Снага љубазне речи

„Брига у срцу обара човека, али добра [„љубазна“, Knox] реч га развесели“ (Пословице 12:25).

ХРИШЋАНИ нису имуни на невоље. Каткад они доживљавају невољу зато што живе у овим „критичним временима с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1).

Када подносе такву невољу, какав је благослов чути љубазну реч од лојалног пријатеља! „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“, каже Библија (Пословице 17:17). Верни човек Јов био је познат по томе што је био таква врста пријатеља. Чак је Елифас рекао о њему: „Речи твоје подизаху оне који падаху, учвршћивао си колена што клецаху“ (Јов 4:4).

Међутим, када је самом Јову било потребно охрабрење, Елифас и његови другови нису изустили љубазне речи. Они су окривили Јова за његову невољу, индиректно указујући да је морао имати неку тајну кривицу (Јов 4:8). The Interpreter’s Bible коментарише: „Оно што је потребно Јову јесте самилост људског срца. Оно што добија јесте низ апсолутних ’истина‘ и апсолутно лепих религиозних клишеа и отрцаних моралних фраза.“ Јов је био тако збуњен када је чуо говор Елифаса и његових другова да је био присиљен да болно узвикне: „Докле ли ћете мучити душу моју, и сатирати ме говорима својим?“ (Јов 19:2).

Никада не треба да проузрокујемо да суслуге Божје болно узвикну у жалости због наших непромишљених, нељубазних речи. (Упореди Поновљени закон 24:15.) Библијска пословица упозорава: „Оно што кажеш може сачувати живот или га уништити; тако мораш прихватити последице својих речи“ (Пословице 18:21, Today’s English Version).

Признајући снагу говора, следимо пример апостола Павла. Док је био у Македонији, он их је „ободрио многим речима“ (Дела апостолска 20:2, NW).