Библијско гледиште о разводу брака и раздвајању

Јехова очекује од оних који су у браку да остану верни свом брачном другу. Када је основао брачно уређење, Јехова је рекао: ’Човек ће прионути уз своју жену и они ће постати једно тело.‘ Касније је Исус Христ то поновио и додао: „Што је Бог саставио, човек нека не раставља“ (Постанак 2:24; Матеј 19:3-6). Дакле, Јехова и Исус сматрају брак доживотном везом која се прекида само кад један од брачних другова умре (1. Коринћанима 7:39). Будући да је брачна заједница нешто свето, на развод се не сме олако гледати. У ствари, Јехова мрзи развод за који према Библији нема основа (Малахија 2:15, 16).

У којим случајевима Библија дозвољава развод брака? Јехова мрзи прељубу и блуд, то јест полни неморал (Постанак 39:9; 2. Самуилова 11:26, 27; Псалам 51:4). Полни неморал је у његовим очима толико одвратан да га сматра оправданим разлогом за развод брака. (Шта се све подразумева под блудом објашњено је у деветом поглављу, седмом одломку.) Јехова дозвољава недужном брачном другу да одлучи да ли ће остати у браку или ће тражити развод (Матеј 19:9). Дакле, ако недужни брачни друг затражи развод, тиме не чини нешто што би Јехова мрзео. Међутим, хришћанска скупштина не подстиче никога да тражи развод. У неким ситуацијама недужни брачни друг може одлучити да остане у браку са супружником који је био неверан, нарочито ако се он искрено каје. У сваком случају, они који према Библији имају основа за развод брака морају сами донети одлуку и прихватити све последице које та одлука са собом доноси (Галатима 6:5).

У неким екстремним случајевима, неки хришћани су одлучили да се раздвоје или разведу иако њихов брачни друг није починио блуд. У таквом случају Библија јасно каже да особа која се одлучила на такав корак треба да ’остане неудата [или неожењена] или да се помири‘ с брачним другом (1. Коринћанима 7:11). Таква особа није слободна да склопи нови брак с неким другим (Матеј 5:32). Размотримо сада неке крајње специфичне ситуације у којима неки сматрају да имају основа да се раздвоје или разведу (при чему с библијског становишта ипак нису слободни да поново ступе у брак).

Намерно запостављање породице. Породица може остати без основних средстава за живот зато што се муж не брине за своје укућане иако је способан за то. Библија каже: „Ако се неко не брине за [...] своје укућане, одрекао се вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). Ако такав човек не жели да се промени, жена мора одлучити да ли је потребно да себе и своју децу заштити тиме што ће затражити законски развод брака или предузети неке друге законске мере које јој стоје на располагању. Наравно, хришћанске старешине треба пажљиво да размотре притужбу да се неки хришћанин не стара о својој породици. Особа која не жели да се стара о својој породици може бити искључена из скупштине.

Тешко физичко злостављање. Неко може бити толико насилан да угрожава здравље, па чак и живот свог брачног друга. Ако је насилан брачни друг Јеховин сведок, старешине треба да испитају да ли су такве оптужбе тачне. Због излива гнева и насилног понашања особа може бити искључена из скупштине (Галатима 5:19-21).

Онемогућавање брачном другу да служи Јехови. Неко можда на све могуће начине покушава да спречи свог брачног друга да служи Јехови или га чак присиљава да на неки начин крши Божје заповести. У таквом случају угрожени брачни друг мора проценити да ли су раздвајање или можда чак и развод једини начин да се ’покорава Богу, а не људима‘ (Дела апостолска 5:29).

Ни у једном случају у ком се ради о тако екстремним ситуацијама попут оних које смо споменули, нико не треба да врши притисак на недужног брачног друга да се раздвоји, односно разведе, или да остане у браку. Премда духовно зрели сухришћани и старешине могу пружити подршку и савете засноване на Библији, они ипак не знају шта се све дешава између мужа и жене. Само Јехова то зна. Наравно, удата жена не би показала поштовање према Богу и брачном уређењу ако би преувеличавала озбиљност својих брачних проблема само да би се одвојила од мужа. Исто важи и за мужа. Јехова види скривене намере које стоје иза раздвајања или развода, без обзира на то колико неко покушава да их сакрије. Нема сумње да је „све голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун“ (Јеврејима 4:13). Али ако екстремно опасна ситуација траје дуже време, нико не треба да критикује особу која је одлучила да се раздвоји или разведе пошто друге могућности нису дале резултате. На крају „сви ћемо стати пред Божју судску столицу“ (Римљанима 14:10-12).