Посета Монголији

ЏИНГИС-КАН, неустрашиви ратник из 12. века, поставио је темеље царства које ће постати познато као Монголско царство. Данашња Монголија, смештена између Русије и Кине, представља само његов мали остатак. Она је уједно и једна од најређе насељених земаља на свету.

Пејзажи типични за Монголију су реке, потоци, високе планине, таласасти пашњаци и простране травнате степе. На југу лежи пустиња Гоби, позната по добро очуваним фосилним остацима диносаура. Пошто је Монголија смештена на око 1 580 метара надморске висине, њени становници је називају „Земљом плавог неба“. Тај назив је и више него одговарајућ, јер ова земља има преко 250 сунчаних дана годишње.

Клима је овде екстремна. Лети температура може достићи и до 40°C, док зими може пасти и до -40°C. Скоро трећину становништва чине номади. Радни дан почиње веома рано за мушкарце и жене који музу козе, краве, камиле и магарице. Исхрана се обично састоји од млечних производа и меса, од којег је омиљено овчје.

Монголи су гостољубив народ. Њихове округле, преносиве куће, назване гер, никада нису закључане, тако да сваки пролазник може да уђе да се одмори и послужи храном која је за њега остављена. Гостима се обично припрема топао чај с млеком и мало соли.

Данас будизам има јак утицај у Монголији. Међу становништвом такође постоји и мањи број шаманиста, муслимана и хришћана, док многи не припадају ниједној религији. Овде живи више од 350 Јеховиних сведока, који проучавају Библију с преко 770 особа.