Питања читалаца

Да ли је у реду да хришћанин поседује ватрено оружје ради заштите од других људи?

Иако хришћанин може да предузме одређене мере да би заштитио себе и своју породицу, он и тада треба да се води библијским начелима. Та начела јасно показују да не би било исправно користити ватрено оружје, попут пиштоља или пушке, ради заштите од других људи. Размислимо о следећем:

Људски живот је свет у Јеховиним очима. Давид је о Јехови написао: „У теби [је] извор живота“ (Пс. 36:9). Зато, уколико хришћанин одлучи да предузме одређене мере да заштити себе или своју имовину, учиниће све што је у његовој моћи како би избегао да неком одузме живот и тако постане крив за крв (Пон. зак. 22:8; Пс. 51:14).

Чињеница је да постоје и други предмети којима би особа могла некоме нанети смртоносне повреде и тако постати крива за крв. Међутим, уколико она користи ватрено оружје, веће су шансе да ће некоме одузети живот, случајно или намерно.a Поред тога, уколико нападач, који је већ напет, види да особа држи оружје, ситуација може врло лако измаћи контроли и водити до смртног исхода.

Када је Исус последње вечери свог живота на земљи рекао својим ученицима да понесу мачеве, није им рекао да их користе ради заштите (Лука 22:36, 38). Желео је да их нечему поучи, наиме, да његови следбеници не треба да прибегавају насиљу, чак ни када се суоче с наоружаном руљом (Лука 22:52). Након што је Петар извукао мач и повредио првосвештениковог роба, Исус му је заповедио: „Врати свој мач на његово место.“ Затим је изнео темељно начело којег се држе и данашњи хришћани: „Сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Мат. 26:51, 52).

Као што је проречено у Михеју 4:3, Божји народ је прековао „своје мачеве у раонике и своја копља у српове“. Прави хришћани су познати по мирољубивости. То је у складу с оним што је апостол Павле под Божјим надахнућем рекао: „Никоме не враћајте зло за зло [...] Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима“ (Римљ. 12:17, 18). Иако се Павле и сам суочио с многим опасностима, укључујући и разбојнике, живео је у складу са својим речима. Никада није стављао личну безбедност изнад библијских начела (2. Кор. 11:26). Он се поуздао у Бога и мудрост из Божје Речи, која је „боља него бојна опрема“ (Проп. 9:18).

Хришћанима је живот вреднији од материјалних ствари. У Библији пише: „Живот не произлази из онога што [човек] има“ (Лука 12:15). Уколико благе речи не зауставе наоружаног пљачкаша, мудро је да послушамо Исусов савет: „Не опирите се ономе ко је зао.“ То ће можда значити да ћемо му дати све што тражи од нас (Мат. 5:39, 40; Лука 6:29).b Најбоље је да учинимо све што је у нашој моћи како не бисмо ни постали мета пљачкаша. На пример, нећемо се разметати материјалним стварима и настојаћемо да у комшилуку будемо познати као Јеховини сведоци и мирољубиви људи (1. Јов. 2:16; Посл. 18:10).

Хришћани поштују туђу савест (Римљ. 14:21). Уколико је познато да неки Сведок поседује оружје да би се заштитио од других људи, неки суверници би могли бити шокирани и чак би се могли спотаћи у вери. Чак и ако пред законом имамо пуно право да поседујемо оружје, љубав према браћи и сестрама ће нас подстаћи да њихово добро стављамо испред својих интереса (1. Кор. 10:32, 33; 13:4, 5).

Хришћани желе да буду добар пример другима (2. Кор. 4:2; 1. Петр. 5:2, 3). Ако неки хришћанин поседује оружје ради заштите од других људи, старешине ће му пружити савет на темељу Библије. Уколико он ипак одлучи да задржи оружје, не може се сматрати примерним објавитељем. Зато му неће бити поверене одговорности или посебна задужења у скупштини. Исто начело се односи и на хришћанина који носи оружје на послу. Било би много боље да потражи други посао.c

Сваки хришћанин ће донети личну одлуку о томе како ће заштитити себе, своју породицу и имовину, као и којим ће се послом бавити. Међутим, притом треба да се води библијским начелима, у којима се огледају Божја мудрост и љубав. Зато зрели хришћанин неће поседовати ватрено оружје како би се заштитио од других људи. Он зна да они који се уздају у Бога и живе по његовим начелима имају праву и трајну заштиту (Пс. 97:10; Посл. 1:33; 2:6, 7).