Гледиште Библије

Да ли су наука и Библија у складу?

„Значај и лепота науке којом се бавим долази до изражаја у оним приликама када откријем нешто ново и када кажем себи: ’Значи, тако је то Бог урадио!‘“ (ХЕНРИ ШЕЈФЕР, ПРОФЕСОР ХЕМИЈЕ)

НАУКА много доприноси нашем разумевању природе, откривајући ред, прецизност и сложеност који владају у њој. Многи сматрају да све то указује на бескрајно мудрог и моћног Бога. По њиховом мишљењу, наука открива не само појединости о свету природе него и обележја Божје личности.

Потврду за такво гледиште налазимо на многим местима у Библији или Светом писму. Примера ради, у Римљанима 1:20 стоји: „[Божја] невидљива својства, наиме његова вечна моћ и божанство, јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено.“ Слично томе, у Псалму 19:1, 2 читамо: „Небеса објављују славу Божју; о делу руку његових небески свод збори. Дан за даном они говоре, из ноћи у ноћ знање откривају.“ Међутим, и поред свих чудесних ствари, природа нам открива само делић личности нашег Створитеља.

Ван домашаја науке

Многа сазнања о Богу су за науку недокучива. Прикажимо то помоћу поређења: један научник може да опише сваки молекул у чоколадној торти, али да ли ће његова анализа открити због чега или за кога је та торта направљена? Да би добио одговор на ова питања — која су већини људи много важнија — он мора да се обрати особи која је направила торту.

Слично томе, наука нам „пружа мноштво чињеница“, написао је аустријски физичар и нобеловац Ервин Шредингер, „али остаје нема када се ради о свему ономе... што нам је на срцу, што нам је заиста важно“. Према његовим речима, ту спадају „Бог и вечност“. На пример, једино нам Бог може одговорити на следећа питања: Која је сврха свемира? Због чега на нашој планети постоји обиље живота, укључујући и људе обдарене разумом? Ако је Бог заиста свемоћан, зашто допушта зло и патњу? Има ли наде за оне који су умрли?

Да ли је Бог одговорио на та питања? Јесте, на страницама Светог писма (2. Тимотеју 3:16). Али, можда се питате: ’Како могу бити сигуран да Свето писмо заиста потиче од Бога?‘ Гледано из научног угла, оно што се у тој књизи говори о свету који нас окружује мора бити сагласно с научним чињеницама, у супротном би Бог као Створитељ противречио сам себи. Онда, да ли је Свето писмо у складу с науком? Осмотримо неколико примера.

Далеко испред свог времена

У време када је Библија писана, већина људи је веровала да је свет настањен мноштвом богова и да ти богови, а не природни закони, управљају сунцем и месецом, утичу на временске прилике, плодност и друго. Али, таква веровања нису делили древни јеврејски Божји пророци. Наравно, они су знали да Јехова Бог може директно утицати на природне појаве и да је то чинио у одређеним приликама (Исус Навин 10:12-14; 2. Краљевима 20:9-11). Међутим, Џон Ленокс, професор математике на Оксфордском универзитету у Енглеској, рекао је да те пророке „није било потребно ослобађати веровања да свемиром управљају [митолошки богови]... из простог разлога што у те богове никада нису веровали. Од таквог празноверја их је штитила вера у јединог истинитог Бога, Створитеља неба и земље“.

Како их је њихова вера штитила од празноверја? Као прво, истинити Бог им је обзнанио да он управља свемиром путем прецизних закона и одредби. Примера ради, пре више од 3 500 година, Јехова Бог је свог слугу Јова питао: „Познајеш ли законе небеске?“ (Јов 38:33). У седмом веку пре н. е., пророк Јеремија је писао о ’небеским и земаљским одредбама‘ (Јеремија 33:25).

Према томе, они који су живели у старо доба и веровали у надахнуте списе библијских пророка, знали су да свемиром не управљају ћудљиви митолошки богови већ логични закони. Захваљујући томе, ти побожни људи се нису клањали сунцу, месецу или звездама нити су се држали празноверних обичаја у вези с њима (Поновљени закони 4:15-19). Уместо тога, посматрајући Божја дела запажали су његову мудрост, моћ и друге особине (Псалам 8:3-9; Пословице 3:19, 20).

Јевреји из древног доба су такође веровали да је свемир имао почетак, што је гледиште које заступају бројни савремени научници. „У почетку створи Бог небеса и земљу“, записано је у Постанку 1:1. Надаље, пре око 3 500 година, Бог је открио свом слуги Јову да је Земља ’обешена ни на чем‘, то јест да лебди у свемиру (Јов 26:7). И на крају, пророк Исаија је пре више од 2 500 година написао да је наша планета кружног, то јест лоптастог облика (Исаија 40:22).a

Према томе, Библија јесте у складу с научним чињеницама о природи. Заправо, ове две области за истраживање су више него сагласне — савршено се допуњују. Запоставити једну или другу значило би затворити врата која воде до знања о Богу (Псалам 119:105; Исаија 40:26).

[Фуснота]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

● Шта нам дела стварања говоре о Богу? (Римљанима 1:20)

● Шта наука не може открити о Богу? (2. Тимотеју 3:16)

● Зашто Божји пророци из старог доба нису имали празноверна гледишта о природним појавама? (Јеремија 33:25)

[Истакнути текст на 23. страни]

Свемиром управљају прецизни закони — „небеске и земаљске одредбе“ (ЈЕРЕМИЈА 33:25)