Поновно рођење — пут до спасења?

КАКО бисте одговорили на питање: „Да ли сте поново рођени?“ Милиони верника широм света с потпуним уверењем би рекли: „Да!“ Они верују да је поновно рођење обележје свих правих хришћана и једини пут до спасења. Они се слажу с гледиштем верских вођа као што је теолог Роберт Спроул који је написао: „Ако се неко поново не роди... онда није хришћанин.“

Да ли сте међу онима који верују да је поновно рођење сигуран пут до спасења? Ако јесте, онда свакако желите да помогнете рођацима и пријатељима да и они пронађу тај пут и пођу њим. Међутим, да би то учинили, они морају разумети која је разлика између неког ко је поново рођен и некога ко није. Како бисте им објаснили шта значи бити поново рођен?

Многи верују да се израз „поново рођен“ односи на некога ко даје свечани завет да ће служити Богу и Христу и који због тога прелази из духовне смрти у духовни живот. Штавише, у једном речнику се каже да је поново рођена особа „обично хришћанин који поново даје или потврђује изјаву вере посебно након неког упечатљивог религиозног искуства“ (Merriam-Webster’s Collegiate Dictionary — Eleventh Edition).

Да ли бисте се изненадили када бисте сазнали да се Библија не слаже с том дефиницијом? Да ли бисте желели да знате шта Божја Реч заиста каже о поновном рођењу? Сигурно ће вам користити поближе осматрање те теме. Зашто? Зато што ће тачно разумевање поновног рођења утицати на ваш живот и наду за будућност.

Шта Библија научава?

Израз ’поново се родити‘a налази се у Јовану 3:1-12 где се описује занимљив разговор између Исуса и једног верског вође из Јерусалима. Тај библијски извештај наведен је у целини у оквиру на следећој страни. Подстичемо вас да га пажљиво прочитате.

У тим стиховима Исус наглашава неколико детаља који се тичу поновног рођења. Осим тога, тај разговор нам помаже да одговоримо на пет важних питања:

◼ Колико је важно поновно рођење?

◼ Да ли је то лична одлука?

◼ Која је његова сврха?

◼ Како се оно одиграва?

◼ Како се мења однос између Бога и особе која је поново рођена?

Осмотримо ова питања једно по једно.

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 4. страни]

„Морате поново да се родите“

„Међу фарисејима је био један човек који се звао Никодим, један од јудејских поглавара. Он је дошао код [Исуса] ноћу и рекао му: ’Учитељу, знамо да си ти учитељ који је дошао од Бога, јер нико не може да чини чудесне знакове које ти чиниш ако Бог није с њим.‘ Исус му на то рече: ’Заиста, заиста, кажем ти, ако се неко поново не роди, не може видети Божје краљевство.‘ А Никодим га упита: ’Како човек може да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?‘ Исус одговори: ’Заиста, заиста, кажем ти, ако се неко не роди од воде и духа, не може ући у Божје краљевство. Што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од духа, дух је. Не чуди се што сам ти рекао: „Морате поново да се родите.“ Ветар дува где хоће и чујеш његов шум, али не знаш одакле долази и куда иде. Такав је свако ко је рођен од духа.‘ Тада га Никодим упита: ’Како то може бити?‘ Исус му одговори: ’Ти си учитељ у Израелу, а то не знаш? Заиста, заиста, кажем ти, говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не примате наше сведочанство. Ако не верујете кад вам говорим о ономе што је земаљско, како ћете веровати ако вам будем говорио о ономе што је небеско?‘“ (Јован 3:1-12).

Поновно рођење — колико је важно?

ТОКОМ разговора с Никодимом, Исус је наглашавао колико је важно поново се родити. На који начин је то учинио?

Он је важност поновног рођења истакао следећим речима: „Ако се неко поново не роди, не може видети Божје краљевство“ (Јован 3:3). Речи „ако“ и „не може“ показују да је поновно рођење неопходно. Осмотрите следећи пример. Уколико неко каже: „Ако сунце не сија, не може бити дневне светлости“, он мисли да су сунчеви зраци апсолутно неопходни за дневну светлост. На сличан начин, Исус је рекао да је поновно рођење неопходно да би неко ’видео Божје Краљевство‘.

