Извори материјала за Радну свеску
14–20. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. САМУИЛОВА 14–15
„Послушност је боља од жртве“
it-2-E 521 ¶2
Послушност
Не постоји замена за послушност. Без послушности се не може стећи Божја наклоност. Као што је Самуило рекао краљу Саулу: „Зар су Јехови жртве паљенице и друге жртве исто тако миле као и послушност [облик од шама] Јехови? Знај, послушност је боља од жртве и покорност је боља од овчијег сала“ (1Са 15:22). Неко ко је непослушан заправо одбацује Јеховину реч, што је показатељ неповерења у Јехову и у оно што је он рекао. Зато је непослушност подједнако тежак грех као врачање или идолопоклонство (1Са 15:23; упоредити са Ри 6:16). Човек који каже да ће урадити оно што се од њега тражи, али ништа не уради, показује да нема поверења ни поштовања према ономе ко је затражио то од њега (Мт 21:28-32). Они који су задовољни само тиме да слушају и интелектуално прихватају истину од Бога, а да притом не чине оно што се очекује од њих, сами себе заваравају и не добијају благослов (Ја 1:22-25). Божји Син је јасно показао да чак и они који чине нешто што је слично ономе што је заповеђено, али на погрешан начин или из неисправног мотива, никада неће ући у Краљевство него ће бити одбачени (Мт 7:15-23).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-1-E 493
Самилост
Попуштање под притиском и показивање самилости када то није у складу с Божјом вољом може водити до озбиљних последица. То је очигледно из онога што се догодило краљу Саулу. Када је требало извршити Божју пресуду над Амаличанима, народом који је без разлога напао Израелце након њиховог изласка из Египта, Саулу је речено да не сме да им се смилује. Међутим, он је попустио под притиском својих поданика и није у потпуности извршио Јеховину заповест. Зато га је Јехова одбацио као краља (1Са 15:2-24). Човек који дубоко цени Јеховине праведне путеве и верност њему ставља изнад свега неће поступити као Саул и тако изгубити Божје одобравање.
21–27. МАРТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. САМУИЛОВА 16–17
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-2-E 871-872
Саул
Након тога и након што је Давид помазан за будућег краља Израела, Јеховин дух је одступио од Саула. Од тада је Саула почео да „узнемирава зао дух од Јехове“ (1Са 16:14, фусн.). Када је Јеховин дух одступио од Саула, обузео га је зао дух, који му је одузео мир, пробудио у њему негативна осећања и мисли и искривио поглед на ствари. Непослушност Јехови била је показатељ да су се у Сауловом уму и срцу развиле погрешне склоности. Пошто га Јеховин дух више није штитио, он није могао да им се одупре. Будући да је Јехова дозволио да „зао дух“ узнемирава Саула, могло се рећи да је то био „зао дух од Јехове“. На предлог једног од својих слугу, Саул је затражио да Давид дође на двор да би га својом музиком умирио кад почне да га узнемирава „зао дух“ (1Са 16:14-23; 17:15).
28. МАРТА – 3. АПРИЛА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. САМУИЛОВА 18–19
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
it-2-E 695-696
Пророк
Иако је Јехова својим духом постављао пророке, они нису увек били под надахнућем. У време које је Јехова одредио његов дух би дошао на њих и открио им поруке које треба да објаве (Јзк 11:4, 5; Ми 3:8). Тај дух их је покретао да пророкују (1Са 10:10; Јер 20:9; Ам 3:8). Тада су чинили неке неуобичајене ствари, а у њиховом говору и понашању видела су се снажна осећања и посвећеност задатку. Ово донекле објашњава како се то неко „понашао као пророк“ (1Са 10:6-11; 19:20-24; Јер 29:24-32; упоредити с Дел 2:4, 12-17; 6:15; 7:55). Пошто су били веома ревни и усредсређени на испуњење свог задатка, њихово понашање је другима можда изгледало чудно, чак неразумно. Тако је заповедницима војске изгледао пророк који је помазао Јуја. Међутим, кад су схватили да је тај човек пророк, прихватили су његову поруку са свом озбиљношћу (2Кр 9:1-13; упоредити с Дел 26:24, 25). Док је прогонио Давида, Саул је почео да се понаша „као пророк“, скинуо је своју одећу, па је „лежао [оскудно одевен] цео тај дан и целу ноћ“. За то време је Давид по свему судећи побегао (1Са 19:18–20:1). То не значи да су пророци често ишли без одеће. У Библији су забележена још два случаја кад су пророци ишли оскудно одевени, и то да би приказали извесни аспект свог пророчанства (Ис 20:2-4; Ми 1:8-11). Не зна се зашто је Саул био без одеће, можда да би био приказан као обичан човек, као човек који је остао без краљевске одоре, немоћан пред Јеховином влашћу и моћи, или из неког другог разлога.