Коме треба веровати?

„Јер сваки дом је неко саградио, а онај ко је све саградио јесте Бог“ (ЈЕВРЕЈИМА 3:4).

ДА ЛИ се слажете са логиком коју је користио овај библијски писац? Прошло је око 2 000 година откако су ове речи записане и за то време је човечанство непрестано стицало нова сазнања на пољу науке. Да ли још увек има оних који сматрају да промишљеност и сврсисходност које су очигледне у природи сведоче у прилог постојању Створитеља — Бога?

Чак и у индустријски развијеним земљама, многи људи би одговорили потврдно. Примера ради, анкета коју је 2005. спровео часопис Newsweek показала је да 80 посто људи у Сједињеним Државама „верује да је Бог створио свемир“. Да ли они верују у то јер су необразовани? Да ли ико од научника верује у Бога? Научни часопис Nature известио је 1997. да скоро 40 посто биолога, физичара и математичара који су анкетирани верује не само да Бог постоји, већ и да слуша молитве и одговара на њих.

Међутим, други научници се оштро супротстављају томе. Др Херберт Хауптман, добитник Нобелове награде, недавно је на једној научној конференцији изјавио да је веровање у натприродно, а нарочито веровање у Бога, неспојиво с правом науком. Према његовим речима, „такво веровање је штетно за добробит људског рода“. Чак се и научници који верују у Бога устежу да говоре о томе да промишљеност и сврсисходност које су очигледне у биљном и животињском свету сведоче у прилог постојању Створитеља. Зашто? Говорећи о једном од разлога, Даглас Ервин, палеобиолог са Института Смитсонијан, каже: „Једно од научних правила гласи: чуда нису дозвољена.“

Да ли ћете допустити да вам други одређују шта ћете мислити и у шта ћете веровати? Или ћете лично испитати неке доказе и сами доћи до одређеног закључка? Док на наредним странама будете читали о недавним научним открићима, питајте се: ’Да ли је логично закључити да постоји Створитељ?‘

[Истакнути текст на 3. страни]

Лично испитајте доказе

[Оквир на 3. страни]

ДА ЛИ СУ ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ КРЕАЦИОНИСТИ?

Јеховини сведоци сматрају веродостојним извештај о стварању који се налази у библијској књизи Постанак. Међутим, они нису креационисти. Зашто? Као прво, многи креационисти верују да су свемир, Земља и целокупан живот на њој створени пре око 10 000 година, за шест дословних дана од по 24 часа. Међутим, то није оно што Библија научава.a Осим тога, креационисти су прихватили многа учења која нису у складу с Библијом. Јеховини сведоци темеље своја религиозна учења искључиво на Божјој Речи.

Надаље, у неким земљама је израз „креационисти“ синоним за фундаменталистичке групе које активно учествују у политици. Те групе врше притисак на политичаре, судије и просветне раднике како би усвојили законе и наставне програме који су у складу с креационистичким веровањима.

Јеховини сведоци су политички неутрални. Они поштују право државних власти да доносе и спроводе законе (Римљанима 13:1-7). Међутим, озбиљно схватају Исусову изјаву да његови следбеници „нису део света“ (Јован 17:14-16). У служби проповедања, они пружају људима прилику да се увере у то колико је корисно живети у складу с Божјим мерилима. Али, Сведоци не крше начело хришћанске неутралности и зато не подржавају фундаменталистичке групе које се залажу за доношење грађанских закона који би приморавали друге да прихвате библијска мерила (Јован 18:36).

[Фуснота]

Чему нас учи природа?

„Питај, молим те, стоку, и поучиће те, и птице небеске, и рећи ће ти. За земљу се занимај, и поучиће те, рибе морске испричаће ти“ (ЈОВ 12:7, 8).

НАУЧНИЦИ и инжењери у последњих неколико година дословно уче од биљака и животиња. У оквиру научне гране зване биомиметика, они проучавају и копирају грађу и карактеристике различитих живих бића настојећи да створе нове производе и побољшају квалитет постојећих машина. Док будете осматрали следеће примере, питајте се: ’Коме заиста припада заслуга за све то?‘

Шта откривају китова пераја

Шта конструктори авиона могу научити од грбавог кита? Много тога. Одрастао грбави кит тежак је око 30 тона (као натоварен камион) и има релативно круто тело с великим перајима која подсећају на крила. Ова 12 метара дуга животиња изузетно је окретна у води. На пример, када је гладан, грбави кит понекад плива увис, правећи спиралне кругове испод рачића или рибе којима се храни, све време избацујући мноштво мехурића. Ти мехурићи формирају уску цилиндричну „мрежу“, пречника свега метар и по, која потискује рибу и рачиће према површини. Кит се затим гости својим уредно сервираним оброком.

Научнике је посебно занимало како ово створење које има тако круто тело успева да прави невероватно уске кругове док плива. Установили су да је тајна у облику китових пераја. Предња ивица његових пераја није глатка, као код авионског крила, већ је зупчаста, с низом испупчења званих туберкулуми.

Док кит сече воду, та испупчења стварају већу силу узгона и смањују отпор воде. Како то? У часопису Natural History објашњава се да захваљујући њима вода брже клизи низ пераја формирајући при том уједначен кружни ток, чак и када кит плива увис под врло оштрим углом. Ако би предња ивица пераја била глатка, кит не би могао да прави тако уске кругове док плива увис јер би се вода иза пераја узбуркала и стварали би се вртлози, тако да не би било силе узгона.

Како би се ово откриће могло практично применити? По свему судећи, летелицама чија би крила била конструисана по узору на грађу китових пераја било би потребно мање закрилаца и других механичких уређаја који регулишу проток ваздуха. Таква крила би била сигурнија и лакша за одржавање. Џон Лонг, стручњак за биомеханику, верује да ћемо ускоро „на сваком млазном путничком авиону вероватно моћи да видимо испупчења попут оних на перајима грбавог кита“.

Копирање галебових крила

Наравно, конструкција авионских крила већ се темељи на грађи птичјих крила. Међутим, инжењери су недавно остварили још већи напредак у копирању грађе птичјих крила. „Истраживачи с Флоридског универзитета направили су прототип беспилотне летелице која може да лебди, као и да се нагло спушта и успиње попут галеба“, извештава се у часопису New Scientist.

Галебови изводе своје невероватне акробације тако што савијају крила у зглобовима лакта и рамена. По узору на ову флексибилну конструкцију крила, „код овог прототипа дужине око 60 центиметара један мали мотор контролише низ металних шипки које покрећу крила“, пише New Scientist. Та домишљато дизајнирана крила омогућавају малој летелици да лебди и обрушава се између високих зграда. Постоји велико интересовање за производњу авиона са тако изузетним могућностима маневрисања који би се користио за проналажење хемијског и биолошког оружја у великим градовима.

Копирање геконових стопала

Људи могу много тога научити и од копнених животиња. На пример, мали гуштер гекон може да се пење уза зид и да, окренут наглавачке, стоји на плафону. По тој задивљујућој способности био је познат и у библијска времена (Пословице 30:28). У чему је тајна његове способности да пркоси гравитацији?

Гекон може да се креће чак и по површинама глатким као стакло захваљујући сићушним длачицама званим сете, које му расту на стопалима. Из његових стопала не лучи се лепак, већ се приањање постиже помоћу једне слабе молекуларне силе. Наиме, молекули двеју површина везују се једни за друге због веома слабе привлачне силе познате као Ван дер Валсова сила. Гравитација обично лако надјача ову силу, па се тако човек не може попети уза зид једноставно прислањајући руке уз њега. Међутим, геконове сићушне длачице повећавају површину која је у додиру са зидом. Када се Ван дер Валсова сила вишеструко умножи помоћу хиљада длачица на геконовим стопалима, привлачност коју она ствара довољно је јака да може издржати тежину овог сићушног гуштера.

Како би се ово откриће могло искористити? Вештачки материјали направљени по узору на геконова стопала могли би се користити као замена за чичак-траку, што је још један патент позајмљен из природе.a У часопису The Economist цитиран је један истраживач који је рекао да би материјал направљен од „гекон-траке“ могао бити нарочито користан у „медицини, у случајевима када се не могу употребити хемијски адхезиви“.

Коме треба одати признање?

У међувремену, НАСА ради на моделу робота који има више ногу и хода као шкорпија. Фински инжењери су већ направили трактор са шест ногу који попут огромног инсекта може да прелази преко препрека на путу. Други истраживачи су произвели тканину с малим преклопима чиме се опонаша начин на који се борове шишарке отварају и затварају. Грађа морског ковчега, рибе која са невероватном лакоћом клизи кроз воду, послужила је као идеја за возило на ком тренутно ради један произвођач аутомобила. Други истраживачи испитују способност шкољке петрово ухо да амортизује ударце, настојећи да направе лаганије и отпорније панцирне прслуке.

