Додатне информације о надахнутом Писму

1. додатак — Посета Обећаној земљи

Подела Обећане земље по областима, природна обележја, планине и долине, реке и језера, клима, земљиште, разноликост вегетације.

1. (а) Одакле потиче назив „Обећана земља“? (б) О ком предивном Божјем обећању можемо размишљати док разматрамо географска обележја Обећане земље?

ГРАНИЦЕ древне Обећане земље одредио је Јехова Бог (Изл. 23:31; Бр. 34:1-12; Ис. Нав. 1:4). Једно од имена којима се та земља већ вековима зове јесте Палестина. Оно потиче од латинске речи Palaestina и грчке Палестине. Та грчка реч изведена је од хебрејског назива Пелешет. У хебрејским књигама Библије реч Пелешет преводи се изразом „Филистеја“, а односи се само на подручје на којем су живели Филистеји, непријатељи Божјег народа (Изл. 15:14). Међутим, од када је Јехова обећао ту земљу свом верном слузи Аврахаму и његовим потомцима, она с правом носи назив „Обећана земља“ (Пост. 15:18; П. зак. 9:27, 28; Јевр. 11:9). Обећана земља се одликује географском разноликошћу. Ту на малом простору налазимо бројне одлике и крајности какве се иначе срећу у различитим деловима света. Ако је Јехова својим сведоцима древног доба могао дати у наслеђе ту предивну и разнолику земљу коју им је обећао, нема сумње да своје предане слуге може увести и у нови свет предивних планина, долина, река, језера — у рај у којем ће моћи да уживају широм целе земаљске кугле. Пођимо сада на замишљено путовање Обећаном земљом како бисмо упознали њена географска обележја.a

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ВЕЛИЧИНИ

2. Колико су подручје у Обећаној земљи населили Израелци и које су још крајеве заузели?

² Према опису из Бројева 34:1-12, земља коју је у јасно дефинисаним границама Бог обећао Израелу заправо је требало да обухвата узак територијални појас. У правцу север-југ била је дуга око 480 километара, а просечно је била широка нешто више од 50 километара. Цело подручје израелска војска је заузела тек у доба краља Давида и Соломона, када су под њихову власт дошли многи народи. Међутим, обично се говорило да су Израелци насељавали подручје од Дана до Вирсавеје, које је у правцу север-југ имало дужину од око 240 километара (1. Краљ. 4:25). Удаљеност од горе Кармил до Галилејског мора износи око 50 километара, а на југу, где обала Средоземног мора постепено скреће према југозападу, од Газе до Мртвог мора има око 80 километара. Површина тог подручја западно од Јордана износи свега око 15 000 квадратних километара. Међутим, Израелци су населили и крајеве источно од Јордана (земљу која није била обухваћена границама првобитно обећаног подручја), па је укупно израелско подручје обухватало отприлике 26 000 квадратних километара.

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ

3. Помоћу овог одломка и карте „Природне целине Обећане земље“ пронађи регије које сачињавају: (а) равнице западно од Јордана; (б) брда западно од Јордана; (в) брда и висоравни источно од Јордана.

³ Током обиласка Обећане земље путоваћемо крајевима који су доле наведени. То су њене природне целине. Карта на 272. страни приказује њихове оквирне границе.

Географске целине

А. Обала Великог мора (Ис. Нав. 15:12)

Б. Равнице западно од Јордана

1. Асирова равница (Суд. 5:17)

2. Приобални појас Дора (Ис. Нав. 12:23)

3. Саронска приобална равница (1. Лет. 27:29; Песма 2:1)

4. Филистејска равница (Пост. 21:32; Изл. 13:17)

5. Средишња долина (исток-запад)

а. Равница око Мегида, то јест Ездрелон (2. Лет. 35:22)

б. Језраелска долина (Суд. 6:33)

В. Брда западно од Јордана

1. Галилејска брда (Ис. Нав. 20:7; Иса. 9:1)

2. Кармилска брда (1. Краљ. 18:19, 20, 42)

3. Самаријска брда (Јер. 31:5; Ам. 3:9)

4. Шефела (Ис. Нав. 11:2; Суд. 1:9)

5. Јудејска брда (Ис. Нав. 11:21)

6. Јудејска пустиња, то јест Гесимон (Суд. 1:16; 1. Сам. 23:19)

7. Негев (Пост. 12:9; Бр. 21:1)

8. Пустиња Фаран (Пост. 21:21; Бр. 13:1-3)

Г. Велика Арава, то јест Раседна долина (2. Сам. 2:29; Јер. 52:7)

1. Басен Хуле

2. Подручје око Галилејског мора (Мат. 14:34; Јов. 6:1)

3. Јорданска долина, то јест Гор (1. Краљ. 7:46; 2. Лет. 4:17; Лука 3:3)