Да не би било никаквих недоумица о овој теми, Исус је на крају рекао: „Морате поново да се родите“ (Јован 3:7). Јасно је да је Исус сматрао да је поновно рођење захтев да би неко могао „ући у Божје Краљевство“ (Јован 3:5).

Пошто је Исус гледао на ново рођење као на нешто веома важно, хришћани треба да се увере да ли исправно разумеју ту тему. На пример, да ли по вашем мишљењу прави хришћани сами могу одлучити да буду поново рођени?

[Истакнути текст на 5. страни]

„Ако сунце не сија, не може бити дневне светлости“

Поновно рођење — лична одлука?

КО ПРОУЗРОКУЈЕ поновно рођење? Када подстичу вернике да се поново роде као хришћани, неки проповедници цитирају Исусове речи: „Морате поново да се родите“ (Јован 3:7). Они наводе те речи као заповест, као да у ствари кажу: „Поново се родите!“ Тиме поучавају да је на сваком вернику да послуша Исуса и предузме неопходне кораке како би се поново родио. Ново рођење је према томе ствар личног избора. Међутим, да ли је такво гледиште у складу са оним што је Исус рекао Никодиму?

Пажљиво читање Исусових речи показује да Исус није научавао да човек сам може одлучити да ли ће бити поново рођен или не. Зашто то можемо рећи? Грчки израз преведен као ’родити се поново‘ може се превести и као ’родити се одозго‘.a Дакле, према том другом преводу, ново рођење долази „одозго“, то јест с неба или „од Оца“ (Јован 19:11; Јаков 1:17). Да, поновно рођење проузрокује Бог (1. Јованова 3:9).

Ако задржимо на уму израз „одозго“, није тешко разумети зашто неко не може проузроковати своје ново рођење. Размислите о вашем дословном рођењу. Да ли је била ваша одлука да се родите? Наравно да није. Слично томе, није на вернику да одлучи да ли ће бити поново рођен. Можемо бити поново рођени само ако Бог, наш небески Отац, то проузрокује (Јован 1:13). Зато је на месту оно што је апостол Петар рекао: „Нека је благословљен Бог и Отац нашег Господа Исуса Христа, јер нас је по свом великом милосрђу — ускрсењем Исуса Христа из мртвих — поново родио за живу наду“ (1. Петрова 1:3).

Да ли је то заповест?

Међутим, неки се могу питати: ’Ако је истина да нико не може сам одлучити да се поново роди, зашто је Исус дао заповест: „Морате поново да се родите“?‘ То питање је на месту. На крају крајева, ако су Исусове речи заиста заповест, он би тражио од нас да урадимо нешто што је ван наше моћи. То не звучи разумно. Како онда треба да разумемо речи: „Морате поново да се родите“?

Ако поближе осмотримо тај израз на изворном језику, видећемо да он није у императиву, то јест у облику заповести, већ у виду изјаве. Другим речима, када је Исус рекао „Морате поново да се родите“, он је изнео једну чињеницу а не заповест. Он је у ствари рекао: „Треба да се родите одозго“ (Јован 3:7, Чарнић).

Да бисмо разумели како се заповест разликује од изјаве, осмотримо једно поређење. Претпоставимо да један странац жели да купи земљиште, али да по закону државе то могу учинити само домаћи држављани. Када изрази своју жељу, надлежна особа му каже: „Да бисте купили земљу, морате бити грађанин ове државе.“ Наравно, те речи нису заповест. Он не наређује том странцу: „Будите грађанин ове државе!“ Он једноставно наводи чињеницу — захтев за куповање земљишта. Слично томе, када је Исус рекао: „Морате поново да се родите“, он је једноставно навео чињеницу, то јест услов за ’улазак у Божје Краљевство‘.

Управо то Божје Краљевство скреће пажњу на још нешто што се тиче новог рођења, а то је: Која је његова сврха? Неопходно је да сазнамо одговор на то питање да бисмо исправно разумели шта значи бити поново рођен.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Која је сличност између поновног и дословног рођења?

Поновно рођење — која је његова сврха?

