Извори материјала за Радну свеску

26. СЕПТЕМБРА – 2. ОКТОБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. КРАЉЕВИМА 15–16

„Да ли си храбар попут Асе?“

it-1-E 184-185

Аса

Иако је било ситуација у којима Аса није поступио мудро и исправно, имао је многе добре особине и није упао у замку отпадништва, тако да је убројан у краљеве из Јудине лозе који су били верни Јехови (2Ле 15:17). Аса је владао Јудом 41 годину, а за то време се у Израелу променило осам краљева: Јеровоам, Надав, Васа, Ила, Зимрије, Амрије, Тивније (који је владао једним делом Израела као Амријев противник) и Ахав (1Кр 15:9, 25, 33; 16:8, 15, 16, 21, 23, 29). Кад је Аса умро, наследио га је његов син Јосафат (1Кр 15:24).

17–23. ОКТОБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 1. КРАЉЕВИМА 21–22

„Угледај се на Јехову у начину на који испољаваш ауторитет“

it-2-E 21

Јехова над војскама

Када је Исус Навин у близини Јерихона видео једног анђела и упитао га на чијој је страни, да ли на страни Израелаца или њихових непријатеља, анђео му је одговорио: „Ни на једној, ја сам дошао као кнез Јеховине војске“ (ИН 5:13-15). Пророк Михеја је рекао краљевима Ахаву и Јосафату: „Видео сам Јехову како седи на свом престолу и сву небеску војску како му стоји с десне и с леве стране“, што су очигледно били Јеховини духовни синови (1Кр 22:19-21). Сасвим је на месту што се у изразу „Јехова над војскама“ реч „војска“ налази у множини, не само због тога што се анђеоске војне силе састоје од херувима, серафима и анђела (Ис 6:2, 3; Пст 3:24; От 5:11) већ и зато што су организовани у групације, због чега је Исус и рекао да има на располагању „више од 12 легија анђела“ (Мт 26:53). Када је Језекија преклињао Јехову за помоћ, обратио му се речима: „Јехова над војскама, Боже Израелов, који седиш на престолу изнад херувима“, вероватно алудирајући на ковчег савеза на чијем поклопцу су биле фигуре херувима као симбол Јеховиног престола (Ис 37:16; упоредити с 1Са 4:4; 2Са 6:2). Када се Јелисејев слуга уплашио од непријатеља који су опколили град у ком су се налазили, охрабрила га је визија у којој је видео да су брда око града „пуна пламених коња и кола“, што је био само делић Јеховине анђеоске војске (2Кр 6:15-17).

it-2-E 245

Лаж

Бог допушта да они којима се лажи више свиђају од истине, „под утицајем заблуда“ и поверују у њих, а не у добру вест о Исусу Христу (2Со 2:9-12). У светлу тога можемо боље разумети оно што се десило израелском краљу Ахаву. Већина пророка је уверавала Ахава да треба да крене на Рамот у Галаду јер ће имати успеха, што је била лаж, док је Јеховин пророк Михеја пророковао да ће тај потез бити погубан. Према визији коју је добио пророк Михеја, Јехова је дозволио да једно духовно створење постане „лажљив дух у устима свих [Ахавових] пророка“. Другим речима, под утицајем тог духовног створења, они нису говорили истину већ оно што су хтели да чују и они а и Ахав. Иако је био упозорен, Ахав је радије поверовао у њихове лажи и то је платио својим животом (1Кр 22:1-38; 2Ле 18).

31. ОКТОБРА – 6. НОВЕМБРА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | 2. КРАЉЕВИМА 3–4

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-2-E 697 ¶2

Пророк

„Пророчки синови“. Према једној граматици хебрејског језика (Gesenius’ Hebrew Grammar, Oxford, 1952, стр. 418), хебрејска реч бен (син од) или бенех (синови од) може указивати на припадност „некој групи занатлија, неком друштву, племену, школи или уопште било којој групи која има неку сврху“. (Упоредити са Не 3:8, у ком израз „један од оних који праве мирисна уља“ дословно гласи „син оних који праве мирисна уља“.) Према томе, израз „пророчки синови“ може се односити на оне који су се обучавали да буду пророци или на групу пророка који су међусобно сарађивали. Из Библије сазнајемо да су такве пророчке групе постојале у Ветиљу, Јерихону и Галгалу (2Кр 2:3, 5; 4:38; упоредити са 1Са 10:5, 10). Самуило је био на челу једне такве групе у Рами (1Са 19:19, 20), а изгледа да је Јелисеј својевремено водио сличну групу (2Кр 4:38; 6:1-3; упоредити са 1Кр 18:13). У Библији се помиње једна прилика када су сами себи правили место у ком су боравили и када су користили позајмљени алат, што је вероватно значило да су скромно живели. Иако су често заједно боравили и јели, по свему судећи свако је имао свој пророчки задатак (1Кр 20:35-42; 2Кр 4:1, 2, 39; 6:1-7; 9:1, 2).