Како комуницирати путем писама

ПИСМА су побољшала животе и понашање милиона људи. Већина књига Хришћанских грчких списа првобитно су била писма. Данас можемо писати писма како бисмо јачали нове вернике, одржавали контакт с пријатељима, охрабривали браћу и сестре који су се прихватили посебних одговорности, бодрили оне који се суочавају с тешкоћама и преносили информације које су потребне за обављање скупштинских активности (1. Сол. 1:1-7; 5:27; 2. Петр. 3:1, 2).

Писање писама је такође ефикасан начин за сведочење. У неким подручјима многи људи живе у строго обезбеђеним зградама или тешко приступачним објектима где не можемо слободно сведочити. Неки већину времена нису код куће тако да их не можемо пронаћи када сведочимо од куће до куће. Други живе у забаченим местима.

Можда понекад због болести, лошег времена или полицијског часа мораш да останеш код куће. Да ли би могао написати неко писмо како би пружио додатно сведочанство неком рођаку или некоме с ким си разговарао неформално? Да ли се неки твој студент Библије одселио? Можда је твоје писмо баш оно што му треба да би одржао своје занимање за духовне ствари. Или можда можеш пренети одговарајуће библијске информације онима који су се недавно венчали, постали родитељи или изгубили неку драгу особу.

Сведочење писмом

Кад пишеш писмо да би сведочио некоме кога никада ниси упознао, најпре се представи. Можеш објаснити да учествујеш у једном међународном волонтерском делу. Ако изгледа да је на месту, спомени да си Јеховин сведок. Нека та особа зна зашто јој пишеш уместо да је лично посетиш. Пиши на начин као да разговараш с њом лицем у лице. Ипак, у складу с упутством да ’будемо опрезни као змије а ипак безазлени као голубови‘, озбиљно размисли о томе колико информација о себи треба да пружиш (Мат. 10:16).

У своје писмо укључи оно што би рекао тој особи кад би могао да је посетиш. Можеш прилагодити неки увод из књиге Расправљање или употребити неку библијску презентацију из недавног издања Наше службе за Краљевство. Могао би поставити неко питање и подстаћи особу да о томе размишља. Неки објавитељи једноставно објасне да имамо бесплатан програм за одговарање на библијска питања и затим наведу наслов неких поглавља из неке наше публикације за проучавање. Узорак писма за давање сведочанства налази се на 73. страни. Он ти може пружити неке идеје, али добро је да садржај писама буде различит. Иначе би се могло десити да људи с временом добију више пута исто писмо.

Неки људи не воле да читају дугачко писмо од неког непознатог. Зато је можда мудрије да твоје писмо буде кратко. Заврши своје писмо пре него што би прималац могао да се умори од читања. Било би на месту да приложиш штампану позивницу за састанке у Дворани Краљевства. Могао би укључити и неки трактат, неку брошуру или неко издање Куле стражаре или Пробудите се! и објаснити да их може редовно добијати ако то жели. Или би могао питати да ли примаоца можеш посетити код куће да би с њим још разговарао о теми коју си обрадио.

Пар речи о форми

Сада погледај узорак писма. Запази следеће: (1) изгледа уредно а не збркано. (2) Чак и ако изгуби коверту, прималац ће још увек имати име и адресу пошиљаоца. (3) Сврха писма је наведена једноставним речима и одмах у првом одломку. (4) Свака главна мисао је обрађена у засебном одломку. (5) С обзиром на сврху писма, није ни превише присно ни превише формално.

У случају формалнијег писма, као што је оно које скупштински секретар шаље подружници, треба укључити назив скупштине, као и име и презиме секретара, његову адресу и датум. Треба написати такође име и адресу особе или организације којој се писмо шаље. Након тога следи одговарајући поздрав. На крају писма се у неким језицима изнад потписа стављају изрази као што су „Уз дужно поштовање“ или „С поштовањем“. Треба ставити својеручни потпис.

У сваком писму обрати пажњу на правопис, граматику, интерпункцију и наравно на читкост. То ће допринети достојанству твог писма и поруке коју садржи.

На коверти увек напиши повратну адресу — по могућности своју поштанску адресу. Ако мислиш да не би било мудро да даш своју адресу кад писмом сведочиш непознатим људима, питај старешине да ли би одобрили да за повратну адресу ставиш адресу локалне Дворане Краљевства. У ову сврху никада не треба користити адресу Заједнице јер би се тиме погрешно показало да је твоје писмо послато из просторија Заједнице, а то би створило конфузију. Ако нема никакве повратне адресе а уз писмо је приложена нека литература, и то би могло пружити погрешан утисак да је пошиљалац Заједница.

Провери да ли си ставио довољно маркица, посебно ако си приложио литературу. Ако поштарина није довољна, можда ће прималац морати да плати остало, а то би негативно деловало на твоју поруку. Упамти да је у многим земљама поштарина скупља ако се стави брошура или часопис него ако се шаље обично писмо.

Исправан стил

Кад завршиш писмо, прочитај га како би оценио садржај. Како звучи? Да ли је пријатељско и тактично? Међу особинама које настојимо да показујемо у свом опхођењу с другима налазе се љубав и љубазност (Гал. 5:22, 23). Ако приметиш негативан тон или неки знак песимизма, преформулиши реченицу.

Писмо може стићи тамо где ти не можеш. Ова чињеница је довољна да писмо буде значајно средство за службу. Пошто твоје писмо представља тебе и оно што заступаш, размисли шта стоји у њему, како изгледа и како звучи. Писмо може пружити баш оно што је потребно да једна драгоцена душа ступи на пут живота или да буде ојачана и охрабрена да остане на том путу.