Правда — темељ за познавање Бога

1. Зашто људи имају осећај за правду?

КРОЗ историју је било много људи који су постали познати по томе што су се борили за правду. Али узми у обзир следећу чињеницу: Правда привлачи људе зато што су створени по Божјој слици. Ти имаш осећај за правду и желиш да се други праведно опходе према теби јер си створен по слици Јехове, који ’ужива‘ у правди (Јеремија 9:24; Постанак 1:27; Исаија 40:14).

2, 3. Зашто треба да се позабавимо књигама дванаесторице пророка да бисмо сазнали шта је Јеховина правда?

² Док читаш различите библијске књиге, можеш разумети шта је у ствари Божја правда. Али у томе ће ти посебно помоћи разматрање књига дванаесторице пророка. Они су толико наглашавали правду да у једном издању Библије, које је објавило једно библијско друштво, том који садржи књиге Осије, Амоса и Михеја носи наслов Коначно правда! Погледај, на пример, шта је Амос рекао: „Нека правда потече као вода и праведност као поток који стално тече.“ И запази шта је према Михејевим речима прво што треба да учиниш: „Да ли Јехова, Бог твој, тражи од тебе ишта осим да поступаш праведно, да волиш доброту и да скромно ходиш са њим?“ (Амос 5:24; Михеј 6:8).

³ Дакле, да бисмо боље упознали Јехову и самим тим да бисмо могли да се угледамо на њега, неопходно је да разумемо шта се подразумева под његовом правдом. Правда је суштински део Јеховине личности, и зато не можемо рећи да га познајемо уколико не разумемо његову правду. Чак су и његове древне слуге знале да „Јехова правду воли“ (Псалам 33:5; 37:28).

4. Објасни зашто књиге дванаесторице пророка могу ојачати твоје поуздање у Божју правду.

⁴ Пре него што је Јехова извршио пресуду над Јерусалимом, пророк Авакум је рекао: „Јехова, докле ћу вапити?... Закон губи на снази и правда никада не излази на видело. Јер зли окружује праведнога, зато се правда изврће“ (Авакум 1:2, 4). Верни Авакум је упознао Јехову преко надахнутих списа који су му тада били доступни, а и на основу свог личног искуства. Зато је био сигуран да Бог подржава правду и подстиче људе да буду праведни. Међутим, тај пророк се питао зашто Јехова дозвољава да људи чине зло. Бог је уверио Авакума да ће бити праведан према вернима (Авакум 2:4). Ако су Авакум и други могли бити сигурни у то, ти можеш бити још сигурнији. Зашто? Зато што сада имаш комплетну Библију, па самим тим имаш и више извештаја о томе како је Јехова поступао и како је испољавао своје особине, укључујући и правду. Дакле, у бољој си позицији да упознаш Јехову и да се увериш да је његова правда савршена.

5. Шта се од Божјих слугу посебно очекује с обзиром на правду?

⁵ Када је слао гласнике Израелу, Јехова је наглашавао да је неопходно бити праведан (Исаија 1:17; 10:1, 2; Јеремија 7:5-7; Језекиљ 45:9). То је свакако чинио и преко дванаесторице пророка (Амос 5:7, 12; Михеј 3:9; Захарија 8:16, 17). Свако ко прочита њихове књиге, увидеће да су они истицали колико је важно бити праведан у свакодневном животу. Поуке из ових 12 књига можемо применити на многим подручјима живота, али сада ћемо размотрити колико је важно праведно поступати на два подручја о којима су говорили ти пророци. Затим ћемо видети како те поуке можемо преточити у дела.

ПРАВДА У ПОСЛОВНИМ И ФИНАНСИЈСКИМ СТВАРИМА

6, 7. Зашто треба да нас занима како се праведно поступа у пословним и финансијским стварима?

⁶ Исус је рекао: „Човек не сме да живи само од хлеба“ (Лука 4:4; Поновљени закони 8:3). Он није порекао чињеницу да нам треба храна, јер морамо да једемо. Зато је вероватно већина од нас запослена или има некога у породици ко ради и издржава породицу. Тако је било и код Божјих древних слугу. Неки су радили сами за себе — узгајали су усеве или су израђивали одевне предмете, намештај или посуђе. Други су унајмљивали раднике да им скупљају летину или да мељу брашно, праве маслиново уље или вино. Неки су били трговци, па су куповали и продавали робу. А неки су се бавили другим пословима — можда су поправљали кровове или су свирали на неким инструментима (Излазак 35:35; Поновљени закони 24:14, 15; 2. Краљевима 3:15; 22:6; Матеј 20:1-8; Лука 15:25).