У природи има толико добрих идеја да су истраживачи основали базу података у коју је већ укључено више хиљада биолошких система. Научници могу да је користе да би пронашли „решења за проблеме на које наилазе приликом конструисања“, пише The Economist. Природни системи који се налазе у тој бази података називају се „биолошким патентима“. Наравно, власник патента је особа или компанија која је законски регистровала нову идеју или машину. У вези са базом података биолошких патената, The Economist пише: „Тиме што биомиметичке мајсторије називају ’биолошким патентима‘, истраживачи само истичу чињеницу да је природа у ствари власник патента“.

Откуд у природи сва та бриљантна решења? Многи истраживачи би генијалне конструкције које се налазе у природи приписали милионима година еволуционих покушаја и погрешки. Ипак, не мисле све њихове колеге тако. У чланку који је 2005. објављен у часопису The New York Times, микробиолог Мајкл Бихи је написао: „Свуда [у природи] јасно се запажа дизајн, што пружа један уверљив, једноставан аргумент, у складу са енглеском изреком: ако нешто изгледа, хода и кваче као патка, онда — будући да нема чињеница које би доказале супротно — имамо пуно право да закључимо да је то патка.“ До каквог је закључка он дошао? „Ако су промишљеност и сврсисходност у нечему толико очигледне, то се не сме занемарити.“

Сасвим сигурно, инжењер који конструише безбедније и ефикасније авионско крило заслужује признање за то. Слично томе, проналазач који измисли завој са широм применом, пријатнију тканину или ефикаснији мотор заслужује признање за свој изум. У ствари, неко ко копира туђ изум, а не припише заслугу проналазачу, могао би одговарати за кривично дело.

С обзиром на то, да ли вам изгледа логично то што врхунски стручњаци, који са ограниченим успехом опонашају природне системе како би решили сложене техничке проблеме, генијалност саме идеје приписују слепој еволуцији? Ако копија захтева интелигентног конструктора, шта рећи за оригинал? Заиста, ко заслужује веће признање, генијални уметник или ученик који имитира његову технику?

Логичан закључак

Након осматрања доказа о дизајну који се огледа у природи, многи умни људи деле осећања псалмисте који је написао: „Како је много дела твојих, о Јехова! Сва си их мудро начинио, пуна је земља стваралаштва твога“ (Псалам 104:24). Библијски писац Павле дошао је до сличног закључка. Он је написао: „Јер [Божја] невидљива својства, наиме његова вечна моћ и божанство, јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:19, 20).

Међутим, многи искрени људи који цене Библију и верују у Бога сматрају да је Бог можда путем еволуције створио чудесна дела у природи. Шта Библија каже о томе?

[Фуснота]

[Истакнути текст на 5. страни]

Откуд у природи сва та бриљантна решења?

[Истакнути текст на 6. страни]

Ко је изумео оно што видимо у природи?

[Оквир/Слике на 7 страни]

Ако копија захтева интелигентног конструктора, шта рећи за оригинал?

Авион са изузетним могућностима маневрисања, чија су крила конструисана по узору на галебова

Геконова стопала се не прљају, никада не остављају трагове, приањају за све осим за тефлон и лако се причвршћују за подлогу и одвајају од ње. Истраживачи покушавају да их копирају

Хидродинамична грађа рибе морски ковчег послужила је као идеја за ново возило

[Извори]

Авион: Kristen Bartlett/ University of Florida; геконово стопало: Breck P. Kent; морски ковчег и аутомобил: Mercedes-Benz USA

[Оквир/Слике на 8 страни]

Природно мудри навигатори

Док путују нашом планетом, многе животиње показују да су „по природи мудре“ (Пословице 30:24, 25). Осмотримо два примера.

◼ Мравља „контрола саобраћаја“ Како мрави који су отишли у потрагу за храном успевају да се врате у свој мравињак? Британски научници су установили да се, осим што обележавају путању мирисом, неки мрави служе геометријом како би направили стазе и тако лакше нашли пут до куће. На пример, врста Monomorium pharaonis „прави стазе које се зракасто пружају од гнезда и рачвају се под углом од 50 до 60 степени“, пише New Scientist. Шта је изузетно у томе? Кад мрав на повратку у мравињак дође до места где се путеви рачвају, он инстиктивно креће стазом која захтева најмање скретање и тако непогрешиво стиже до свог дома. „Распоред стаза које се рачвају“, пише у чланку, „омогућава мравима да се ефикасно крећу кроз мрежу путева, нарочито када иду у два смера. То такође своди на минимум енергију коју би утрошили уколико би кренули у погрешном смеру.“

◼ Птичји компаси Многе птице са изузетном прецизношћу преваљују велике раздаљине до свог одредишта, без обзира на временске услове. Како то успевају? Научници су открили да птице могу да осете Земљино магнетно поље. Међутим, „линије [Земљиног] магнетног поља разликују се од места до места и нису увек усмерене према правом северу“, наводи се у часопису Science. Шта помаже птицама селицама да не скрену са своје путање? По свему судећи, оне сваке вечери подешавају свој унутрашњи компас према сунцу које залази. Пошто се положај сунца на заласку мења у зависности од географске ширине и годишњег доба, истраживачи сматрају да птице могу да коригују грешке проузроковане тим променама захваљујући „биолошком сату који им открива које је доба године“, пише у поменутом часопису.

Ко је у мраве усадио осећај за геометрију? Ко је опремио птице компасом, биолошким сатом и мозгом који може да обради информације које им ти „инструменти“ пружају? Еволуција која искључује интелигенцију? Или интелигентни Створитељ?

[Извор]

© E.J.H. Robinson 2004

Да ли је Бог путем еволуције створио живот?

„Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу, част и моћ, јер си ти све створио и твојом вољом све постоји и створено је“ (ОТКРИВЕЊЕ 4:11).

УБРЗО након што је Чарлс Дарвин изнео своју теорију еволуције, многе цркве које су се изјашњавале као хришћанске прихватиле су је и почеле да траже начине да ту теорију помире с веровањем у Бога.

Изгледа да је данас већина истакнутих „хришћанских“ религија спремна да прихвати идеју да је Бог на неки начин користио еволуцију док је стварао живот. Неке од њих научавају да је Бог унапред програмирао свемир да се развија тако да жива створења еволуирају из беживотне материје. На крају тог процеса настало је човечанство. Они који заступају ово учење познато као теистичка еволуција сматрају да се Бог није мешао у тај процес након што је он отпочео. Други сматрају да је Бог допустио да путем еволуције настане већина биљних и животињских породица, али да је повремено интервенисао како би поспешио одвијање тог процеса.

Могу ли се ова учења ускладити?

Да ли се теорија еволуције заиста може ускладити са оним што Библија научава? Ако је све настало путем еволуције, онда би библијски извештај о стварању првог човека Адама у најбољем случају био само прича с моралном поуком, прича коју не треба дословно схватити (Постанак 1:26, 27; 2:18-24). Да ли је Исус тако гледао на овај библијски извештај? „Зар нисте читали“, питао је он, „да их је њихов створитељ у почетку начинио као мушкарца и жену и да је рекао: ’Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело‘? Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек нека не раставља“ (Матеј 19:4-6).

Исус је овде цитирао из другог поглавља Постанка, где се говори о стварању. Да је Исус веровао да је прича о склапању првог брака само легенда, да ли би се позвао на њу да би поткрепио учење о светости брака? Не. Исус је указао на извештај из Постанка зато што је знао да су у њему описани стварни догађаји (Јован 17:17).

И Исусови ученици су веровали у истинитост библијског извештаја о стварању. На пример, у свом јеванђељу, Лука прати Исусово породично стабло све до Адама (Лука 3:23-38). Ако је Адам измишљена личност, докле ова родословна линија представља историјски запис а где почиње мит? Да су Исусови преци били измишљене личности, колико би онда основана била његова тврдња да је он Месија, рођен у Давидовој лози? (Матеј 1:1). Лука, писац тог Јеванђеља, рекао је да је ’помно испитао све од почетка‘. Очигледно је да је он веровао у оно што Библија говори о стварању (Лука 1:3).

Апостол Павле је веровао у Исуса, што је било повезано с његовим уверењем да је извештај из Постанка истинит. Он је написао: „Пошто је смрт дошла посредством човека, и ускрсење мртвих долази посредством човека. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:21, 22). Да Адам није дословно праотац читавог човечанства, онај посредством ког је „у свет ушао грех и преко греха смрт“, зашто би Исус морао да умре како би уклонио последице греха који смо наследили од Адама? (Римљанима 5:12; 6:23).

Доводити у питање истинитост извештаја о стварању из Постанка исто је што и доводити у питање темеље хришћанске вере. Теорија еволуције се никако не може ускладити с Христовим учењима. Сваки покушај да се то учини доводи до слабе вере, коју „као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар учења“ (Ефешанима 4:14).

Вера која има чврст темељ

Библија је већ вековима изложена критикама и нападима. Сваки пут се показало да је она истинита. Када се Библија дотиче историје, медицине и науке, она је увек тачна. Њени савети у погледу међуљудских односа поуздани су и непролазни. Људске филозофије и теорије могу се упоредити са зеленом травом — оне ничу и с временом вену, али Реч Божја „остаје довека“ (Исаија 40:8).

