни до десетог колена нико од његових потомака не може бити део Јеховиног збора“ (Пз 23:2).