⁷ Видиш ли у овоме неку сличност са својим начином живота или с начином живота својих пријатеља и рођака? Истини за вољу, данас је начин рада прилично другачији, али сигурно ћеш се сложити с тим да је Божје гледиште о правди у таквим стварима исто као и тих давних дана. Јехова је у књигама дванаесторице пророка јасно ставио до знања да од свог народа очекује да праведно поступа на тим подручјима живота. Док будемо разматрали неке примере, размишљај како ти лично треба да показујеш Божју правду (Псалам 25:4, 5).

8, 9. (а) Зашто је осуда записана у Малахији 3:5 била изузетно озбиљна? (б) Које уравнотежено гледиште о послу и раду пружа Библија?

⁸ Бог је преко Малахије рекао: „Доћи ћу да вам судим и бићу брз сведок против врачара и против прељубника и против оних који се лажно заклињу и против оних који најамнику закидају плату... а мене се не боје“ (Малахија 3:5). Да, Јехова је осудио оне који су били неправедни према онима који су радили код њих, то јест према онима које су унајмили за неки посао. Колико је то било озбиљно? Па он је лоше поступање према радницима сврстао у исту групу са спиритизмом, прељубом и лагањем. Хришћани добро знају како ће Бог судити ’блудницима, онима који се баве спиритизмом и свим лажљивцима‘ (Откривење 21:8).

⁹ Оно што се дешавало у пословним односима није смело да буде само одраз људског осећаја за правду — у то је морала бити укључена и Јеховина правда. Он је рекао да ће ’доћи да суди‘ том народу због неверства „оних који најамнику закидају плату“. Наравно, Бог није рекао да послодавац мора да трпи све хирове неког радника или групе радника. Из Исусове приче о човеку који је унајмио раднике за свој виноград можеш видети да послодавац има право да одреди плату и услове рада (Матеј 20:1-7, 13-15). Вредно је запазити да су у Исусовој причи сви радници добили по денар, што је била договорена надница, без обзира на то да ли су радили цео дан или само део дана. Такође можемо запазити да послодавац није хтео да буде непоштен и да оствари већу добит на штету радника (Јеремија 22:13).

10. Зашто треба да пазимо како се односимо према својим радницима?

¹⁰ Ако водиш неки посао и имаш раднике, или ако само повремено унајмљујеш некога да обави известан посао, треба да се питаш: Да ли плата коју им дајем, начин на који их исплаћујем и захтеви које постављам одговарају Божјим мерилима из Малахије 3:5? Било би добро да о томе размислиш, јер се и у грчком делу Светог писма разматра проблем непоштеног поступања према радницима. Говорећи о неправедним послодавцима, ученик Јаков је питао: „Зар вам се [Јехова] не супротставља?“ (Јаков 5:1, 4, 6). Дакле, с правом бисмо могли закључити: Они који „најамнику закидају плату“ нису заиста упознали Јехову, јер не опонашају његову праведност.

11, 12. (а) О каквом неправедном поступку се говори у Осији 5:10? (б) Како можеш применити начело из Осије 5:10?

¹¹ А сада прочитај зашто се Јехова супротстављао неким истакнутим људима у Осијино доба: „Јудини кнезови постали су као они који померају међу. На њих ћу свој гнев као воду излити“ (Осија 5:10). Које је то лоше поступке Осија осудио? Јудејски земљорадници су живели од своје земље, чије су међе биле означене камењем или стубовима. Кад би неко ’померио међу‘ одузео би земљораднику део земље и лишио би га извора прихода, то јест опљачкао би га. Осија је Јудине кнезове, који су морали да заступају правду, упоредио са онима који померају међе (Поновљени закони 19:14; 27:17; Јов 24:2; Пословице 22:28).

¹² Неки који данас тргују некретнинама могу доћи у искушење да ’померају међе‘ како би преварили купце. Међутим, ово начело се може применити и на трговце, послодавце, раднике или клијенте — на све који на било који начин учествују у склапању уговора или споразума. Као што знаш, неки пословни људи не желе да састављају писане уговоре, јер мисле да ће им на тај начин касније бити лакше да не испуне неке договорене обавезе или ће лакше поставити неке нове захтеве. Други су спремни да направе уговор, али неке детаље пишу ситним словима како би њихово значење окренули у своју корист, чак и ако би то било неправедно према другој страни. Да ли мислиш да неко ко тако поступа — било да је то трговац или муштерија, послодавац или радник — заиста зна шта је Божја правда? Јехова је у својој Речи рекао: ’Не померај међе сирочади. Јер је јак Откупитељ њихов, он ће водити парницу њихову против тебе‘ (Пословице 23:10, 11; Авакум 2:9).

13. Какве је неправде било међу Божјим древним народом, према Михеју 6:10-12?