4. Слано (Мртво) море, то јест море у Арави (Бр. 34:3; П. зак. 4:49; Ис. Нав. 3:16)

5. Арава, јужно од Сланог мора (П. зак. 2:8)

Д. Брда и висоравни источно од Јордана (Ис. Нав. 13:9, 16, 17, 21; 20:8)

1. Васан (1. Лет. 5:11; Пс. 68:15)

2. Галад (Ис. Нав. 22:9)

3. Амон и Моав (Ис. Нав. 13:25; 1. Лет. 19:2; П. зак. 1:5)

4. Висораван Едома (Бр. 21:4; Суд. 11:18)

Ђ. Ливанска брда (Ис. Нав. 13:5)

А. ОБАЛА ВЕЛИКОГ МОРА

4. Наведи нека обележја приобаља и његове климе.

⁴ Ако кренемо у обилазак са запада, најпре ћемо наићи на обалу предивног, плавог Средоземног мора. Пошто се уз обалу протежу пешчане дине, једина добра природна лука јужно од горе Кармил налази се у Јопи. Северно од Кармила постоји неколико добрих природних лука. У овом приобалном појасу живели су Феничани, чувени поморски народ. Просечна годишња температура на сунчаној обали износи угодних 19 степени Целзијуса, али лета су веома топла, са просечном дневном температуром која у Гази износи 34 степена Целзијуса.

Б-1 АСИРОВА РАВНИЦА

5, 6. Укратко опиши (а) Асирову равницу, (б) приобални појас Дора.

⁵ Ова приобална равница протеже се северно од горе Кармил, у дужини од око 40 километара. Највећа ширина јој је 13 километара, а налази се на подручју које је припало Асировом племену (Ис. Нав. 19:24-30). То је узан појас плодне равнице која је увек добро рађала и храном снабдевала Соломонов двор (Пост. 49:20; 1. Краљ. 4:7, 16).

Б-2 ПРИОБАЛНИ ПОЈАС ДОРА

⁶ Овај узак појас копна дугачак нешто више од 30 километара протеже се дуж планинског ланца Кармила. Широк је тек око 4 километра. Заправо се ради о уском приобалном појасу копна између Кармила и Средоземног мора. На његовом јужном делу налази се лучки град Дор, а јужно од њега започињу пешчане дине. На брдовитом подручју у залеђу Дора производила се квалитетна храна за Соломонове гозбе. Једна од Соломонових ћерки удала се за намесника овог подручја (1. Краљ. 4:7, 11).

Б-3 САРОНСКА ПРИОБАЛНА РАВНИЦА

7. (а) Шта Исаијино пророчанство каже о Сарону и зашто? (б) Чиме су се у библијска времена бавили људи у том крају?

⁷ Због чувене лепоте саронског цвећа, која се помиње и у пословицама, разумљиво је зашто је Сарон споменут у Исаијиној пророчанској визији о обнови израелске земље (Иса. 35:2). То је плодан равничарски крај који је богат водом. Протеже се јужно од дорског приобалног појаса. Широк је од 15 до 20 километара, а дугачак нешто више од 60 километара. У библијска времена, у северном делу Сарона су расле храстове шуме. Ту су пасла бројна стада и узгајало се жито. У време краља Давида, у Сарону су се чувала краљева стада (1. Лет. 27:29). Данас се у том крају налазе велике плантаже агрума.

Б-4 ФИЛИСТЕЈСКА РАВНИЦА

8. Где се налази Филистејска равница и која су њена обележја?

⁸ Овај крај се налази јужно од Сарона. Протеже се уз обалу у дужини од осамдесетак километара, а у унутрашњост сеже отприлике 25 километара (1. Краљ. 4:21). Пешчане дине дуж обале понегде продиру у унутрашњост и до 6 километара. То је таласаста равница, степа која се с надморске висине од 30 метара уздиже на отприлике 200 метара на југу иза Газе. Земља је плодна, али кише нема баш пуно, па увек постоји опасност од суше.

Б-5 СРЕДИШЊА ДОЛИНА (ИСТОК-ЗАПАД)

9. (а) Од која два дела се састоји средишња долина која се протеже у правцу исток-запад и за шта је њен положај био погодан? (б) На темељу приказа „Симболични попречни пресеци Обећане земље“ опиши њене главне географске одлике.

⁹ Средишња долина која се протеже у правцу исток-запад заправо се састоји од два дела. Западни део је равница око Мегида (или Ездрелон), а источни Језраелска долина (2. Лет. 35:22; Суд. 6:33). Цела та средишња долина представља попречни путни правац којим се од јорданске раседне долине лако долази до обале Средоземног мора, па је њом пролазио један од значајнијих трговачких путева. Вода из равнице око Мегида отиче долином потока Кисона, који се пробија уским пролазом између горе Кармил и галилејских брда и преко Асирове равнице тече у Средоземно море. Тај невелики водени ток преко летњих месеци скоро пресуши, али се у друго доба године претвара у праву бујицу (Суд. 5:21).

