ПЕСМА 138
Лепота седе косе
Штампано издање
1. Наша браћа старија,
позних година,
с нама служе истрајно,
духом храбре нас.
Немоћ тугу ствара им,
а смрт драгих бол.
Оче, веру јачај им,
рај ће скоро доћ’.
(РЕФРЕН)
Оче, добро памтиш
дела њихова.
Веру нек им јача,
лепа похвала.
2. Седа коса украс је
код свих праведних,
Бог их воли, неће их
он напустити.
Млади беху некада,
увек памтимо.
Давали су најбоље,
тада снагом свом.
(РЕФРЕН)
Оче, добро памтиш
дела њихова.
Веру нек им јача,
лепа похвала.
(Додатни стихови: Пс. 71:9, 18; Посл. 20:29; Мат. 25:21, 23; Лука 22:28; 1. Тим. 5:1.)