¹³ У Михеју 6:10-12 говори се о још неким поступцима који се косе с правдом: „Има ли још у кући злог човека богатства које је злоћом стечено и крње ефе која је вредна осуде? Могу ли ја бити чист са злом вагом и са кесом лажних камених тегова? Јер... његови становници говоре лажи и препреден им је језик у устима.“ Ми данас више не меримо намирнице у ефама, него у литрама и килограмима, а не користимо ни камене тегове на вагама. Али без обзира на то, сасвим је јасна суштина онога што је Михеј рекао. Трговци или други људи који су пословали у то доба били су варалице јер нису користили стандардне мере, него су били непоштени према људима. Те људе који су приликом пословања имали ’препреден језик у устима‘ Бог је назвао ’злим људима‘ (Поновљени закони 25:13-16; Пословице 20:10; Амос 8:5).

14. Којој врсти савремене неправде не бисмо смели прибегавати имајући у виду Михејево упозорење?

¹⁴ Да ли Михејеве речи о лажним мерама утичу на то како водиш свој посао или како радиш ако си код некога запослен? О томе треба размишљати, јер се дешава да муштерије и клијенти буду преварени на безброј начина. На пример, приликом прављења малтера или бетона, неки непоштени извођачи радова стављају мање цемента него што је то потребно или законом прописано. Или неки мајстори користе јефтинији материјал од онога који је плаћен, зато што знају да се то неће приметити. Неки трговци продају коришћену робу као да је потпуно нова. Можда си чуо и за неке друге уобичајене преваре којима људи прибегавају како би повећали зараду. Да ли долазиш у искушење да се и ти служиш некима од њих? У једној недавно објављеној књизи која говори о томе како заштити приватност, стоји да Јеховини сведоци „верују да их њихов Створитељ посматра, и већина од њих би пре умрла него што би нешто украла“. У њој се још каже: „Када су у питању велике суме новца, многи желе да сарађују искључиво с њима.“ Зашто? Зато што прави хришћани знају да Јехова ’тражи од њих да поступају праведно‘, што се свакако односи на пословне и финансијске ствари (Михеј 6:8).

„КНЕЗОВИ ЋЕ ВЛАДАТИ ПО ПРАВДИ“

15, 16. Како су вође у Михејево доба поступале с народом?

¹⁵ Из књига дванаесторице пророка можеш видети да у неким раздобљима међу Божјим народом скоро уопште није било правде. Они који су имали власт, који су морали да буду примери што се тиче показивања правде, нису то били (Излазак 18:21; 23:6-8; Поновљени закони 1:17; 16:18). Михеј их је преклињао: „Чујте, молим вас, поглавари Јаковљеви и заповедници Израеловог дома! Зар није на вама да знате шта је правда? Ви мрзите добро, а волите зло, људима кожу гулите и месо им с костију скидате“ (Михеј 3:1-3; Исаија 1:17).

¹⁶ Те речи су запрепастиле људе који су знали какав је живот на селу. Пастир је повремено стригао овце које је чувао и штитио (Постанак 38:12, 13; 1. Самуилова 25:4). Али „заповедници Израеловог дома“, који су морали да ’знају шта је правда‘, искоришћавали су ’народ Божје паше‘, попут некога ко би овцама гулио кожу, кидао месо и ломио кости (Псалам 95:7). Користећи још једно поређење из сеоског живота, Михеј каже да су кнезови који ’суде за награду‘ попут бодљикавог грмља или трновите живе ограде (Михеј 7:3, 4). Замисли да пролазиш кроз неко поље пуно бодљикавог грмља и трновите живе ограде. Вероватно би имао много огреботина и одећа би ти се исцепала. То показује како су вође поступале према Божјем народу. Уместо да се према својој браћи опходе праведно, лагали су их и примали мито (Михеј 3:9, 11).

17. Како су се понашале вође, према речима из Софоније 3:3?

¹⁷ Софонија је рекао нешто слично: „Његови су кнезови усред њега лавови који ричу. Његове су судије вечерњи вукови који до јутра све кости оглођу“ (Софонија 3:3). Можеш ли замислити вође Божјег народа које попут грабљивих лавова игноришу правду? Или судије које, попут прождрљивих, незаситих вукова прождиру све, тако да до јутра остају само кости? Како ту може бити правде? Вође, којима је народ био плен, а не неко о коме треба да брину, потпуно су погазиле правду.

18. Како је требало да судије у Израелу поступају с Божјим народом?

¹⁸ Очигледно је да те вође народа који је био предан Богу нису познавале Бога. Да јесу, онда би послушале оно што пише у Захарији 8:16: „Ево шта треба да урадите: Говорите истину један другоме. На градским вратима судите по истини и доносите пресуде које воде ка миру.“ Старешине у Израелу састајале су се код градских врата како би решавале судске случајеве, али не на основу првог утиска или личних склоности већ у складу са Божјим мишљењем (Поновљени закони 22:15). Јехова их је упозорио да не треба да буду пристрани, на пример према богатим или уваженим људима (Левитска 19:15; Поновљени закони 1:16, 17). Судије су морале да се труде да помире завађене стране и да доносе „пресуде које воде ка миру“.