10. (а) Опиши Језраелску долину. (б) Који су се библијски догађаји одиграли у том подручју?

¹⁰ Из Језраелске долине вода отиче на југоисток према Јордану. Тај низијски појас, Језраелска долина, широк је нешто више од 3 километра и дугачак скоро 20 километара. Почиње на надморској висини од отприлике 90 метара и затим се уједначено спушта на око 120 метара испод нивоа мора у близини Вет-Сана. Цела средишња долина је врло плодна, а њен источни део, Језраелска долина, једно је од најплоднијих подручја у земљи. Име „Језраел“ значи „Бог ће посејати семе“ (Ос. 2:22). Библија спомиње лепоту тог краја (Пост. 49:15). И Мегидо и Језраел имали су стратешку важност у биткама између Израела и околних народа. Ту су се борили Варак, Гедеон, Саул и Јуј (Суд. 5:19-21; 7:12; 1. Сам. 29:1; 31:1, 7; 2. Краљ. 9:27).

В-1 ГАЛИЛЕЈСКА БРДА

11, 12. (а) У којој мери је Галилеја повезана са Исусовом службом и ко је потекао из тог подручја? (б) Упореди Горњу и Доњу Галилеју.

¹¹ Исус је највећи део своје службе сведочења за Јеховино име и Краљевство провео у јужном делу галилејског побрђа, као и у подручју око Галилејског мора (Мат. 4:15-17; Мар. 3:7). Такође је већина Исусових следбеника, међу њима и 11 његових верних апостола, потицала из Галилеје (Дела 2:7). У том крају, који се понекад назива и Доња Галилеја, природа је заиста прекрасна, а ни највиши врхови не прелазе 600 метара висине. Од јесени до пролећа, у овом прелепом крају има довољно кише, тако да то није пустињско подручје. У пролеће су сва брда прекривена цвећем, а у свакој долини богато роди жито. Земљиште на омањим заравнима је плодно и погодно за земљорадњу, а на брдима добро успевају маслине и винова лоза. Од познатијих библијских градова у том подручју налазе се Назарет, Кана и Наин (Мат. 2:22, 23; Јов. 2:1; Лука 7:11). Исус се у својим поређењима често служио управо сликама из живота људи тог краја (Мат. 6:25-32; 9:37, 38).

¹² У северном делу, то јест Горњој Галилеји, горе су високе и преко 1 100 метара, и заправо представљају подножје ливанских брда. Горња Галилеја је планинско подручје које је на сталном удару ветра и у ком су кише обилне. У библијска времена, западни обронци брда били су прекривени шумама. То подручје било је додељено Нефталимовом племену (Ис. Нав. 20:7).

В-2 КАРМИЛСКА БРДА

13. (а) Шта се заправо подразумева под изразом „гора Кармил“? (б) Шта се у Библији каже за Кармил?

¹³ Гора Кармил једним својим делом улази у Средоземно море и величанствено се издиже над њим. Кармил је заправо горски венац, дуг око 50 километара, с највишим врхом од 545 метара надморске висине. Протеже се од самаријских брда па све до Средоземног мора, а рт којим на северозападу улази у море чувен је по својој отмености и лепоти (Песма 7:5). Име „Кармил“ значи „воћњак“, што и те како одговара том плодном горју које залази у море. Кармил красе чувени виногради, воћњаци и маслињаци. У Исаији 35:2 Кармил предочава плодност и лепоту обновљене израелске земље. Тамо пише: ’Даће јој се лепота Кармила.‘ На тој гори је Илија упутио изазов Валовим свештеницима и тамо је ’дошла ватра од Јехове‘ која је доказала Јеховину надмоћ. Илија је с врха Кармила указао на мали облак који је најавио велик пљусак којим је на чудесан начин прекинута суша у Израелу (1. Краљ. 18:17-46).

В-3 САМАРИЈСКА БРДА

14. Која су се племена населила у Самаријским брдима и које су културе успевале на том подручју?

¹⁴ Јужни део овог подручја је брдовитији, а на истоку сеже до висине од преко 900 метара (1. Сам. 1:1). Ту су кише обилније и редовније него у Јуди на југу. У том крају су живели потомци Јосифовог млађег сина Јефрема. Северни део, који је био додељен половини Манасијиног племена (потомцима старијег Јосифовог сина), састоји се од долина и малих долова окружених брдима. Та брда нису нарочито плодна, премда на нижим обронцима успевају винова лоза и маслине, чија је садња омогућена изградњом бројних тераса (Јер. 31:5). Међутим, веће долине су врло погодне за узгој житарица и за земљорадњу уопште. У библијска времена, ту су се налазили бројни градови. У време северног краљевства, на подручју Манасијиног племена су се налазила три града која су током времена била проглашена главним градовима — најпре је то био Сихем, затим Терса и последњи је био Самарија. На крају је цело подручје прозвано Самарија по свом главном граду (1. Краљ. 12:25; 15:33; 16:24).