Учење о еволуцији није само научна теорија. То је људска филозофија која је доживела процват и затим деценијама уживала велику популарност. Међутим, недавних година је то традиционално Дарвиново учење и са̂мо еволуирало, то јест мутирало, пошто су се њени заговорници трудили да рационално објасне све бројније доказе о интелигентном дизајну који се налазе у природи. Позивамо вас да детаљније истражите ову тему. Предлажемо вам да прочитате друге чланке из овог издања, као и публикације које су приказане на овој и на 32. страни.

Након што истражите ову тему, вероватно ћете имати више поуздања у оно што Библија говори о прошлости. Што је још важније, биће ојачана и ваша вера у оно што Библија обећава за будућност (Јеврејима 11:1). То вас такође може подстаћи да славите Јехову, „Творца неба и земље“ (Псалам 146:6).

ПРОЧИТАЈТЕ И

Књига за све људе У овој брошури се разматрају конкретни примери који показују да је библијски извештај истинит

Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе? Испитајте још неке научне доказе, и сазнајте зашто Бог који воли људе допушта патњу

Шта Библија заиста научава? У трећем поглављу ове књиге одговара се на питање „Каква је Божја намера са земљом?“

[Истакнути текст на 10. страни]

Исус је веровао у извештај о стварању који се налази у Постанку. Да ли је био у заблуди?

[Оквир на 9. страни]

Шта Је Еволуција?

Према једној дефиницији, „еволуција“ је „процес који обухвата постепене промене у извесном правцу“. Међутим, тај израз се користи на више начина. На пример, користи се да би се описале велике промене у неживим стварима, као што је развој свемира. Осим тога, њиме се описују мале промене у живом свету које се дешавају унутар једне врсте као реакција на спољашње утицаје. Међутим, најчешће се користи у повезаности с теоријом према којој је живот настао из неживе материје, након чега су се појавиле ћелије које су се саме репродуковале, да би се затим полако развијали све сложенији организми од којих је најинтелигентнији човек. У овом чланку се израз „еволуција“ користи управо у том смислу.

[Извор слике на 10. страни]

Свемир: J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA

Интервју са једним биохемичарем

МАЈКЛ БИХИ, професор биохемије на Универзитету Лихај у Пенсилванији, објавио је 1996. године књигу Darwin’s Black Box—The Biochemical Challenge to Evolution (Дарвинова црна кутија — биохемијски изазов еволуцији). На ту књигу се указује у серији чланака под насловом „Како смо настали? Случајно или плански?“, која је објављена у издању часописа Пробудите се! од 8. маја 1997. Током периода од десетак година колико је прошло од издавања Дарвинове црне кутије, научници који заступају еволуцију свим силама су се трудили да оспоре аргументе професора Бихија. Критичари га оптужују да је дозволио да му религиозна убеђења (пошто је римокатолик) замагле научно расуђивање. Други тврде да су његови докази ненаучни. У интервјуу за Пробудите се! професор Бихи говори о томе зашто су његови ставови изазвали толику полемику.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ЗАШТО МИСЛИТЕ ДА ЖИВИ СВЕТ ПРУЖА ДОКАЗ О ИНТЕЛИГЕНТНОМ ДИЗАЈНУ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Кад год видимо различите елементе који су састављени у једну целину да би вршили одређену сложену функцију, ми закључујемо да је то неко осмислио. Рецимо, ту су машине које свакодневно користимо, као што су косачица, аутомобил или нешто још једноставније. Мишоловка је пример који волим да споменем. Ви долазите до закључка да је њу неко направио јер видите различите делове који су састављени како би обавили одређену функцију — хватање миша.

Захваљујући научном напретку, откривено је како најсићушнији делови живих организама функционишу да би се ти организми одржали у животу. Било је велико изненађење када су научници открили сложене механизме који функционишу на молекуларном нивоу. Примера ради, унутар живих ћелија налазе се мали молекуларни „камиони“ који преносе хранљиве материје с једног краја ћелије на други. Ту су сићушни молекуларни „знакови“ који усмеравају те „камионе“ налево или надесно. Неке ћелије имају молекуларне „ванбродске моторе“ који им омогућавају да се крећу кроз течност. У сваком другом случају, када би видели тако сложен, функционалан систем, људи би закључили да је то неко конструисао. Друго објашњење за ту сложеност не постоји, упркос тврдњама заступника Дарвинове теорије. Пошто нам искуство говори да су такви системи увек производ нечијег рада, с пуним правом можемо закључити да су и молекуларни системи настали захваљујући интелигентном дизајну.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ЗАШТО СЕ ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ ВЕЋИНА ВАШИХ КОЛЕГА НЕ СЛАЖЕ С ВАШИМ ЗАКЉУЧЦИМА У ПОГЛЕДУ ИНТЕЛИГЕНТНОГ ДИЗАЈНА?

ПРОФЕСОР БИХИ: Многи научници се не слажу с мојим закључцима због тога што сматрају да идеја о интелигентном дизајну има ваннаучне импликације, то јест да снажно указује на нешто изнад саме природе. Овај закључак се многима не допада. Међутим, општеважеће начело је да наука треба да прати доказе, где год да они воде. По мом мишљењу, ако одбијате да прихватите нешто што је поткрепљено мноштвом доказа само зато што мислите да тај закључак има непожељне етичке импликације, у питању је недостатак храбрости.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ШТА БИСТЕ ОДГОВОРИЛИ КРИТИЧАРИМА КОЈИ ТВРДЕ ДА ПРИХВАТАЊЕ ИДЕЈЕ О ИНТЕЛИГЕНТНОМ ДИЗАЈНУ УНАПРЕЂУЈЕ НЕЗНАЊЕ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Закључак да природа сведочи о дизајну није резултат незнања. До њега нисмо дошли због онога што не знамо већ на основу онога што знамо. Када је пре око 150 година Дарвин објавио своју књигу Постанак врста, није се знало колико је живот сложен. Научници су мислили да је ћелија толико једноставна да се напросто може појавити из талога на морском дну. Али, од тада је наука открила да су ћелије изузетно сложене, много сложеније од машина које се користе у овом 21. веку. Та функционална сложеност указује на сврсисходан дизајн.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: ДА ЛИ ЈЕ НАУКА ПРУЖИЛА ИКАКАВ ДОКАЗ ЗА ТО ДА СУ СЛОЖЕНИ МОЛЕКУЛАРНИ МЕХАНИЗМИ КОЈЕ СТЕ СПОМЕНУЛИ НАСТАЛИ ЕВОЛУЦИЈОМ, ПУТЕМ ПРИРОДНОГ ОДАБИРАЊА?

ПРОФЕСОР БИХИ: Ако истражите у стручној литератури, установићете да нико није направио озбиљнији покушај — у смислу експеримента или детаљног научног модела — који би објаснио како су ти молекуларни механизми настали путем еволуције. То је случај иако су током протеклих десет година откако је моја књига објављена, многе научне организације, попут Националне академије наука и Америчког удружења за развој науке, позивале своје чланове да што пре учине све што је у њиховој моћи како би оповргли гледиште да живи свет пружа доказ о интелигентном дизајну.

ПРОБУДИТЕ СЕ!: КАКО БИСТЕ ОДГОВОРИЛИ ОНИМА КОЈИ ТВРДЕ ДА У ГРАЂИ БИЉАКА ИЛИ ЖИВОТИЊА ПОСТОЈЕ ИЗВЕСНИ НЕДОСТАЦИ?

ПРОФЕСОР БИХИ: Не можемо тврдити да неки део организма не игра важну улогу само зато што не разумемо његову функцију. Примера ради, некада се сматрало да такозвани рудиментарни органи показују да постоје недостаци у грађи људског тела и других организама. Пошто се сматрало да су непотребни, слепо црево и крајници су обично били хируршки одстрањивани. Али онда је откривено да су ти органи део имунолошког система организма и више се не сматрају рудиментарним.

Још један фактор који треба имати у виду јесте чињеница да се у биологији одређене ствари заиста дешавају случајно. Али, ако мој аутомобил има улубљење или му пукне гума, то не значи да аутомобил или гума нису конструисани. Слично томе, чињеница да се у биологији неке ствари дешавају спонтано не значи да су се сложени, комплексни молекуларни животни механизми појавили пуким случајем. Тај аргумент једноставно није логичан.

[Истакнути текст на 12. страни]

„По мом мишљењу, ако одбијате да прихватите нешто што је поткрепљено мноштвом доказа само зато што мислите да тај закључак има непожељне етичке импликације, у питању је недостатак храбрости“

Да ли је еволуција чињеница?

„ЕВОЛУЦИЈА је чињеница исто колико и топлота Сунца“, тврди професор Ричард Докинс, истакнути еволуциониста. Наравно, путем експеримената и директног посматрања доказано је да Сунце емитује топлоту. Али, да ли експерименти и директно посматрање исто тако неоспорно потврђују и теорију еволуције?

