Тврђава Терезин — привид нормалног живота

НА ПОЛА пута између Дрездена и Прага смештен је град Терезин (Терезинштат). У њему се налази огромна тврђава масивних бедема. Подигнута је да би зауставила продирање непријатељске војске и заштитила околно становништво.

Јосиф II, владар Немачке и Светог Римског царства дао је да се изгради ова тврђава и био је присутан када се земљиште премеравало и касније, крајем 1780, када је постављен камен темељац. Замак је изграђен у част мајке Јосифа II, царице Марије Терезије,a и зато је назван Терезин, што на чешком значи „Терезијин град“. Каже се да га је у једном периоду градило чак 14 000 радника. Већи део радова завршен је за четири године.

Када је Терезин завршен 1784, био је највећа тврђава у хабзбуршким земљама. Грађен је инжењерским техникама које су дотад биле најнапредније у историји изградње тврђава. Међутим, и пре него што је завршен, војне тактике и стратегије су се умногоме промениле.

Непријатељске снаге више нису опседале замкове када су нападале неку земљу. Окружиле би оближња села и пљачкале их. Тако је до 1888, Терезин изгубио статус војног утврђења. Широке спољашње зидине биле су преуређене у прелепе паркове са цвећем, стазама и клупама.

Тврђава и град

Тврђава Терезин је изграђена као утврђени град. Иза његових великих зидина налазио се смештај за војнике, њихове породице и друге цивиле.

До главне тврђаве, изграђена је мања тврђава, која је била војни затвор. Почетком XIX века, ту су држани политички противници Хабзбуршке монархије. Стотинак година касније, ту су доспели и младићи који су били укључени у атентат престолонаследника Франца Фердинанда 1914. године у Сарајеву. Избегли су смртну казну зато што су имали мање од 20 година. Убрзо је већина њих умрла у затвору. Били су мучени, а неки од њих су изгубили разум. Гаврило Принцип, који је извршио атентат, умро је у том затвору док је Први светски рат још био у пуном јеку.

Мала тврђава је важила за један од најсуровијих затвора у Аустроугарској. Затвореници су често били оковани тешким ланцима и држани у хладним и влажним тамницама. Током Другог светског рата, тврђава је коришћена у још ужасније сврхе.

Шта је заправо била „бања Терезин“

Када су нацисти окупирали територију данашње Чешке, 1941. почели су да одводе Јевреје у главну тврђаву. Терезинштат су претворили у јеврејски гето са забрањеним приступом. Тврдили су да је расна сегрегација неопходна да би се избегли конфликти између Јевреја и других народа. Иако је Терезинштат јавности представљен као бања са ограниченим приступом, где су Јевреји имали одличан третман, нацисти су тајно планирали да истребе све Јевреје.

У источном делу Европе, нацисти су већ били направили логоре смрти у које су Јевреји из Терезинштата и сличних места постепено транспортовани и убијани.b Иако је од средине 1930-их постало општепознато да постоје такви логори, нацистичка пропаганда их је представила само као поправне установе. Међутим, вести о стању у логорима било је све више. Зато је на водеће нацисте извршен притисак да одговоре на оптужбе. Нацисти су лукаво сковали план како да одговоре светској јавности. Шта су урадили?

Током Другог светског рата, представници Међународног Црвеног крста су 1944. и 1945. године били позвани да извиде главну тврђаву и из прве руке виде шта се ту дешава. Међутим, нацисти су почели да раде на улепшавању тврђаве како би створили илузију да је она само бања.

Бројеви блокова замењени су са милозвучним називима улица. Направљени су лажна банка, вртић и радње. Отворен је чак и један кафе у центру гета. Реновиране су фасаде кућа, централни парк је улепшан новим садницама, а изграђена је и летња позорница одакле је допирала пријатна музика.

Онда су представници Црвеног крста позвани у обилазак с водичем. Могли су да разговарају са изабранима из јеврејске „самоуправе“. Ови људи су били пажљиво изабрани становници који су одговарали на питања тачно онако како су их нацисти поучили и вежбали с њима. Нацисти су у два наврата успели да преваре делегате Црвеног крста. У својим извештајима, делегати су описали Терезинштат као обичан јеврејски град с добро збринутим становницима. По њиховом одласку, Јевреји су унутар зидина гета и даље патили, гладовали и умирали. Само мали број преживео је Други светски рат.

Мала тврђава

Нацисти су користили и Малу тврђаву, и то као затвор. Услови у њој били су исти као у концентрационим логорима. За многе од десетина хиљада мушкараца и жена заточених у њој, она је била само успутна станица на путу за веће логоре на територији немачког Рајха.

Најмање 20 Јеховиних сведока из Прага, Плзена и других делова Чешке, било је затворено у Малој тврђави. Какав злочин су починили? Нису хтели да подрже нацисте јер су желели да остану политички неутрални. Упркос томе што им је било забрањено да проповедају, Сведоци су наставили да другима преносе добру вест из Библије. Испаштали су само због своје вере. Неки су били погубљени, а неки мучени до смрти.

Чему нас историја учи

Библија каже: „Не уздајте се у великаше, нити у човека земаљског, од кога спасења нема. Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове“ (Псалам 146:3, 4). То што тврђава Терезин није испунила сврху због које је саграђена, живи је доказ да је то тачно.

[Фусноте]

[Оквир на 20. страни]

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ У МАЛОЈ ТВРЂАВИ

Већина Јеховиних сведока заточених у Терезинштату били су испитивани у централи Гестапоа у Прагу. Након боравка у Терезинштату обично су их слали у концентрационе логоре у Немачкој. Шта им је помогло да поднесу не само сурове услове у затвору већ и изолацију?

Једна Сведокиња која је била у затвору у Терезинштату рекла је: „Често сам размишљала о библијским учењима јер нисам хтела да их заборавим. Кад год бих била пребачена у други затвор, тражила сам Сведоке и, ако би их тамо било, покушала сам да ступим у контакт с њима. Трудила сам се и да проповедам другима колико год су ми околности то дозвољавале.“

То јој је очигледно помогло. Остала је верна Богу све време свог заточеништва као и годинама након тога.

[Слика на 18. страни]

Поштанска марка са идиличним призором тврђаве Терезин током Другог светског рата

[Слика на 19. страни]

Новопристигли затвореници су одвођени у бараке. Натпис на немачком: „Arbeit Macht Frei“ (Рад ослобађа)

[Слика на 19. страни]

Кревети од дасака у женском делу тврђаве

[Слика на 20. страни]

Главни улаз у Малу тврђаву

[Извор слике на 19. страни]

Обе фотографије: With courtesy of the Memorial Terezín