15. (а) Како је подручје Самарије доживело благослове које је Мојсије изрекао над Јосифом? (б) Које је благослове то подручје доживело у Исусово време?

¹⁵ Ово подручје је заиста доживело благослове које је Мојсије изговорио над Јосифом: „За Јосифа је рекао: ’Нека Јехова благосиља земљу његову најбољим небеским даром, росом... најбољим плодовима које сунце даје и најбољим родом сваког месеца, оним што је најбоље са источних гора и што је најбоље с вековних брда‘“ (П. зак. 33:13-15). Била је то заиста предивна земља. Горе су јој биле обрасле шумама, долине су јој биле плодне, а њени бројни градови богати и густо насељени (1. Краљ. 12:25; 2. Лет. 15:8). Касније су Исус и његови ученици проповедали у Самарији и хришћанство је тамо добило бројне следбенике (Јов. 4:4-10; Дела 1:8; 8:1, 14).

В-4 ШЕФЕЛА

16. (а) Опиши Шефелу. (б) По чему је Шефела била значајна у библијска времена?

¹⁶ Премда име Шефела значи „равница“, то је заправо брдовито подручје које се на јужном делу диже и до 450 метара, а пресецају га бројне долине које се протежу од истока према западу (2. Лет. 26:10). Издиже се ка истоку изнад приобалне филистејске равнице, а равницом се може сматрати једино у поређењу с вишим брдима Јуде, која се налазе још источније (Ис. Нав. 12:8). Некада су по тамошњим брдима расле дивље смокве, а данас су тамо виногради и маслињаци (1. Краљ. 10:27). Тамо је било и много градова. У библијска времена, то подручје је служило као тампон зона између Израелаца и Филистеја или других освајачких војски које су покушавале да продру у Јуду из приобалне равнице (2. Краљ. 12:17; Авд. 19).

В-5 ЈУДЕЈСКА БРДА

17. (а) Опиши вегетацију и пољопривредни значај Јудејских брда у библијско време и данас. (б) За шта се подручје Јуде сматрало погодним?

¹⁷ То је високо, стеновито подручје дугачко око 80 километара, а широко око 30. Брда су висока од 600 до 1 000 метара. У библијска времена, тај крај је био прекривен шумама, посебно на свом западном делу, а брда и долине су богато рађали житом, маслинама и грожђем. Из тог подручја је долазио велик део жита, уља и вина за Израел. Од библијских времена па до данас шуме су уништене нарочито у околини Јерусалима, па то подручје данас изгледа оголело, нарочито када се упореди с тим како је некада изгледало. На већим висинама у средишњем делу, на пример око Витлејема, зими понекад пада снег. У древна времена, подручје Јуде се сматрало погодним за изградњу градова и утврђења у којима би народ могао да потражи уточиште у случају опасности (2. Лет. 27:4).

18. (а) Када је Јерусалим постао престоница Израела и Јуде? (б) Наведи неке занимљиве појединости у вези с градом.

¹⁸ Јерусалим, који је по својој тврђави прозван и Сион, има велики значај у историји Јуде и Израела (Пс. 48:1, 2). На његовом месту се првобитно налазио ханански град Јевус, који је био подигнут на брду изнад места где се спајају долина Еном и долина Кедрон. Када га је Давид освојио и претворио у своју престоницу, град је био проширен према северозападу и на крају је обухватао и Тиропеонску долину. С временом је долина Еном добила име Гехена. Пошто су Јевреји тамо приносили жртве идолима, проглашена је нечистим местом и претворена је у сметлиште на које су се бацала и тела погубљених злочинаца (2. Краљ. 23:10; Јер. 7:31-33). Зато је ватра која је у њој горела постала симбол потпуног уништења (Мат. 10:28; Мар. 9:47, 48). Јерусалим је мању количину воде добијао из језерцета Силоама, које се налазило на западу долине Кедрон, а Језекија га је заштитио тако што га је окружио зидинама и тиме сместио унутар града (Иса. 22:11; 2. Лет. 32:2-5).

В-6 ЈУДЕЈСКА ПУСТИЊА (ГЕСИМОН)

19. (а) Зашто Гесимону пристаје његово име? (б) Који су се библијски догађаји одиграли на том подручју?