Пре него што се одговори на ово питање, треба нешто разјаснити. Многи научници су запазили да се код потомства живих бића с временом могу јавити врло мале промене. Чарлс Дарвин је тај процес назвао „порекло с модификацијама“. Те промене су примећене путем директног посматрања и потврђене експериментима. Узгајивачи биљака и животиња их вешто користе.a Оне се могу сматрати чињеницом. Међутим, научници су те незнатне промене назвали „микроеволуцијом“. Сам тај назив показује шта многи научници тврде — да те врло мале промене пружају доказ за једну потпуно другачију појаву, чије одвијање није доказано посматрањем. То је појава коју називају макроеволуција.

Дарвин је отишао далеко од тих промена које се могу запазити. У својој познатој књизи Постанак врста, он је написао: „Сматрам да сва бића нису засебне креације, већ директни потомци неколико организама.“ Дарвин је рекао да је током изузетно дугих периода тих првобитних „неколико организама“ или такозваних једноставних животних облика постепено еволуирало — путем „крајње незнатних промена“ — у милионе животних облика на земљи. Еволуционисти сматрају да су се те мале промене акумулирале и доводиле до великих промена које су биле неопходне да би од риба настали водоземци и од човеколиких мајмуна људи. Те велике, хипотетичке промене називају се макроеволуцијом. Ова друга тврдња многима звучи разумно. Они размишљају: ’Ако се унутар једне врсте могу одвијати мале промене, зашто еволуција не би довела до великих промена током дугог периода?‘b

Макроеволуција се темељи на три главне претпоставке:

1. Мутације пружају генетски материјал потребан за стварање нових врста.c

2. Природно одабирање води до настанка нових врста.

3. Фосилни запис потврђује макроеволуционе промене код биљака и животиња.

Да ли је макроеволуција поткрепљена доказима до те мере да је треба сматрати чињеницом?

Могу ли путем мутација настати нове врсте?

Многа обележја биљака и животиња одређена су упутствима која се налазе у њиховом генетском коду, запису који се налази у једру сваке ћелије.d Истраживачи су установили да мутације, то јест случајне промене у генетском коду, могу изазвати промене код потомства биљака и животиња. Херман Милер, добитник Нобелове награде и утемељитељ мутационе генетике, изјавио је 1946. године: „Та акумулација мноштва ретких, углавном врло малих промена, није само главно средство које људи користе да би побољшали одлике биљака и животиња. То је нешто много важније — начин на који се путем природног одабирања одвија еволуција.“

У складу с тим, теорија макроеволуције се заснива на тврдњи да путем мутација могу настати не само нове врсте, већ и потпуно нове породице биљака и животиња. Постоји ли икакав начин да се ова смела тврдња провери? Осмотримо шта су показала генетска истраживања која су вршена око 100 година.

Крајем 1930-их, научници су са одушевљењем прихватили следећу претпоставку: Ако је природно одабирање помоћу случајних мутација могло створити нове врсте биљака, онда би требало да човек, вршећи селекцију мутација, то учини још ефикасније. „Међу већином биолога и генетичара, а нарочито међу узгајивачима, завладала је права еуфорија“, рекао је у интервјуу за Пробудите се! Волф-Екехард Лениг, научник са Института за гајење биља Макс Планк у Немачкој. Шта је био повод за то? „Ти истраживачи су сматрали да је дошло време да се традиционалне методе гајења биљака и животиња потпуно измене. Веровали су да би изазивањем и селекцијом корисних мутација могли да створе нове, боље биљне и животињске врсте“, изјавио је Лениг, који је провео око 28 година проучавајући мутације на генима биљака.e

Уз богату финансијску подршку, научници из Сједињених Држава, Азије и Европе отпочели су истраживања, користећи методе за које се веровало да ће убрзати еволуцију. Шта је постигнуто након више од 40 година интензивних истраживања? „Упркос огромним трошковима“, каже истраживач Петер фон Зенгбуш, „покушаји да се продуктивнији варијетети добију помоћу зрачења углавном су били безуспешни.“ Волф Екехард Лениг је рекао: „До 1980-их, оптимизам и еуфорија међу научницима претворили су се у опште разочарање. У западним земљама се прекинуло са експериментима чији је циљ био добијање нових варијетета путем мутација. Скоро сви мутанти су имали непожељне карактеристике, наиме умирали су или су били слабији од варијетета који су настали у природи.“f

Па ипак, на основу података који су сакупљени у периоду од око 100 година истраживања мутација, од чега се 70 година настојало да се путем мутација добију нови варијетети, научници су могли да извуку закључке у погледу могућности да путем мутација настану нове врсте. Након разматрања доказа, Лениг је закључио: „Мутације не могу да претворе једну [биљну или животињску] врсту у другу, потпуно нову. Овај закључак је у складу са целокупним искуством и резултатима истраживања на пољу мутација током 20. века, као и са законима вероватноће. Према томе, закон повратних варијација указује да генетски јасно дефинисане врсте имају границе које се не могу уклонити нити прекорачити путем случајних мутација.“

Осмотримо дубљи смисао чињеница које су овде изнесене. Ако врхунски научници нису успели да створе нове врсте изазивајући мутације и вршећи њихову селекцију, да ли би се то могло постићи путем процеса који искључује интелигенцију? Ако истраживања показују да се нове врсте не могу развити из постојећих путем мутација, како се онда макроеволуција одвијала?

Да ли природно одабирање води до стварања нових врста?

Дарвин је сматрао да процес који је назвао природно одабирање користи животним облицима који су најприлагођенији средини, док ће они мање прилагођени на крају изумрети. Према тврдњама данашњих еволуциониста, док су се врсте шириле и постајале изоловане, путем природног одабирања издвајале су се оне које су захваљујући генетским мутацијама биле најприлагођеније за живот у новој средини. Еволуционисти сматрају да су те изоловане групе с временом еволуирале у потпуно нове врсте.

Као што је претходно речено, експериментални докази јасно показују да потпуно нове врсте биљака и животиња не могу настати путем мутација. Међутим, чиме еволуционисти подупиру тврдњу да се природним одабирањем издвајају корисне мутације како би дошло до стварања нових врста? У брошури коју је 1999. објавила америчка Национална академија наука (NAS) стоји: „Посебно упечатљив пример специјације [еволуције нових врста] представљају 13 врста зеба које је Дарвин проучавао на Галапагоским острвима, а које су сада познате као Дарвинове зебе.“

Током 70-их година прошлог века, група истраживача коју су предводили Питер и Роузмери Грант почела је да проучава те зебе. Они су открили да је након годину дана суше преживело више зеба с мало већим кљуновима него оних које су имале мање кљунове. Пошто су величина и облик кљуна једна од главних одлика по којој се ових 13 врста зеба распознаје, сматрало се да су та открића значајна. „Питер и Роузмери Грант су закључили“, наставља се у брошури, „да би се, у случају да на овим острвима суша избије једном у 10 година, нова врста зебе могла појавити већ за око 200 година.“

Међутим, у поменутој брошури нису споменуте неке значајне али помало незгодне чињенице. У годинама које су уследиле након суше, зебе с мањим кљуновима поново су почеле да доминирају популацијом тих птица. Тако су 1987. године Питер Грант и постдипломац Лајл Гибс у научном часопису Nature написали да су запазили „преокрет у смеру одабирања“. Године 1991, Грант је написао да „популација, под утицајем природног одабирања, осцилира час у једном, час у другом смеру“ сваки пут када дође до климатских промена. Истраживачи су такође запазили да су се неке различите „врсте“ зеба укрштале и да је њихово потомство преживљавало успешније него родитељи. Питер и Роузмери Грант су закључили да би, у случају да се то укрштање настави, за 200 година могло доћи до стапања двеју „врста“ у једну.

Биолог и заговорник еволуције Џорџ Кристофер Вилијамс написао је 1966. године: „Сматрам да је тужно што је теорија природног одабирања најпре коришћена као објашњење за еволуционе промене. Она је много значајнија као објашњење за процес прилагођавања.“ Ако су Вилијамсови закључци исправни, природно одабирање можда помаже врстама да се прилагоде променљивим условима живота, али „оно не ствара ништа ново“, написао је 1999. теоретичар еволуције Џефри Шварц.

Управо тако, Дарвинове зебе не постају „ништа ново“. Оне су и даље зебе. А чињеница да се оне укрштају доводи у питање методе које неки еволуционисти користе да би дефинисали једну врсту. Уз то, овај пример показује да чак и најугледније научне установе могу бити пристране када износе доказе.

Да ли фосилни запис потврђује макроеволуционе промене?

