Топли оброк стиже до радног места на Мумбајски начин

СВАКОГ јутра путујете на посао. Од куће крећете већ у пет сати. Кад дође време ручка, добро би вам дошло јело из домаће кухиње, зачињено баш по вашем укусу. За хиљаде запослених у индијском граду Мумбају то није само сан захваљујући добиваласима, разносачима домаћих индијских јела.a

Прилика за уносан посао

Пред крај 19. века, Мумбај, тадашњи Бомбај, био је трговачки центар у развоју у ком су и британски и индијски чиновници доста путовали до радних места. Превоз је био спор, а ресторана је било мало и били су међусобно удаљени. Сви су желели ручак спремљен код куће, тако да су слуге имале задатак да однесу скувано јело до радних места својих газда. Видевши у томе добру прилику за зараду, један домишљати предузимач довео је незапослене младиће са села и започео с редовном испоруком хране од кућа до канцеларија. Од тих малих почетака развио се уносан посао.

Потражња за домаћим јелима данас није ништа мања. Истина, сада има више ресторана, али јела из домаће кухиње још увек су веома исплатива и популарна. Поред тога, многи имају здравствене проблеме и држе се посебног режима исхране. Други из верских разлога избегавају одређену врсту хране. На пример, неки не једу црни, а неки бели лук. Многе од тих намирница налазе се у јелима из ресторана, па разношење хране од куће до радног места решава тај проблем.

Веома поуздана услуга

Овај релативно једноставан систем испоруке није се много променио током година, једино што је сада распрострањенији. Данас више од 5 000 мушкараца, као и неколико жена, свакодневно разноси преко 200 000 ручкова из домаћинстава у свом крају до канцеларија раштрканих по овој урбаној џунгли од 20 милиона становника. Покривајући подручје пречника до 60 километара, неки добиваласи иду пешке разносећи по 30 до 40 поруџбина ручним колицима, док други користе бицикле или приградске возове. У сваком случају, они односе тачну поруџбину правој особи, и то тачно на време. Заправо, каже се да погреше само једанпут у шест милиона испорука! Како успевају да одрже тај невероватан рекорд?

Године 1956, добиваласи су регистровани као добротворна организација са извршним одбором и другим службеницима. Групе радника са својим шефом функционишу као засебне јединице. Међутим, сви су партнери и деоничари у том удружењу — и баш то, како они тврде, доприноси успеху њиховог пословања. Штавише, за 100 година колико ова служба постоји никада није било штрајкова.

Добиваласи носе легитимацију и лако се препознају по карактеристичној белој кошуљи, широким панталонама и белој капи. Ако забораве да ставе капу, закасне или неоправдано изостану с посла, или пак буду ухваћени да конзумирају алкохол на дужности, ризикују да буду кажњени.

Дневна рутина

До пола девет ујутру, супруга или неко други код муштеријине куће припрема и пакује оброк у доби, кантицу за ручак. Она се састоји од неколико посуда које належу једна на другу и причвршћене су металним копчама. Добиваласи преузимају неколико кантица из одређеног краја, стављају их на бицикл или колица и затим журе до железничке станице, где се састају с другима из групе. Тамо их сортирају по одредишту, као што поштари сортирају писма.

Свака кантица означена је шифром која се састоји од бројева, слова и боја и показује насеље из ког се ручак шаље, најближу железничку станицу, станицу одредишта, назив пословне зграде и број спрата. Поруџбине које иду у исто подручје скупљају се на једно место и слажу на дугачка дрвена колица на која стане до 48 кантица. Када воз стигне, утоварују се у посебан одељак одмах до машиновође. Затим се по доласку воза на главни железнички чвор опет сортирају и одвозе до станице одредишта. Тамо се поново разврставају и развозе муштеријама бициклом или ручним колицима.

Ова превозна средства не само што су ефикасна већ су и јефтина. Осим тога, добиваласи вешто избегавају саобраћајну гужву пошто се бициклом крећу споредним путевима или међу колонама возила. Тако ручак стиже у праву канцеларију најкасније до 12.30. Затим вредни добивалах, након што је и сам ручао, долази по празне посуде између 13.15 и 14.00. Враћа их муштеријиној кући, где их неко од укућана пере како би биле спремне за сутрашњи дан. Цео тај процес је од почетка до краја веома брз и ефикасан, баш као штафетна трка!

Једноставан посао, изузетни резултати

Изванредна достигнућа добивалаха нису прошла незапажено. Неке организације анализирале су њихов систем испоруке како би методе научене од њих применили на друга подручја пословања. Снимљени су документарни филмови о њима. Forbes Global Magazine им је због изузетних резултата доделио сертификат Шест Сигма. Поменути су у Гинисовој књизи рекорда и у студијама појединачних случајева Харвардске пословне школе из Сједињених Држава. Добивалахе су чак посетиле неке уважене личности, међу којима је био и члан британске краљевске породице на ког је њихов рад оставио такав утисак да је неке од њих позвао на своје венчање у Енглеској.

Данас добиваласи примају поруџбине и воде евиденцију путем компјутера и мобилних телефона. Међутим, систем испоруке је остао исти. Када се приближи време ручка, многи гладни канцеларијски радници у Мумбају сигурни су да ће на њихов радни сто ускоро стићи топло јело из домаће кухиње — и то тачно у минут!

[Фуснота]

[Слика на 11. страни]

Кантице с ручком се утоварују у воз

[Слика на 11. страни]

„Доби“ се састоји од више посуда које су међусобно причвршћене ради лакшег транспорта

[Слика на 12. страни]

Многе компаније су примениле ефикасан систем испоруке „добивалаха“