¹⁹ Гесимон је библијско име за Јудејску пустињу и значи „пустиња“ (1. Сам. 23:19, фуснота). Оно и те како пристаје том пустом крају. На његовој источној страни налазе се непроходна и неплодна јудејска брда која су кречњачког састава. Терен се у раздаљини од 24 километра спушта више од 900 метара ка Мртвом мору, уз које се налази зид назубљених стена. У Гесимону нема градова, већ само неколико мањих насеља. Давид је управо у ту пустињу побегао од краља Саула. Јован Крститељ је проповедао у подручју између те пустиње и Јордана, а Исус се у то подручје повукао када је 40 дана постиоb (1. Сам. 23:14; Мат. 3:1; Лука 4:1).

В-7 НЕГЕВ

20. Опиши Негев.

²⁰ Јужно од јудејских брда лежи Негев. На том подручју су годинама живели патријарси Аврахам и Исак (Пост. 13:1-3; 24:62). Јужни део тог подручја Библија назива и ’пустињом Зин‘ (Ис. Нав. 15:1). Негев је врло суво подручје које се протеже од Вирсавеје на северу до Кадис-Варне на југу (Пост. 21:31; Бр. 13:1-3, 26; 32:8). Од јудејских брда терен се спушта низом брдских ланаца који се протежу у правцу исток-запад. Њихов положај чини природну баријеру која онемогућава саобраћајне везе или напад с југа. На истоку Негева налазе се брда, док се према западу терен спушта до приобалне пустињске равнице. Лети је тај крај беживотан попут пустиње, осим у близини појединих вадија, то јест долина којима у кишној сезони теку бујице. Међутим, до воде се долази копањем бунара (Пост. 21:30, 31). Данашња држава Израел улаже средства у развој и наводњавање неких делова Негева. ’Река Египат‘ означавала је југозападну границу Негева и сачињавала је један део јужне границе Обећане земље (Пост. 15:18).

В-8 ПУСТИЊА ФАРАН

21. Где се налази Фаран и по чему је значајан у библијској историји?

²¹ Пустиња Фаран налази се јужно од Негева и спаја се с пустињом Зин. Када су Израелци на свом путу у Обећану земљу напустили Синај, прешли су у пустињу Фаран и одатле је Мојсије послао 12 ухода (Бр. 12:16–13:3).

Г. ВЕЛИКА АРАВА (РАСЕДНА ДОЛИНА)

22. Помоћу описа из овог одломка и карте са 272. стране и приказа са 273. стране, укратко опиши Араву (Раседну долину) и њен положај у односу на околно подручје.

²² Велика Раседна долина је један од најнеобичнијих рељефних облика на планети. У Библији се њен део који у правцу север-југ пролази кроз Обећану земљу назива „Арава“ (Ис. Нав. 18:18). У 2. Самуиловој 2:29 тај расцеп Земљине коре назива се „долином“, а употребљена хебрејска реч може значити и „кањон, кланац“. Са севера јој је гора Ермон (Ис. Нав. 12:1). Раседна долина се од подножја Ермона стрмо спушта према југу, тако да се њен део који чини дно Мртвог мора налази око 800 метара испод нивоа мора. Арава наставља даље од јужног краја Мртвог мора и отприлике на пола пута између Мртвог мора и Акабског залива успиње се на више од 200 метара изнад нивоа мора. Затим понире у млаке воде тог источног залива Црвеног мора. Пресеци на приложеним картама показују ниво Раседне долине у односу на околно подручје.

Г-1 БАСЕН ХУЛЕ

23. Који се догађаји из библијске историје вежу за подручје Хуле?

²³ Од подножја Ермона Раседна долина се стрмо спушта скоро 500 метара до подручја Хуле, које се налази отприлике на висини мора. То подручје је богато водом и задржава свој прекрасни зелени покров чак и током врућих летњих месеци. У том подручју су се населили Израелци из Дановог племена и запосели град који су назвали Дан. Тај град је још од времена судија био средиште идолопоклонства, а то је остао и у време десетоплеменског краљевства Израела (Суд. 18:29-31; 2. Краљ. 10:29). Близу места некадашњег Дана налазио се град Цезареја Филипова, код којег је Исус потврдио својим ученицима да је Христ, а многи верују да се његово преображење шест дана касније одиграло на оближњој гори Ермон. Од подручја Хуле Раседна долина се спушта у Галилејско море, које се налази више од 200 метара испод нивоа мора (Мат. 16:13-20; 17:1-9).

Г-2 ПОДРУЧЈЕ ОКО ГАЛИЛЕЈСКОГ МОРА

24. (а) Којим још именима Библија назива Галилејско море? (б) Како је изгледала његова околина у Исусово време?