Читалац споменуте брошуре америчке Националне академије наука стиче утисак да фосили које су научници пронашли пружају довољно доказа у прилог макроеволуцији. У њој пише: „Пронађено је толико много прелазних облика између риба и водоземаца, између водоземаца и гмизаваца, између гмизаваца и сисара, као и предака примата, да је често тешко утврдити када се тачно десио прелаз из једне у другу врсту.“

Премда звучи уверљиво, ова изјава је прилично изненађујућа. Зашто? Године 2004, у часопису National Geographic фосилни запис је описан као „филм о еволуцији у коме је од сваких 1 000 кадрова 999 изгубљено на поду собе за монтажу“. Да ли тај једини преостали од хиљаду „кадрова“ заиста потврђује макроеволуцију? Шта фосилни запис заиста показује? Велики поборник еволуције Најлс Елдриџ признаје да тај запис показује да се током дугих периода „код већине врста одиграло мало или нимало еволуционих промена“.

До данас су научници из целог света ископали и пописали око 200 милиона великих фосила, као и огроман број микрофосила. Многи истраживачи се слажу да тај огроман и детаљан запис показује да су се све главне групе животиња појавиле изненада и остале практично непромењене, док су многе врсте нестале исто тако изненадно као што су се и појавиле. Након анализе доказа које пружа фосилни запис, биолог Џонатан Велс пише: „На нивоу царстава, типова и класа, порекло с модификацијама од заједничких предака очигледно није утврђена чињеница. Ако бисмо просуђивали на основу фосилних и молекуларних доказа, то чак није ни добро поткрепљена теорија.“

Еволуција — чињеница или мит?

Зашто многи истакнути еволуционисти упорно тврде да је макроеволуција чињеница? Утицајни еволуциониста Ричард Ливонтин критиковао је нека гледишта Ричарда Докинса и написао да су многи научници спремни да прихвате научне тврдње које су у супротности са здравим разумом због једне „важније преданости, преданости материјализму“.g Многи научници не желе ни да размисле о томе да постоји интелигентни Створитељ јер, према Ливонтиновим речима, наука не може да узме у обзир чак ни могућност да Бог постоји.

У вези с тим, у часопису Scientific American цитирана је изјава социолога Роднија Старка који је рекао: „Већ 200 година се стално наглашава да ако желите да будете научник, не смете дозволити да на вас утиче религија.“ Затим је додао да у истраживачким центрима на универзитетима „побожне особе ћуте“, док „они који нису религиозни врше дискриминацију“. Старк тврди да, „виши кругови [у научном свету] награђују оне који не верују у Бога“.

Да би прихватила макроеволуцију као чињеницу, особа мора веровати да научници који су агностици или атеисти неће дозволити да њихови лични ставови утичу на то како ће изнети научна открића. Мора веровати да су сви сложени животни облици настали путем мутација и природног одабирања, упркос чињеници да читав век истраживања и проучавања милијарди мутација показује да мутације нису претвориле ни једну једину јасно дефинисану врсту у нешто потпуно ново. Она мора веровати да су се сва створења постепено развила од једног заједничког претка, иако фосилни запис јасно показује да су се главне групе биљака и животиња појавиле изненада и да нису еволуирале, чак ни након неизмерно дугих периода. Да ли се за такво веровање може рећи да се темељи на чињеницама или на миту?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 15. страни]

„Мутације не могу да претворе једну [биљну или животињску] врсту у другу, потпуно нову“

[Истакнути текст на 16. страни]

У најбољем случају, пример Дарвинових зеба показује да се једна врста може прилагодити климатским променама

[Истакнути текст на 17. страни]

Према ономе што показује фосилни запис, све главне групе животиња појавиле су се изненада и остале су практично неизмењене

[Табела на 14. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

КЛАСИФИКАЦИЈА ОРГАНИЗАМА

Организми су класификовани у групе, од којих је свака обухватнија од претходне, почев од појединачних врста до царстава.h Упоредите, на пример, следеће две класификације: класификацију људи и класификацију винских мушица (Drosophila melanogaster).

ЉУДИ ВИНСКЕ МУШИЦЕ

Врста sapiens melanogaster

Род Homo Drosophila

Породица хоминиди дрозофилиди

Ред примати двокрилци

Класа сисари инсекти

Тип хордати зглавкари

Царство животиње животиње

[Фуснота]

[Извор]

Табела се темељи на књизи Џонатана Велса Icons of Evolution—Science or Myth? Why Much of What We Teach About Evolution Is Wrong.

[Слике на 15. страни]

Иако је изобличена, винска мушица која је мутирала (горе) и даље је винска мушица

© Dr. Jeremy Burgess/Photo Researchers, Inc.

[Слике на 15. страни]

Експерименти с мутацијама биљака увек изнова су показивали да број нових мутаната равномерно опада, док су се исте врсте мутаната редовно појављивале (Мутант који је овде приказан има веће цветове)

[Извор слике на 13. страни]

From a Photograph by Mrs. J. M. Cameron/ U.S. National Archives photo

[Извор слике на 16. страни]

Главе зеба: © Dr. Jeremy Burgess/ Photo Researchers, Inc.

[Извори слика на 17. страни]

Диносаур: © Pat Canova/Index Stock Imagery; фосили: GOH CHAI HIN/AFP/Getty Images

Зашто верујемо у Створитеља

Многи научници из различитих области запажају интелигентни дизајн у природи. Они сматрају да није логично веровати да је изузетна сложеност живота на Земљи настала случајно. Зато многи научници и истраживачи верују да постоји Створитељ.

Неки од њих су постали Јеховини сведоци. Уверени су да је материјални свемир осмислио и створио Бог о коме говори Библија. Зашто су дошли до тог закључка? Пробудите се! је поставио то питање некима од њих. Можда ће вам бити занимљиво да сазнате њихове одговоре.a

„Недокучива сложеност живота“

◼ ВОЛФ-ЕКЕХАРД ЛЕНИГ

НЕКИ ПОДАЦИ: Последњих 28 година бавим се научним радом у области генетских мутација биљака. Од тога сам 21 годину запослен у Институту за гајење биља Макс Планк у Келну, у Немачкој. Такође, већ скоро три деценије служим као старешина у хришћанској скупштини Јеховиних сведока.

Истраживања на пољу генетике и проучавање предмета из области биологије, као што су физиологија и морфологија, омогућавају ми да се сусретнем са огромном и често недокучивом сложеношћу живота. Проучавање тих предмета оснажило је моје уверење да живот, чак и у најједноставнијим облицима, мора имати неки интелигентни извор.

Научници су добро упознати с тим колико је живот сложен. Али те очаравајуће чињенице углавном се представљају у таквом светлу да подупиру теорију еволуције. Међутим, моје мишљење је да аргументи усмерени против библијског извештаја о стварању падају у воду када се пажљиво испитају у светлу науке. Такве аргументе сам испитивао деценијама. Након дугог, пажљивог проучавања живих бића и закона који управљају свемиром, а уз то су савршено подешени тако да омогућавају постојање живота на Земљи, не могу а да не верујем у Створитеља.

„Све што посматрам има узрок“

◼ БАЈРОН ЛЕОН МЕДОУС

НЕКИ ПОДАЦИ: Живим у Сједињеним Државама и радим у Националној управи за аеронаутичка и космичка истраживања (НАСА), у области ласерске физике. Тренутно учествујем у раду на развијању напредније технологије за праћење климе, временских прилика и других планетарних појава на глобалном нивоу. Служим као старешина у скупштини Јеховиних сведока у Килмарноку, у Вирџинији.

Приликом истраживања често се сусрећем с принципима физике. Настојим да разумем како и зашто се одређене ствари дешавају. У области коју проучавам, налазим јасне доказе да све што посматрам има узрок. Сматрам да је научно оправдано веровати да је Бог извор свега у природи. Природни закони су толико непроменљиви да не могу а да не верујем да их је поставио Организатор, Створитељ.

Ако је овај закључак толико очигледан, зашто тако много научника верује у еволуцију? Можда због тога што еволуционисти посматрају чињенице са унапред формираним ставовима? То није неуобичајено међу научницима. Али ма колико уверљиво деловало оно што запажамо док посматрамо неку појаву, то ипак не значи да ћемо доћи до исправног закључка. На пример, особа која се бави ласерском физиком могла би инсистирати на томе да је светлост талас, попут звучног таласа, зато што се светлост често понаша на тај начин. Међутим, њен закључак би био непотпун зато што је доказано да се светлост понаша као скуп честица познатих као фотони. Слично томе, они који тврде да је еволуција чињеница темеље своје закључке само на непотпуним доказима и дозвољавају да њихове личне претпоставке утичу на начин на који посматрају те доказе.

Изненађен сам тиме што се теорија еволуције прихвата као чињеница иако се „стручњаци“ еволуционисти још увек расправљају међу собом о томе како су се ствари наводно одвијале. На пример, да ли бисте веровали да се аритметика темељи на чињеницама уколико би неки стручњаци рекли да је 2 плус 2 једнако 4, док би други рекли да се верује да је њихов збир 3 или можда чак и 6? Ако је улога науке да прихвати само оно што се може доказати, испитати и поновити, онда теорија да су сви животни облици еволуирали од заједничког претка не може бити научна чињеница.

