Извори материјала за Радну свеску

10–16. ЈАНУАРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | СУДИЈЕ 17–19

„Непослушност Божјем закону води до невоље“

it-2-E 390-391

Миха

1. Човек из Јефремовог племена. Миха је прекршио осму од Десет заповести (Из 20:15) тако што је од своје мајке украо 1 100 сребрника. Кад јој је признао крађу и вратио јој новац, она је рекла: „Посветићу своје сребро Јехови. Од њега направи себи један резбарени кип и један ливени кип. Зато ти га сада враћам.“ Затим је узела 200 сребрника и однела их сребрару. Он је од њих направио „резбарени кип и ливени кип“, које су ставили у Михину кућу. Миха је већ имао светилиште, па је уз то направио свештенички ефод и кипове кућних богова, а једног од својих синова је поставио да му служи као свештеник. Иако је сврха свега тога наводно била да се ода част Јехови, био је то тежак грех јер је Миха прекршио заповест која забрањује идолопоклонство (Из 20:4-6) и показао непоштовање према Јеховином светом шатору и свештенству (Су 17:1-6; Пз 12:1-14). Касније је Миха примио у свој дом Јонатана, који је био потомак Мојсијевог сина Гирсама, и унајмио је тог младог Левита да му служи као свештеник (Су 18:4, 30). Због тога је почео да живи у лажном уверењу да ће му „Јехова чинити добро“ (Су 17:7-13). Али Јонатан није био из Аронове лозе и није имао право да врши свештеничку службу, што је Михин грех чинило још тежим (Бр 3:10).

it-2-E 391 ¶2

Миха

Убрзо након тога, Миха је с једном групом кренуо за људима из Дановог племена и стигао их. Кад су га питали шта хоће, Миха је рекао: „Узели сте моје богове које сам начинио и одвели сте ми свештеника. Шта је мени остало?“ На то су му људи из Дановог племена запретили да ће га напасти ако буде ишао за њима и бунио се. Кад је видео да су они јачи од његових људи, Миха се вратио кући (Су 18:22-26). Људи из Дановог племена су затим напали Лаис и спалили га. На његовом месту су саградили град који су назвали Дан. Јонатан и његови синови били су свештеници Дановом племену, а „резбарени кип који је Миха направио стајао је тамо све време док је дом правог Бога [свети шатор] био у Силому“ (Су 18:27-31).

21–27. ФЕБРУАРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. САМУИЛОВА 6–8

„Ко је твој краљ?“

it-2-E 163 ¶1

Божје Краљевство

Израелци траже краља. Након што је прошло скоро 400 година од изласка из Египта и више од 800 година откако је Бог склопио савез са Аврахамом, Израелци су почели да траже да над њима влада краљ, као што је то код других народа. Тиме су одбацили Јехову као свог краља (1Са 8:4-8). Додуше, они су имали разлога да очекују да Бог успостави краљевство, у складу са обећањима која је дао Аврахаму и Јакову. Још неки разлози за ту наду били су пророчанство које је Јаков пред крај живота изговорио о Јуди (Пст 49:8-10), речи које је Јехова упутио Израелцима након што их је извео из Египта (Из 19:3-6), неке одредбе савеза на темељу Закона (Пз 17:14, 15), па чак и део пророчанства које је Валам изговорио под Божјим надахнућем (Бр 24:2-7, 17). Самуилова мајка Ана је изразила ту наду у молитви (1Са 2:7-10). Па ипак, Јехова тада још увек није у потпуности открио „свету тајну“ о Краљевству нити је наговестио када ће доћи време да оно буде успостављено. Није открио ни како ће оно бити организовано нити да ли ће бити на небу или на земљи. Према томе, Израелци су дрско поступили кад су тражили краља.