²⁴ Галилејско море и крајеви који га окружују стварно су прекрасни.c Ово подручје је веома занимљиво и зато што су се у њему одиграли бројни догађаји који су обележили Исусову службу (Мат. 4:23). Ово море се назива и Генезаретско језеро, Хинеротско море и Тиберијадско море (Лука 5:1; Ис. Нав. 13:27; Јов. 21:1). Заправо се ради о језеру срцоликог облика, које је дугачко 21 километар, а на најширем делу широко 11 километара. Оно је важан резервоар воде за целу земљу. С готово свих страна га окружују брда. Површина језера налази се више од 200 метара испод нивоа мора, због чега су зиме угодне и топле, а лета врло дуга и врућа. У Исусово време, на подручју тог језера је било врло развијено рибарство, а на обали језера или у њеној близини налазили су се развијени градови Хоразин, Витсаида, Капернаум и Тиберијада. Мир на језеру лако помуте изненадне олује (Лука 8:23). Мала троугласта долина Генезарет налази се северозападно од језера. Земља јој је плодна и у њој се узгајају готово све културе које постоје у Обећаној земљи. У пролеће се обронци тамошњих брда зашарене јарким бојама какве се не могу видети нигде другде у Израелу.d

Г-3 ЈОРДАНСКА ДОЛИНА (ГОР)

25. Опиши главне одлике јорданске долине.

²⁵ Цела ова жлебаста, благо накошена долина назива се још и „Арава“ (П. зак. 3:17). Данас је Арапи називају Гор, што значи „низија; депресија“. Долина почиње код Галилејског мора и већим делом је прилично широка — на неким местима скоро 20 километара. Корито Јордана налази се скоро 50 метара испод нивоа долине, а та река до свог 105 километара удаљеног ушћа у Мртво море толико вијуга да је укупна дужина њеног тока 320 километара.e Јордан брзо тече низ 27 слапова и до свог ушћа у Мртво море спушта се за око 180 метара. Јордан је у доњем току оивичен густим дрвећем и шипражјем, првенствено тамариском, олеандером и врбом, међу којим су у библијска времена тумарали лавови са својим младунцима. Тај појас вегетације која је густа попут џунгле данас се назива зор и у пролеће је делимично поплављен (Јер. 49:19). Оивичен је нешто вишом катаром, негостољубивим пустим појасом малих платоа и избразданих обронака, а заравни које чине долину Гор заправо се налазе изнад њега. Заравни у северном делу Гора, то јест Араве, добро су обрађене. Тврди се да су се бројне врсте урми и разног другог тропског воћа узгајале чак и у јужном делу платоа Араве ближе Мртвом мору, који је данас врло сув. Јерихон је до дан-данас најпознатији град јорданске долине (Ис. Нав. 6:2, 20; Мар. 10:46).

Г-4 СЛАНО (МРТВО) МОРЕ

26. (а) Опиши занимљиве одлике Мртвог мора. (б) Како нам то подручје сведочи о непроменљивости Јеховиних пресуда?

²⁶ То је једна од најнеобичнијих водених површина на планети. С правом се назива мртвим, јер у њему нема риба, а и на обали има мало вегетације. Библија назива ово море Слано море или море у Арави, будући да се налази у раседној долини Арави (Пост. 14:3; Још 12:3). У правцу север-југ дугачко је отприлике 75 километара, а широко 15. Површина му се налази на око 400 метара испод нивоа Средоземног мора, тако да је то најнижа тачка на Земљи. У северном делу је дубоко око 400 метара. Са свих страна је окружено неплодним брдима и стрмим литицама. Јордан му доноси слатку воду, али вода из њега не отиче, већ се губи једино испаравањем, и то управо онолико колико у њега и утиче. Вода у Мртвом мору садржи у себи око 25 посто отопљене тврде материје, углавном соли, па је отровна за рибе и изазива печење ако доспе човеку у очи. Беживотност и опустелост тог подручја остављају дубок утисак на туристе који посећују велики део обале Мртвог мора. То је место мртве тишине. Премда је некада цео крај око Мртвог мора био „добро наводњен, као Јеховин врт“, већ скоро 4 000 година је сасвим пуст и представља непобитно сведочанство о непроменљивости пресуде коју је Јехова донео и извршио над Содомом и Гомором у том подручју (Пост. 13:10; 19:27-29; Соф. 2:9).

Г-5 АРАВА (ЈУЖНО ОД СЛАНОГ МОРА)

27. Које су одлике јужне Араве и ко је тим подручјем владао у древна времена?

²⁷ Овај последњи део Раседне долине протеже се још 160 километара на југ. Цео тај крај је заправо пустиња. Кише су ретке, а сунце немилосрдно пржи. Библија и тај крај назива „Арава“ (П. зак. 2:8). Отприлике на пола пута налази се највиши део долине, који се уздиже око 200 метара изнад нивоа мора, а потом се поново спушта према југу све до источног залива Црвеног мора, то јест Акабског залива. Управо је ту, у луци Есион-Гевер, Соломон саградио своје бродове (1. Краљ. 9:26). Током великог дела владавине јудејских краљева, овим делом Араве владало је едомско краљевство.