„Нешто не може настати ни из чега“

◼ КЕНЕТ ЛОЈД ТАНАКА

НЕКИ ПОДАЦИ: Ја сам геолог и тренутно радим у Геолошком институту у Флагстафу, у Аризони. Већ скоро три деценије учествујем у научном истраживању у оквиру разних области геологије, укључујући и планетарну геологију. Многи моји чланци и геолошке мапе Марса објављене су у признатим научним часописима. Као Јеховин сведок проводим око 70 сати сваког месеца подстичући људе да читају Библију.

Поучен сам да верујем у еволуцију, али нисам могао да прихватим тврдњу да огромна енергија која је потребна за стварање свемира може настати без моћног Створитеља. Нешто не може настати ни из чега. Такође сам у самој Библији пронашао снажне аргументе у прилог томе да постоји Створитељ. У тој књизи се налазе бројне научне истине које се тичу области којом се бавим, на пример да је Земља сферичног облика и да је обешена „ни на чем“ (Јов 26:7; Исаија 40:22). То је записано у Библији давно пре него што су то људска истраживања доказала.

Размислите о начину на који смо створени. Поседујемо чула, свест о себи, способност да размишљамо, комуницирамо и осећамо. Посебно је значајно то што можемо бити вољени, показивати захвалност за то и сами пружати љубав. Еволуција не може да објасни како су те предивне људске одлике настале.

Запитајте се: ’Колико су поуздани и веродостојни извори информација које подупиру еволуцију?‘ Геолошки запис је непотпун, замршен и збуњујућ. Еволуционисти нису успели да помоћу научних метода у лабораторијама демонстрирају еволуционе процесе за које сматрају да су се некада одвијали. И док научници углавном користе добре технике истраживања како би дошли до података, често су мотивисани себичношћу кад излажу резултате свог истраживања. Познато је да истичу своје мишљење уколико су подаци непотпуни или контрадикторни. Важну улогу у томе играју њихова каријера и осећај личне вредности.

Да бих стекао најтачније разумевање, као научник и истраживач Библије трагам за потпуном истином која је у складу са свим познатим чињеницама и запажањима. Мислим да је најразумније веровати у Створитеља.

„Дизајн који је очигледан у ћелији“

◼ ПОЛА КИНЧЕЛОУ

НЕКИ ПОДАЦИ: Већ неколико година радим као истраживач у области цитологије, молекуларне биологије и микробиологије. Тренутно сам запослена на Универзитету Емори у Атланти, у Џорџији. Такође као волонтер поучавам људе библијским истинама на руском говорном подручју.

Док сам студирала биологију, четири године сам се посветила искључиво истраживању ћелије и њених делова. Што сам више учила о ДНК, РНК, протеинима и метаболичким процесима, све више су ме одушевљавале сложеност, организација и прецизност које су у то укључене. Била сам импресионирана свим оним што је човек научио о ћелији, а још више тиме колико тога још има да се научи. Дизајн који је очигледан у ћелији један је од разлога због којих верујем у Бога.

Проучавајући Библију сазнала сам ко је Створитељ —  Бог по имену Јехова. Уверена сам да он није само интелигентан Конструктор већ и нежан Отац пун љубави који брине за мене. Библија објашњава шта је сврха живота и пружа наду у срећну будућност.

Млади који у школи уче о еволуцији можда нису сигурни у шта да верују. Могу бити збуњени. Уколико верују у Бога, то је испит њихове вере. Али могу се успешно суочити с тим испитом тако што ће истражити многе задивљујуће ствари у природи које нас окружују и тако што ће наставити да уче о Створитељу и његовим особинама. То сам и сама учинила и закључила сам да је библијски извештај о стварању тачан и да није у супротности са науком.

„Изванредна једноставност закона“

◼ ЕНРИКЕ ЕРНАНДЕЗ-ЛЕМУС

НЕКИ ПОДАЦИ: Ја сам Јеховин сведок и пуновремени јеванђелизатор. Такође сам теоријски физичар и запослен сам на мексичком Државном универзитету. Посао који тренутно радим укључује проналажење објашњења, у складу са принципима термодинамике, појаве познате као гравотермална катастрофа, која означава процес у развоју звезда. Такође сам проучавао сложеност ДНК.

Једноставно речено, живот је и сувише сложен да би могао настати случајно. На пример, размислимо о огромној количини информација које се налазе у молекулу ДНК. Математичка вероватноћа да се случајно образује један хромозом мања је од 1 напрема 9 билиона, што је толико невероватно да се може сматрати немогућим. Мислим да је бесмислено веровати да је нека сила без разума могла створити један једини хромозом, а камоли сву ту задивљујућу сложеност која постоји у живим бићима.

Надаље, док проучавам изузетно сложено понашање материје, од најситнијих честица до кретања огромних звезданих маглина кроз свемир, задивљен сам изванредном једноставношћу закона који управљају тиме. По мени, ти закони су много више од рада најбољег математичара — они су попут потписа врхунског уметника.

Људи су често изненађени када им кажем да сам Јеховин сведок. Понекад ме питају како је могуће да верујем у Бога. Таква реакција је сасвим разумљива будући да већина религија не подстиче своје вернике да траже доказе за оно чему су поучени и на чему темеље своја веровања. Међутим, Библија нас подстиче да користимо своју „способност просуђивања“ (Пословице 3:21 ). Сви докази у природи који указују на интелигентни дизајн, као и докази из Библије, уверавају ме не само да Бог постоји већ и да слуша наше молитве.

[Фуснота]

[Извор слике на 22. страни]

Слика планете Марс у позадини: Courtesy USGS Astrogeology Research Program, http://astrogeology.usgs.gov

Задивљујући обрасци код биљака

ДА ЛИ сте икад приметили да многе биљке имају спирални образац раста? На пример, ананас може имати 8 спиралних низова који иду око њега у једном смеру и 5 или 13 низова који иду у супротном смеру. (Слика 1.) Ако погледате распоред семенки сунцокрета, приметићете спирале које се преплићу. Може их бити 55, 89 или чак много више. Можете их наћи чак и на карфиолу. Када једном почнете да запажате спирале, посећивање продавнице са воћем и поврћем постаће вам још занимљивије. Зашто биљке расту на такав начин? Да ли број спирала игра неку улогу?

Како биљке расту?

Стабљика, лишће и цветови већине биљака расту из сићушног средишњег дела који се назива меристем. Сваки нови заметак, који се назива примордијум, развија се и расте из меристема у новом смеру, формирајући одређени угао у односу на претходни заметак.a (Слика 2.) Код већине биљака раст примордијума одвија се под јединственим углом, услед чега настају спирале. Који је то угао?

Замислите да се налазите пред следећим изазовом: Покушавате да креирате биљку код које би нови замеци били збијени око тачке раста, не остављајући празан простор. Претпоставимо да одлучите да сваки нови примордијум расте под углом од две петине у односу на претходни. Проблем би се појавио код сваког петог примордијума који би растао из исте тачке и у истом смеру. На тај начин створили би се редови са неискоришћеним простором између њих. (Слика 3.) Чињеница је да уколико бисте узели било који прост разломак као угао под којим би се одвијао раст, појављивали би се редови са неискоришћеним простором између њих. Идеалан размештај нових делова могућ је једино под углом од око 137,5 степени, који се назива „златни угао“. (Слика 5.) Шта га чини тако посебним?

Златни угао је идеалан јер се не може изразити у виду простог разломка. Разломак 5/8 му је близу, 8/13 ближи а 13/21 још ближи, али тај угао се не може тачно изразити ниједним простим разломком. Због тога, када заметак из меристема расте под тим углом у односу на претходни, они никада неће расти у потпуно истом смеру. (Слика 4.) Дакле, уместо да се шире зракасто из централног дела, замеци формирају спирале.

Вредно је запазити да се код компјутерске симулације раста примордијума из средишње тачке, спирале могу уочити само ако је угао под којим се одвија раст једнак златном углу. Уколико постоји одступање од само једне десетине степена, идеални ефекат је изгубљен. (Слика 5.)

Колико латица на цвету?

Занимљиво је да број спирала које настају као резултат раста под златним углом обично одговара следу бројева који је познат као Фибоначијев низ. Тај низ је први дефинисао Леонардо Фибоначи, италијански математичар из 13. века. У том низу, сваки број након 1 једнак је збиру претходна два броја — 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 и тако даље.

Код цветова многих биљака које имају спирални образац раста, број латица често одговара неком броју из Фибоначијевог низа. Неки посматрачи су запазили да љутић углавном има 5 латица, Sanguinaria canadensis из породице макова 8, драгушац 13, лепа ката 21, маргарета 34, а Michaelmas daisies из породице главочика 55 или 89. (Слика 6.) Воће и поврће често има обележја која одговарају бројевима из Фибоначијевог низа. На пример, попречни пресек банане је петостран.