МНОГИ верују да треба поново да се родимо како бисмо примили вечно спасење. Међутим, запазите шта је сам Исус рекао о сврси новог рођења. Он је изјавио: „Ако се неко поново не роди, не може видети Божје краљевство“ (Јован 3:3). Дакле, особа мора поново да се роди да би ушла у Божје Краљевство, а не да би била спасена. ’Али‘, неко би могао рећи, ’зар се ова два израза — ући у Божје Краљевство и бити спасен — не односе на исту награду?‘ Не. Да бисмо разумели разлику, осмотримо најпре израз „Божје краљевство“.

Краљевство је облик владавине. Зато израз „Божје краљевство“ значи „Божја владавина“. Библија научава да је Исус Христ, „син човечји“, Краљ Божјег Краљевства и да има сувладаре (Данило 7:1, 13, 14; Матеј 26:63, 64). Осим тога, једна визија која је дата апостолу Јовану открила је да су Христови сувладари изабрани „из свих племена и језика и народности и народа“ и да ће они „краљевати над земљом“ (Откривење 5:9, 10; 20:6). Божја Реч даље открива да они који ће владати као краљеви сачињавају „мало стадо“ од 144 000 појединаца „који су откупљени са земље“ (Лука 12:32; Откривење 14:1, 3).

Где је седиште Божјег Краљевства? „Божје краљевство“ се такође назива „небеско краљевство“, што показује да Исус и његови сувладари владају с неба (Лука 8:10; Матеј 13:11). Дакле, Божје краљевство је небеска власт сачињена од Исуса Христа и групе сувладара изабраних из човечанства.

Шта је онда Исус мислио када је рекао да особа мора поново да се роди како би ’ушла у Божје Краљевство‘? Он је мислио да је поновно рођење неопходно да би неко владао с њим на небу. Једноставно речено, сврха поновног рођења јесте да припреми ограничен број људи да владају с неба.

До сада смо видели да је поновно рођење од велике важности, да га проузрокује Бог и да се њиме група људи припрема да влада с неба. Међутим, како се оно у ствари одиграва?

[Истакнути текст на 7. страни]

Сврха поновног рођења јесте да припреми ограничен број људи да владају с неба

[Слика на 7. страни]

Исус Христ и група сувладара изабраних из човечанства сачињавају Божје Краљевство

Поновно рођење — како се одиграва?

ИСУС није разговарао с Никодимом само о важности, узроку и сврси новог рођења, већ и о начину на који се оно одиграва. Он је рекао: „Ако се неко не роди од воде и духа, не може ући у Божје краљевство“ (Јован 3:5). Дакле, особа се поново рађа путем воде и духа. Али на шта се односи израз ’вода и дух‘?

Шта представљају ’вода и дух‘?

Као јеврејски верски учитељ, Никодим је сигурно био упознат с тим како се у хебрејском делу Писма користи израз „Божји дух“. О њему се говори као о Божјој активној сили која може утицати на људе да чине изванредна дела (Постанак 41:38; Излазак 31:3; 1. Самуилова 10:6). Зато када је Исус употребио реч „дух“, Никодим је сигурно разумео да се ради о светом духу, Божјој активној сили.

На шта је Исус мислио када је поменуо воду? Осмотримо догађаје који су у Библији записани непосредно пре и после разговора с Никодимом. Из њих сазнајемо да су и Јован Крститељ и Исусови ученици крштавали водом (Јован 1:19, 31; 3:22; 4:1-3). Тај обичај је постао добро познат у Јерусалиму. Зато када је Исус говорио о води, Никодим је могао разумети на шта указује — не на воду уопште, већ на воду крштења.a

Крштени „светим духом“

Ако се ’рођење од воде‘ односи на крштење водом, шта онда значи ’рођење од духа‘? Пре Никодимовог разговора са Исусом, Јован Крститељ је објавио да у крштењу не игра улогу само вода, већ и дух. Рекао је: „Ја сам вас крстио водом, а [Исус] ће вас крстити светим духом“ (Марко 1:7, 8). Марко, писац јеванђеља, описао је прво такво крштење следећим речима: „У те дане дошао је Исус из Назарета у Галилеји и Јован га је крстио у Јордану. И одмах, док је излазио из воде, видео је како се раздвајају небеса и како дух, као голуб, силази на њега“ (Марко 1:9, 10). Када је Исус био уроњен у реку Јордан, био је крштен водом. А у тренутку када је добио дух с неба, био је крштен светим духом.

Око три година након свог крштења, Исус је уверио своје ученике: „Ви ћете недуго након ових дана бити крштени светим духом“ (Дела апостолска 1:5). Када се то десило?