Д. БРДА И ВИСОРАВНИ ИСТОЧНО ОД ЈОРДАНА

28. Какав је пољопривредни значај Васана и Галада још од библијских времена и који су се библијски догађаји одиграли на том подручју?

²⁸ Подручје „источно од Јордана“ стрмо се диже из Раседне долине и прелази у низ висоравни (Ис. Нав. 18:7; 13:9-12; 20:8). На његовом северном делу налази се Васан (Д-1), који је заједно с половином Галада припао Манасијином племену (Ис. Нав. 13:29-31). Та плодна зараван на просечној надморској висини од 600 метара била је сточарски и пољопривредни крај (Пс. 22:12; Језек. 39:18; Иса. 2:13; Зах. 11:2). У Исусово време, одатле се извозила велика количина жита, а и данас је тамо развијена пољопривреда. С јужне стране Васана налази се Галад (Д-2), чија је јужна половина припала Гадовом племену (Ис. Нав. 13:24, 25). То је планински крај, с планинама високим и преко 1 000 метара, који зими натапају јаке кише, а лети обилна роса, па је такође био погодан за сточарство. Био је чувен по свом балзаму. Данас је познат по квалитетном грожђу (Бр. 32:1; Пост. 37:25; Јер. 46:11). Када је Давид бежао од Авесалома, побегао је у Галад, а у његовом западном делу се налази „подручје Декапоља“, у ком је Исус проповедао (2. Сам. 17:26-29; Мар. 7:31).

29. Које се земље налазе још јужније на источној страни Јордана и по чему су познате са историјског становишта?

²⁹ С јужне стране Галада налази се ’земља Амонових синова‘ (Д-3). Половину те земље добило је Гадово племе (Ис. Нав. 13:24, 25; Суд. 11:12-28). То је таласаста висораван која је најпогоднија за испашу оваца (Језек. 25:5). Још јужније налази се ’моавска земља‘ (П. зак. 1:5). Моавци су били велики узгајивачи оваца, а и данас је овчарство главна делатност у том подручју (2. Краљ. 3:4). Кренемо ли даље југоисточно од Мртвог мора, долазимо до висоравни Едома (Д-4). И данас постоје рушевине утврђених едомских градова, као што је Петра, који су били важни трговачки центри (Пост. 36:19-21; Авд. 1-4).

30. Шта се налази источно од споменутих висоравни?

³⁰ Источно од тих брда и висоравни налази се велика стеновита пустиња која је онемогућавала директно повезивање саобраћаја између Обећане земље и Месопотамије, па су каравани на том путу скретали километре и километре на север. Ово пусто подручје се на југу спаја с пешчаним динама велике арапске пустиње.

Ђ. ЛИВАНСКА БРДА

31. (а) Шта обухватају Ливанска брда? (б) Шта је на ливанским планинама остало непромењено још од библијских времена?

³¹ Крајоликом Обећане земље доминирају ливанска брда. Она заправо обухватају два паралелна планинска венца — Ливан и Анти-Ливан. Нижи обронци Ливана улазе у Горњу Галилеју. Та брда на многим местима допиру све до морске обале. Највиши врх овог венца налази се на преко 3 000 метара надморске висине. Највиши врх паралелног венца — Анти-Ливана — налази се на прекрасној гори Ермон, на висини од 2 814 метара. Отопљени снег са Ермона представља један од главних извора јорданске воде и росе која настаје током сушног периода касног пролећа (Пс. 133:3). Ливанске планине биле су посебно чувене по својим дивовским кедровима, чије је дрво коришћено и при изградњи Соломоновог храма (1. Краљ. 5:6-10). До данас је преостало само неколико мањих кедрових шума, али на нижим обронцима и данас, као што је то било и у библијска времена, постоје виногради, маслињаци и воћњаци (Ос. 14:5-7).

32. Којим је речима Мојсије добро описао Обећану земљу?

³² И тако смо дошли до краја наше посете Јеховиној Обећаној земљи, која се налази на уском простору између застрашујуће пустиње на истоку и Великог мора на западу. Сада можемо да представимо себи лепоту која је красила ту земљу у данима древног Израела. Била је то ’заиста веома добра земља, земља у којој је текао мед и млеко‘ (Бр. 14:7, 8; 13:23). Мојсије ју је овако описао: „Јехова, твој Бог, води [те] у добру земљу, у земљу потока, извора и дубоких вода које извиру у долинама и у брдима, у земљу пшенице, јечма, винове лозе, смокава и нарова, у земљу маслина и меда, у земљу у којој нећеш у оскудици јести хлеб, у којој ти ништа неће недостајати, у земљу где у стенама има гвожђа и где ћеш из брда вадити бакар. Кад будеш јео и наситио се, благослови Јехову, свог Бога, због добре земље коју ти је дао“ (П. зак. 8:7-10). Нека сви они који воле Јехову исто тако захвале Јехови што има намеру да целу Земљу претвори у прекрасан рај, по узору на некадашњу Обећану земљу (Пс. 104:10-24).