„Све је учинио да је лепо“

Уметници већ дуго признају да је та златна размера најпријатнија за наше очи. Зашто се раст биљака одвија баш под тим необичним углом? Многи људи закључују да је то само још један пример интелигентног дизајна у живом свету.

Док посматрају начин на који је створен живи свет и способност човека да ужива у њему, многи запажају руку Створитеља који жели да се радујемо животу. О њему Библија каже: „Све је учинио да је лепо у своје време“ (Проповедник 3:11).

[Фуснота]

[Дијаграми на странама 24, 25]

Слика 1.

(Види публикацију)

Слика 2.

(Види публикацију)

Слика 3.

(Види публикацију)

Слика 4.

(Види публикацију)

Слика 5.

(Види публикацију)

Слика 6.

(Види публикацију)

[Слика на 24. страни]

Поглед изблиза на меристем

[Извор]

R. Rutishauser, University of Zurich, Switzerland

[Извор слике на 25. страни]

Бели цвет: Thomas G. Barnes @ USDA-NRCS PLANTS Database

Да ли је важно у шта верујете?

ДА ЛИ сматрате да живот има сврху? Уколико је теорија еволуције истинита, онда би следећа изјава која је цитирана у часопису Scientific American била сасвим оправдана: „Наше савремено разумевање еволуције подразумева... да прави смисао живота не постоји.“

Размислите о значењу тих речи. Уколико прави смисао живота не постоји, онда би једини циљ у вашем животу био да се потрудите да урадите нешто добро и можда да пренесете своје генетске карактеристике на следећу генерацију. Након смрти, заувек бисте престали да постојите. Ваш мозак, који вам омогућава да мислите, закључујете и дубоко размишљате о смислу живота, био би само случајни производ природе.

И то није све. Многи који верују у еволуцију тврде да Бог или не постоји или да неће ништа урадити за људе. У оба случаја, наша будућност би зависила од политичара, високообразованих људи и религиозних вођа. Судећи по њиховим делима у прошлости, и даље би постојали хаос, сукоби и корупција који угрожавају људско друштво. Ако је теорија еволуције заиста истинита, онда би људи имали добар разлог да живе у складу са фаталистичким ставом: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32).

Једно је сигурно: Јеховини сведоци се не слажу са изјавама које су горе наведене нити прихватају теорију еволуције на којој се оне темеље. Сасвим супротно, Сведоци верују да је Библија истинита (Јован 17:17). Стога верују у оно што она каже о томе како смо настали: „У теби [је, Боже,] извор живота“ (Псалам 36:9). Те речи имају дубоко значење.

Живот има смисао. Наш Створитељ има дивну намеру за све оне који желе да живе у складу с његовом вољом (Проповедник 12:13). Та намера обухвата и обећање о животу у свету у ком неће бити хаоса, сукоба и корупције — па чак ни смрти (Исаија 2:4; 25:6-8). Милиони Јеховиних сведока из целог света могу потврдити да ништа не може дати такав смисао животу као стицање знања о Богу и вршење његове воље! (Јован 17:3).

Веома је важно у шта верујете јер то не утиче само на вашу садашњу добробит већ и на вашу будућност. Избор је на вама. Хоћете ли веровати у теорију помоћу које се не могу објаснити све бројнији докази у природи који подупиру стварање? Или ћете прихватити библијско објашњење, наиме да је Земљу и живот на њој начинио величанствени Створитељ — Јехова, Бог који је „све створио“? (Откривење 4:11).

Гледиште Библије

Да ли наука противречи извештају из Постанка?

МНОГИ људи тврде да је наука у супротности с библијским извештајем о стварању. Али супротност заправо не постоји између науке и Библије већ између науке и убеђења такозваних хришћанских фундаменталиста. Неке од тих група погрешно тврде да су сва материјална дела стварања настала пре око 10 000 година, за шест дана од по 24 часа.

Библија, међутим, не подупире такав закључак. Када би то било тако, многа научна открића до којих се дошло у протеклих сто година заиста би довела у питање веродостојност Библије. Темељно проучавање Библије открива да она не противречи утврђеним научним чињеницама. Зато се Јеховини сведоци не слажу са тврдњама „хришћанских“ фундаменталиста и креациониста. Надаље ће бити објашњено шта Библија заиста научава.

Када је био ’почетак‘?

Извештај из Постанка почиње једноставном али снажном изјавом: „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1). Библијски изучаваоци се слажу да се у овом стиху не говори о ономе што се дешавало током стваралачких дана описаних од трећег стиха па надаље. То је веома значајно. Према уводним речима Библије, свемир и наша планета већ су постојали неко неодређено време пре него што су започели стваралачки дани.

Геолози процењују да је Земља стара око 4 милијарде година а астрономи рачунају да свемир може бити стар и 15 милијарди година. Да ли се ова открића и њихова могућа разјашњења у будућности косе са речима из Постанка 1:1? Не. Библија не прецизира колико су стварно стари ’небеса и земља‘. Наука стога није у супротности са библијским извештајем.

Колико су трајали стваралачки дани?

Који су период обухватали стваралачки дани? Да ли су то били дословни дани од 24 часа? Пошто је Мојсије, писац Постанка, указао на дан који је уследио након шестог стваралачког дана као на узор за седмични сабат, неки тврде да су према томе и стваралачки дани морали трајати дословних 24 часа (Излазак 20:11). Да ли извештај из Постанка подупире такав закључак?

Не. Чињеница је да хебрејска реч преведена са „дан“ може означавати различите периоде, а не само период од 24 часа. На пример, када је укратко говорио о Божјим стваралачким делима, Мојсије је указао на свих шест стваралачких дана као на један дан (Постанак 2:4). Надаље, првог стваралачког дана „Бог је светлост назвао дан, а таму је назвао ноћ“ (Постанак 1:5). Овде је само део периода од 24 часа назвао речју „дан“. Без сумње, у Светом писму не постоји основа да се произвољно тврди да је сваки стваралачки дан трајао 24 часа.

Колико су онда трајали стваралачки дани? Извештај из првог и другог поглавља Постанка указује на то да су они обухватали прилично дуг период.

Дела стварања се постепено појављују

Мојсије је писао свој извештај на хебрејском језику, и то са становишта особе која се налази на Земљи. Те две чињенице, као и сазнање да је свемир постојао пре него што су започели стваралачки периоди или „дани“, омогућавају да се реше многе несугласице у вези са извештајем о стварању. Како?

Пажљиво разматрање извештаја из Постанка открива да су се неки догађаји који су започели једног „дана“ наставили током следећег или током више наредних дана. На пример, пре почетка првог стваралачког „дана“, светлост већ постојећег Сунца из неког разлога није допирала до површине Земље, можда због густих облака (Јов 38:9). Током првог „дана“, та баријера је почела да нестаје, омогућавајући дифузној светлости да се пробије кроз атмосферу.a

Другог „дана“, атмосфера је наставила да се рашчишћава, образујући простор између густих облака и океана. Четвртог „дана“ атмосфера се рашчистила до те мере да су Сунце и Месец били видљиви на „небеском своду“ (Постанак 1:14-16). Другим речима, са становишта особе која се налази на Земљи, Сунце и Месец су се могли распознати. То се одигравало постепено.

У извештају из Постанка такође стоји да су се, док је атмосфера бивала све јаснија, током петог „дана“ почела појављивати летећа створења укључујући инсекте и створења са опнастим крилима. Међутим, Библија указује да је током шестог „дана“ Бог још увек „од земље стварао све дивље животиње пољске и сва створења која лете по небесима“ (Постанак 2:19).

Очигледно, библијска терминологија оставља места за могућност да су се неки важнији догађаји током сваког „дана“, то јест периода стварања, одвијали постепено а не одједном, и да су неки од њих можда трајали више стваралачких „дана“.

По својим врстама

Да ли то што су се биљке и животиње појављивале постепено значи да је Бог стварао разнолике животне облике путем еволуције? Не. У извештају јасно стоји да је Бог створио све главне ’врсте‘ биљака и животиња (Постанак 1:11, 12, 20-25). Да ли су те првобитне биљне и животињске ’врсте‘ створене са способношћу да се прилагођавају променама у животној средини? Како су дефинисане границе међу врстама? О томе Библија не говори. Ипак, у њој стоји да су жива створења ’проврвела по својим врстама‘ (Постанак 1:21). Та реченица подразумева да постоји ограничење у вези са могућим променама унутар једне ’врсте‘. Фосилни запис и савремена истраживања подупиру гледиште да су се првобитне врсте биљака и животиња само незнатно измениле током веома дугих периода.

Супротно тврдњама неких фундаменталиста, у извештају из Постанка не каже се да су свемир, Земља и сва жива бића на њој створени у кратком периоду, у не тако далекој прошлости. Опис стварања свемира и појаве живота на Земљи из Постанка у складу је са многим новијим научним открићима.

