2. Добра комуникација с децом
„Научила сам да слушам, слушам и слушам без обзира на то колико сам уморна.“ (МИРАНДА, ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА)
Изазов.
„Кад сам уморна или имам неке обавезе, за мене је изазов не само да нађем времена за своју ћерку већ да јој се посветим умом и срцем“, каже Кристина.
Предлози.
Отворите врата за комуникацију. Елизабет, мајка петоро деце, каже: „Трудим се да будем примерна у томе и моја деца радо разговарају са мном. Подстичем их и да међусобно разговарају и да никада не оду на спавање а да су још увек љута на свог брата или сестру. Штавише, они добро знају да не толеришем ’хладни рат‘ међу њима.“
Немојте се „искључивати“ током разговора. „Када је мој син био мали“, пише Лијен, „причао је као навијен и често сам била ’одсутна‘ док је причао. А онда, када је дошао у тинејџерске године, више ми се није отварао и тада сам схватила да сам направила велику грешку. Онда сам почела да се трудим да срушим тај зид међу нама, и у томе сам претеривала. Разговарала сам о томе с једним старешином у нашој скупштини. Он ме је посаветовао да се не секирам и да пустим да разговор спонтано потече. Послушала сам га и ствари су кренуле набоље.“
Будите стрпљиви. Има „време кад се ћути и време кад се говори“, каже Проповедник 3:7. „Кад моја деца нису била за причу“, каже Дулси, која има троје деце, „јасно бих им ставила до знања да ћу их слушати кад буду расположена за разговор.“ Уместо да форсирате разговор, срдачно и стрпљиво нађите начина да допрете до свог детета. То је оно што Библија препоручује. „Дубоке су воде размишљања у срцу човечјем, али разборит човек зна да их црпи“ (Пословице 20:5).
Будите ’брзи да чујете, а спори да говорите‘ (Јаковљева 1:19). Лизан, цитирана у претходном чланку, каже: „Понекад сам морала да се угризем за језик када би ми дете пришло с проблемом. Морала сам да научим да смирено разговарам с њима о осетљивим питањима, а не да им одмах попујем.“ Лиса, која има два сина, пише: „Не могу се похвалити да сам увек била добра у слушању. Понекад сам на проблеме својих синова гледала као на ситнице, па сам морала да се потрудим да на то озбиљније гледам.“
„Нека ваша реч увек буде љубазна“ (Колошанима 4:6). „Да не бих блокирала комуникацију“, каже Лијен, „морала сам да се потрудим да останем смирена и опуштена чак и када би искрсле неке озбиљне ствари.“
Ако се не трудите да будете смирени, можете планути и почети да вичете, што би могло имати вишеструке последице (Ефешанима 4:31). Примера ради, када вичете на дете само спречавате комуникацију међу вама и оно ће се само још горе понашати. „Дете је као шкољка“, каже Хајди која има ћерку тинејџерског узраста. „Ако с њим разговарате љубазно и лепо, оно ће бити отворено. Ако вичете на њега и омаловажавате га, оно ће се попут шкољке затворити и престати да комуницира с вама. Како то не бих сметнула с ума, ставила сам на фрижидер слику отворене шкољке.“
Упознајте своју децу. „Моја два сина су скроз различита“, каже Јасмин, коју смо раније цитирали. „Један је причљив, а други затворен. Са овим другим научила сам да је најбоље да не наступам директно. Уместо тога, разговарам с њим кад нешто друго радимо, на пример, када играмо неку друштвену игру или док он прича о нечему што га занима. У таквој атмосфери тактично га питам шта мисли о некој ствари.“
Шта ако је дечаку непријатно да разговара с мајком о неким личним стварима? Жена по имену Мисао, која има сина адолесцентског узраста суочила се с таквим проблемом. Њен син је сматрао да га она уопште не разуме, па је потражила помоћ од једног зрелог поузданог суверника из скупштине. „Он је постао права подршка мом сину тако да му је сада срце на месту“, каже Мисао.
Немојте мешати улогу родитеља са улогом пријатеља. „Поверавала сам се својој ћерки тинејџерског узраста“, каже Ивона, мајка двоје деце. „Премда сам знала да то није добро, погрешила сам и морала сам да то поправим.“ Иако желите да будете блиски са својим дететом, упамтите да сте ви родитељ, онај ко има ауторитет. Када водите рачуна о свом достојанству, када сте зрели и стабилни, олакшавате деци да вас поштују и да слушају библијску заповест: „Децо, слушајте своје родитеље“ (Ефешанима 6:1, 2).
’Волите своју децу‘ (Титу 2:4). Деци је љубав потребна колико и храна и вода! Зато им често показујте да их волите — и речју и делом. А заузврат, они не само да ће се осећати заштићено већ ће радије разговарати с вама и слушати вас.