На Педесетницу 33. н. е., око 120 Исусових ученика било је окупљено у једној кући у Јерусалиму. „Одједном је настала хука с неба као код налета јаког ветра, и испунила је целу кућу у којој су седели. Тада су угледали нешто попут пламених језика... Сви су се испунили светим духом“ (Дела апостолска 2:1-4). Тог истог дана, и други у Јерусалиму били су подстакнути да се крстеу води. Апостол Петар је рекао мноштву: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар светог духа.“ Какав је био резултат? „Тако су се крстили они који су свим срцем прихватили оно што је говорио, и тог дана се ученицима придружило око три хиљаде душа“ (Дела апостолска 2:38, 41).

Два корака

Шта нам та крштења откривају о поновном рођењу? Показују нам да се оно одиграва у два корака. Запазите да се Исус најпре крстио у води. Затим је примио свети дух. Слично томе, рани хришћани су најпре крштени у води (неке од њих је крстио Јован Крститељ) а затим су примили свети дух (Јован 1:26-36). Исто тако, 3 000 нових ученика најпре се крстило у води, а затим су добили свети дух.

Ако имамо на уму крштења која су се одиграла на Педесетницу 33. н. е., на који начин се онда одиграва поновно рођење данас? На исти начин као и у случају Исусових апостола и раних ученика. Особа се најпре покаје за своје грехе, прекине с лошим поступањем, преда свој живот Јехови како би му служила и обожавала га и затим обзнани своје предање крштењем у води. Након тога, ако је Бог изабере да буде владар у његовом Краљевству, она бива помазана светим духом. Први корак (крштење у води) зависи од особе, док други корак (крштење духом) зависи од Бога. Када се неко крсти на оба начина, он је поново рођен.

Међутим, зашто је Исус у разговору с Никодимом употребио израз ’родити се од воде и духа‘? Да би истакао да они који су крштени водом и духом доживљавају огромну промену. У следећем чланку ће бити речи о томе.

[Фуснота]

[Слика на 9. страни]

Јован је Израелце који су се покајали крштавао водом

Поновно рођење — шта се њиме постиже?

ЗАШТО је Исус употребио израз ’родити се од духа‘ када је говорио о крштењу светим духом? (Јован 3:5). Као стилска фигура, реч „рођење“ значи „почетак“. Дакле, израз „поновно рођење“ означава „нови почетак“. Стога изрази као што су „родити се“ и „ново рођење“ указују на нови почетак у односу између Бога и оних који су крштени светим духом. Како се одиграва та велика промена?

Објашњавајући како Бог припрема људе да владају на небу, апостол Павле је употребио поређење о странцима који примају држављанство. Он је хришћанима свог времена писао да они добијају небеско грађанство. Рекао је: „Наше је грађанство на небесима“ (Филипљанима 3:20). Да бисмо видели како нам пример о стицању грађанства може помоћи да разумемо промену која се одвија када се неко крсти светим духом, осмотримо још једном поређење о странцу који жели да купи земљиште у другој држави.

Промена која настаје стицањем држављанства

Човек из поређења не може да купи земљиште јер није држављанин те земље. Замислите да се једног дана деси велика промена. Надлежне особе овом човеку законски омогућавају стицање држављанства. Како то утиче на њега? Пошто је постао држављанин, он сада има иста права као и други грађани, укључујући и куповање земљишта. Стицање држављанства у потпуности је променило његове могућности.

То нам помаже да разумемо шта се у много значајнијем смислу дешава са онима који бивају поново рођени. Осмотримо неке сличности. Човек из поређења моћи ће да купи земљиште само ако испуни услове да постане држављанин. Међутим, то не зависи искључиво од његове воље. Слично томе, неки људи ће добити своје место у Божјем Краљевству, небеској влади, али само ако удовоље условима за то — то јест ако се ’поново роде‘.Тим условима не могу да удовоље само зато што су они то одлучили, већ то зависи од Бога.

Шта је довело до промене статуса тог човека? Законски поступак стицања држављанства. Наравно, то није променило његову природу. Након што је добио држављанство, он је и даље остао иста особа. Међутим, сада је стекао нови статус. Заиста, то је за њега био један нови почетак — такорећи, ново рођење. Он је постао грађанин те земље, због чега је могао да купује и поседује земљу.