Због својих филозофских уверења, многи научници одбацују библијско објашњење да је Бог све створио. Међутим, интересантно је то што је Мојсије у древној библијској књизи Постанак написао да је свемир имао почетак и да су животни облици настајали у фазама, постепено, током одређених периода. Како је Мојсије могао доћи до таквих научно тачних информација пре око 3 500 година? Постоји логично објашњење. Онај ко је толико моћан и мудар да створи небеса и земљу, несумњиво је могао пружити Мојсију такве информације које су биле испред његовог времена. То даје тежину библијској тврдњи да је ’надахнута од Бога‘ (2. Тимотеју 3:16).

[Фуснота]

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

◼ Када је Бог створио свемир? (Постанак 1:1).

◼ Да ли је Земља створена за шест дана од по 24 часа? (Постанак 2:4).

◼ Како је Мојсије могао да запише научно тачне информације о стварању Земље? (2. Тимотеју 3:16).

[Истакнути текст на 19. страни]

У извештају из Постанка не каже се да је свемир створен у кратком периоду, у не тако далекој прошлости

[Истакнути текст на 20. страни]

„У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Постанак 1:1)

[Извор слике на 18. страни]

Свемир: IAC/RGO/David Malin Images

[Извор слике на 20. страни]

NASA photo

Млади питају...

Како да објасним зашто верујем у стварање?

„Када се на часу разговарало о еволуцији, то је било у супротности са свим чему сам био поучаван. Плашило ме је што је представљана као чињеница“ (Рајан, 18 година).

„Наставница која ми је предавала када сам имао 12 година била је ватрени поборник еволуције. Зато ми је било јако тешко да говорим о томе да верујем у стварање“ (Тајлер, 19 година).

„Уплашила сам се када је наставница социологије рекла да је еволуција наша следећа лекција. Знала сам да ћу морати да објасним пред разредом свој став о тој контроверзној теми“ (Ракел, 14 година).

МОЖДА је и теби попут Рајана, Тајлера и Ракел незгодно када се на часу говори о еволуцији. Ти верујеш да је Бог „све створио“ (Откривење 4:11). Свуда око себе видиш доказе о постојању интелигентног Створитеља. Али уџбеници и твој наставник кажу да смо настали путем еволуције. Ко си ти да се супротставиш тим „стручњацима“? И како ће твоји школски другови реаговати кад почнеш причати о... Богу?

Ако те то мучи, немој да бринеш! Ти ниси једина особа која верује у стварање. Чињеница је да чак и велики број научника не прихвата теорију еволуције. Ни многи просветни радници такође. У Сједињеним Државама 80 посто студената верује да постоји Створитељ — без обзира на то шта уџбеници кажу!

Ипак, можда се питаш: ’Шта да кажем ако будем морао да објасним зашто верујем у стварање?‘ Чак и ако си помало уплашен, буди уверен да можеш говорити о својим веровањима с пуним поуздањем. Међутим, за то је ипак неопходна припрема.

Анализирај оно у шта верујеш!

Уколико си растао у хришћанској породици, могло би се десити да верујеш у стварање само зато што си томе поучен. Ипак, сада када си старији, желиш да служиш Богу користећи „свој разум“, заснивајући своја веровања на чврстом темељу (Римљанима 12:1). Павле је подстицао хришћане из првог века да ’све проверавају да би се у то уверили‘ (1. Солуњанима 5:21). Како то можеш учинити када је у питању стварање?

Као прво, размисли о ономе што је Павле писао о Богу: „Његова невидљива својства... јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:20). С тим речима на уму, размисли о људском телу, Земљи, огромном свемиру, дубинама океана. Обрати пажњу на зачуђујућ свет инсеката, биљака, животиња — шта год те лично занима. Затим се, користећи ’свој разум‘, запитај: ’Шта мене уверава да постоји Створитељ?‘

Да би одговорио на то питање, 14-годишњи Сем наводи као пример људско тело. „Оно је тако сложено и препуно детаља“, каже он, „и сви делови тако добро заједно функционишу. Људско тело није могло настати путем еволуције!“ Холи, која има 16 година, слаже се с тим. „Од када је установљено да имам дијабетес“, каже она „научила сам много о томе како тело функционише. Задивљујуће је, на пример, како панкреас — мали орган скривен у стомаку — обавља огроман посао тиме што омогућава да крв и органи исправно врше своју функцију.“

Неки млади посматрају то питање из другог угла. „По мени“, каже 19-годишњи Џаред, „највећи доказ лежи у чињеници да поседујемо духовне потребе, као и осећај за лепоту и жељу да учимо. Те особине нису неопходне за преживљавање као што тврде заговорници еволуције. Једино објашњење које по мени има смисла јесте то да нас је овде сместио неко ко је желео да уживамо у животу.“ Тајлер, споменут на почетку, дошао је до сличног закључка. „Док посматрам улогу биљака у одржавању живота и запањујућу сложеност њихове грађе, уверен сам да постоји Створитељ.“

Лакше је говорити о стварању уколико си ту тему темељно истражио и ако си заиста уверен у то. Зато, попут Сема, Холи, Џареда и Тајлера одвој време да размотриш Божја чудесна стваралачка дела. Затим „ослушни“ шта ти она „говоре“. Нема сумње да ћеш доћи до истог закључка као и апостол Павле — ’по ономе што је створено разабире се‘ не само да Бог постоји већ и каква је он особа.a

Упознај се са оним што Библија заиста научава

Осим што се трудиш да боље упознаш стварство које је Бог начинио, да би пружио доказе о стварању треба да знаш шта Библија заиста научава о томе. Нема потребе да улазиш у расправу о стварима о којима Библија не говори директно. Погледај неколико примера.

◼ У мом уџбенику стоји да Земља и Сунчев систем постоје већ милијардама година. Библија не говори о томе колико су стари Земља и Сунчев систем. Оно што у њој стоји у складу је са учењем да је свемир, укључујући и нашу планету, већ постојао милијардама година пре него што је започео први стваралачки „дан“ (Постанак 1:1, 2).

◼ Мој наставник каже да Земља није могла настати за само шест дана. У Библији не пише да је сваки стваралачки „дан“ дословно трајао 24 часа. Више информација о томе пронаћи ћеш у овом издању, на странама 18-20.

◼ У разреду се расправљало о неколико примера како су се животиње и људи мењали кроз време. Библија каже да је Бог створио жива бића „по својим врстама“ (Постанак 1:20, 21). Она не подупире гледиште да се живот развио из неживе материје или да је Бог започео процес еволуције од једне ћелије. Ипак, свака ’врста‘ има потенцијал за велику разноликост. Стога према Библији постоји могућност да се одвијају промене унутар сваке ’врсте‘.

Заступај своја веровања с поуздањем!

Нема разлога да ти буде непријатно или да се стидиш због тога што верујеш у стварање. Узимајући у обзир доказе, потпуно је разумно — и у складу с науком — веровати да имамо интелигентног Створитеља. На крају крајева, теорија еволуције — а не стварање — захтева да верујемо у нешто за шта не постоје логични докази и у чуда која су се одиграла без иницијатора. Штавише, након што прочиташ остале чланке из овог издања Пробудите се! уверићеш се да чињенице говоре у прилог стварању. И када једном пажљиво одвагнеш све чињенице користећи своју моћ расуђивања, имаћеш више поуздања док у школи будеш објашњавао зашто верујеш у стварање.

То је схватила и Ракел, коју смо већ споменули. „Требало ми је неколико дана да увидим да треба отворено да кажем у шта верујем“, каже она. „Својој наставници сам дала књигу Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем? у којој сам означила одређене делове на које сам желела да јој скренем пажњу. Касније ми је рекла да је због те књиге стекла потпуно другачији поглед на еволуцију и да ће убудуће користити информације које је у њој прочитала док буде предавала о еволуцији!“

Више чланака из серије „Млади питају...“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фуснота]

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

◼ Како би у школи најлакше могао објаснити зашто верујеш у стварање?

◼ Како можеш показати захвалност Ономе који је све створио? (Дела апостолска 17:26, 27).

[Оквир на 27. страни]

„МНОШТВО ДОКАЗА“

„Шта бисте рекли младој особи која је поучавана да верује у Створитеља али у школи учи да треба да верује у еволуцију?“ То питање је постављено једној Јеховиној сведокињи која је микробиолог. Шта је она одговорила? „На то би требало гледати као на прилику да докажеш себи да Бог постоји — не само зато што су те томе поучавали родитељи већ зато што си сам истражио доказе и дошао до тог закључка. Понекад, када се од наставника очекује да ’докажу‘ истинитост еволуције, они то не успевају и увиђају да су прихватили ту теорију само зато што су тако поучени. И ти можеш упасти у исту замку што се тиче твоје вере у Створитеља. Ето зашто је вредно труда да докажеш самом себи да Бог заиста постоји. На располагању је мноштво доказа. Није их тешко пронаћи.“

[Оквир/Слика на 28 страни]

ШТА ТЕБЕ УВЕРАВА?

Наведи три ствари које тебе уверавају да Створитељ постоји:

1. ․․․․․

2. ․․․․․

3. ․․․․․