[Фусноте]

[Мапа на 272. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ ОБЕЋАНЕ ЗЕМЉЕ

(и околног подручја)

MI 0 10 20 30 40 50 60

KM 0 20 40 60 80

(Попречни пресеци О—О, П—П, Р—Р, С—С и Т—Т налазе се на следећој страни)

ТУМАЧ ОЗНАКА

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

А Обала Великог мора

Јопа

Б-1 Асирова равница

Б-2 Приобални појас Дора

Дор

Б-3 Саронска приобална равница

Б-4 Филистејска равница

Азот

Аскалон

Акарон

Гат

Газа

Вет-Семес

В-1 Галилејска брда

Кана

Наин

Назарет

Тир

В-2 Кармилска брда

В-3 Самаријска брда

Ветиљ

Јерихон

Самарија

Терса

Сихем

В-4 Шефела

Лахис

В-5 Јудејска брда

Витлејем

Гава

Хеврон

Јерусалим

В-6 Јудејска пустиња (Гесимон)

В-7 Негев

Вирсавеја

Кадис-Варна

река Египат

В-8 Пустиња Фаран

Г-1 Басен Хуле

Дан

Цезареја Филипова

Г-2 Подручје око Галилејског мора

Витсаида

Капернаум

Хоразин

Галилејско море

Тиберијада

Г-3 Јорданска долина (Гор)

Јордан

Г-4 Слано (Мртво) море (море у Арави)

Слано море

Г-5 Арава (јужно од Сланог мора)

Есион-Гевер

Црвено море

Д-1 Васан

Дамаск

Едраин

Д-2 Галад

Рава

Рамот у Галаду

вади Јавок

Д-3 Амон и Моав

Есевон

Кир-Аресет

Медева

вади Арнон

вади Заред

Д-4 Висораван Едома

Петра

Ђ Ливанска брда

Сидон

Ливанска брда

гора Ермон

[Мапе на 273. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОПРЕЧНИ ПРЕСЕЦИ ОБЕЋАНЕ ЗЕМЉЕ

(Локације се могу пронаћи на карти на претходној страни)

Приказ висине је десет пута увећан у односу на приказ дужине

Пресек запад-исток кроз Јефремово подручје (О—О)

Средоземно море

Б-3 Саронска приобална равница

В-3 Самаријска брда

Г-3 Јорданска долина (Арава или Гор)

Д-2 Галад

MI 0 5 10

KM 0 8 16

МЕТАРА МЕТАРА

+900 +900

+600 +600

+300 +300

0 (Ниво мора) 0

−300 −300

−600 −600

Пресек запад-исток кроз Јудино подручје (П—П)

Средоземно море

Б-4 Пешчане дине

Филистејска равница

В-4 Шефела

В-5 Јудејска брда

Јерусалим

В-6 Јудејска пустиња

Г-4 Раседна долина

Д-3 Амон и Моав

MI 0 5 10

KM 0 8 16

МЕТАРА МЕТАРА

+900 +900

+600 +600

+300 +300

0 (Ниво мора) 0

−300 −300

−600 −600

Пресек запад-исток кроз Јудино подручје (Р—Р)

Средоземно море

Б-4 Пешчане дине

Филистејска равница

В-4 Шефела

В-5 Јудејска брда

В-6 Јудејска пустиња

Г-4 Раседна долина

Слано море

Д-3 Амон и Моав

MI 0 5 10

KM 0 8 16

МЕТАРА МЕТАРА

+900 +900

+600 +600

+300 +300

0 (Ниво мора) 0

−300 −300

−600 −600

Пресек југ-север кроз брдовито подручје западно од Јордана (С—С)

В-7 Негев

В-5 Јудејска брда

В-3 Самаријска брда

Б-5 Језраелска долина

В-1 Галилејска брда

Ђ

MI 0 5 10

KM 0 8 16

МЕТАРА МЕТАРА

+900 +900

+600 +600

+300 +300

0 (Ниво мора) 0

Пресек југ-север дуж Араве, то јест Раседне долине (Т—Т)

Г-5

Г-4 Слано море

Г-3 Јорданска долина (Арава, то јест Гор)

Г-2 Галилејско море

Г-1 Басен Хуле

Ђ

MI 0 5 10

KM 0 8 16

МЕТАРА МЕТАРА

+900 +900

+600 +600

+300 +300

0 (Ниво мора) 0

−300 −300

−600 −600

−900 −900