Слично томе, Јехова је променио положај једне групе несавршених људи тако што им је законски омогућио да постану грађани његове небеске владавине. Апостол Павле, који је припадао тој групи, писао је суверницима: „Више нисте странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и Божји укућани“ (Ефешанима 2:19). Заиста, путем стицања грађанства, ти хришћани су постали део Божје небеске владавине.

Наравно, стицање небеског грађанства није променило њихову природу, пошто су и даље несавршени (1. Јованова 1:8). Међутим, као што је Павле касније објаснио, након што су испунили законске услове за стицање грађанства, они су добили нови статус. У исто време, Божји дух је у те особе усадио уверење да ће живети с Христом на небу (1. Јованова 3:2). То непогрешиво уверење проузроковано светим духом пружило им је сасвим нови поглед на живот (2. Коринћанима 1:21, 22). Заиста, они су доживели један нови почетак — то јест ново рођење.

Библија о Божјим изабранима каже: „Него ће бити Божји и Христови свештеници и владаће као краљеви с Христом хиљаду година“ (Откривење 20:6). Они ће са Христом добити место као краљеви у Божјем Краљевству, небеској владавини. Апостол Петар је рекао суверницима да ће примити „наследство које је непропадљиво, неупрљано и које не вене. Оно се на небесима чува за [њих]“ (1. Петрова 1:3, 4). Заиста драгоцено наследство!

Међутим, када је реч о владању, поставља се једно питање. Ако ће они који су поново рођени бити краљеви на небу, над ким ће владати? То питање осмотрићемо у наредном чланку.

[Слика на 10. страни]

Шта је Павле рекао о небеском грађанству?

Владавина за неке, благослови за многе

ЈОШ од времена апостола, Бог је из човечанства бирао ограничени број верних хришћана, пружајући им небеско грађанство. Промена коју су они доживели толико је велика да је Божја Реч описује као поновно рођење. Сврха тога јесте да се ове Божје слуге припреме да буду владари на небу (2. Тимотеју 2:12). Да би то постали, они из смрти бивају ускрснути у небески живот (Римљанима 6:3-5). На небу ће „краљевати над земљом“ заједно с Христом (Откривење 5:10; 11:15).

Међутим, Божја Реч такође наводи да ће други који нису поново рођени добити вечно спасење. У Библији (како у хебрејском, тако и у грчком делу) помиње се чињеница да је Божја намера да се спасу две групе људи — једна релативно мала група оних који ће владати на небу и велика група поданика на земљи. Запазите, на пример, шта је апостол Јован написао о Исусу суверницима који су били поново рођени: „Он је жртва помирења за наше грехе, и не само за наше [мале групе] него и за грехе целог света [велике групе]“ (1. Јованова 2:2).

Слично томе, апостол Павле је написао: „Стварство [велика група] жељно ишчекује објављивање Божјих синова [мале групе]“ (Римљанима 8:19-21). Како треба разумети речи апостола Јована и Павла? Они који су поново рођени постаће део небеске власти. Зашто? Да би донели вечне благослове небројеном мноштву људи које ће живети на земљи. Зато је Исус поучавао ученике да се моле: „Нека дође краљевство твоје. Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:10).

Та иста чињеница о спасењу за две групе људи налази се и у хебрејском делу Светог писма. На пример, запазите шта је Јехова рекао Исусовом праоцу Аврахаму: „Преко твог потомства [мале групе] благословиће се сви народи на земљи [велика група]“ (Постанак 22:18). Заиста, сви народи ће добити благослове путем Аврахамовог „потомства“.

Ко је „потомство“? Исус Христ, заједно са онима који су поново рођени. Апостол Павле објашњава: „Ако сте Христови, онда сте Аврахамово потомство“ (Галатима 3:16, 29). А које благослове ће сви народи добити преко „потомства“? Част да стекну Божје признање и да живе вечно у рају на земљи. Псалмиста Давид је пророковао: „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29; Исаија 45:18; Откривење 21:1-5).

Дакле, само неке особе ће имати част да владају на небу, али ће многи уживати у вечном животу и благословима које ће омогућити та небеска владавина. Будите и ви и ваша породица међу онима који ће имати вечне благослове које ће донети Божје Краљевство.