19, 20. (а) Зашто хришћанске старешине могу много научити из књига дванаесторице пророка? (б) Како старешине могу показати да познају Јехову и његову правду?

¹⁹ Апостол Павле је цитирао један део из Захарије 8:16 када је писао хришћанима (Ефешанима 4:15, 25). Зато можемо бити сигурни да се упозорења и савети дванаесторице пророка неоспорно могу применити у данашњим скупштинама. Старешине, то јест надгледници, треба да буду примери другима у томе колико познају Јехову и колико одражавају његову правду. У Исаији 32:1 они су описани као ’кнезови који ће владати по правди‘. Које практичне мисли о таквим старешинама можемо разабрати из упозорења и савета дванаесторице пророка?

²⁰ Хришћанске старешине треба да имају у мислима библијску истину и оно што Библија открива о Јеховином начину размишљања. Своје одлуке треба да заснивају на Библији, а не на личном мишљењу или неком унутрашњем осећају. Библија показује да понекад морају решавати тешке случајеве који захтевају више времена за припрему, лично истраживање у Библији и публикацијама које садрже мудре савете верног и разборитог роба (Излазак 18:26; Матеј 24:45). Када се старешине толико труде, врло је вероватно да ће мрзети оно што је зло и волети оно што је с Божјег становишта добро. То ће им помоћи да ’дају места правди на градским вратима‘ и да ’по истинској правди суде‘ (Амос 5:15; Захарија 7:9).

21. Зашто старешине не смеју да буду пристране, и како им то може представљати изазов?

²¹ Чак и ако онај ко треба да суди добро познаје Библију, ипак би у извесној мери могао бити пристран. Малахија је дубоко жалио због тога што су свештеници који су морали бити извор знања „пристрано примењивали закон“ (Малахија 2:7-9). Како се то могло десити? Михеј је рекао да су неки поглавари ’судили по миту и да су свештеници поучавали за плату‘ (Михеј 3:11). Да ли би се нешто слично могло догодити неком старешини? Да ли би на његово мишљење утицало то што је особа која је умешана у неки проблем раније била великодушна према њему или то што очекује да ће касније имати неке користи од ње? Или претпоставимо да је у тај случај укључен неки његов рођак или рођак његове супруге. Да ли ће превагнути породичне везе или библијска начела? Непристраност једног старешине може бити на испиту када решава неки случај неисправног поступања или када одмерава да ли неко испуњава библијске услове за додатне предности у скупштини (1. Самуилова 2:22-25, 33; Дела апостолска 8:18-20; 1. Петрова 5:2).

22. (а) Какву одговорност што се тиче правде имају старешине? (б) Које још Божје особине треба да показују старешине у опхођењу с грешницима?

²² Кад неко почини озбиљан грех, духовни пастири треба да заштите скупштину од било какве опасности или лошег утицаја (Дела апостолска 20:28-30; Титу 3:10, 11). Међутим, ако се онај ко греши искрено покаје, старешине ће ’исправити таквог човека у духу благости‘ (Галатима 6:1). Они нису безосећајни, већ примењују следећи савет: „По истинској правди судите и један другом показујте доброту и милосрђе“ (Захарија 7:9). Одредбе које је Јехова дао о томе како треба решавати правне случајеве у древном Израелу показују колико је он праведан и милосрдан. Наименоване судије су имале извесну меру слободе при доношењу многих одлука. Могли су показати милосрђе у зависности од околности и става који је показивао преступник. Сходно томе, хришћански надгледници морају настојати да ’суде по истинској правди‘ и да показују „доброту и милосрђе“, чиме ће доказати да су упознали Јехову.

23, 24. (а) Како старешине могу доносити „пресуде које воде ка миру“? (б) Шта си разумео о правди на основу онога што су записала дванаесторица пророка?

²³ Сети се онога што стоји у Захарији 8:16: „Судите по истини и доносите пресуде које воде ка миру.“ Дакле, шта је био циљ таквог суђења? Циљ је био да се донесу „пресуде које воде ка миру“. Још док су апостоли били живи, неки хришћани су имали личне размирице и несугласице. Као што је Павле помогао Еводији и Синтихији, тако је и данас понекад потребно да старешине помажу сухришћанима (Филипљанима 4:2, 3). Старешине треба искрено да настоје да доносе „пресуде које воде ка миру“ и да покушају да помире особе које су укључене у спор. Библијски савети које дају и начин на који то чине треба да доприносе миру у скупштини и миру с Богом. Тако ће бити очигледно да су заиста упознали Јехову и његову правду.

²⁴ Ова два подручја која смо размотрили показују да је неопходно да у свакодневном животу примењујемо савете дванаесторице пророка о правди. Какав је само благослов када се сви трудимо да „правда потече“!