Цениш ли оно што је Јехова учинио за твоје избављење?
„Нека је благословљен Јехова, Бог Израелов, јер се смиловао свом народу и избавио га“ (ЛУКА 1:68)
1, 2. Са чим би се могла упоредити озбиљност ситуације у којој се налазимо и која питања ћемо осмотрити?
ЗАМИСЛИ да се налазиш у болници. Смештен си на одељење где сви пацијенти пате од исте смртоносне болести за коју нема лека. Када сазнаш да је један лекар започео са истраживањима да би пронашао лек, у теби се јавља зрачак наде. С нестрпљењем очекујеш сваку вест о напретку истраживања. Једног дана ти јављају да је лек пронађен! Лекар који је остварио то изузетно достигнуће жртвовао је много тога да би направио лек. Како би то утицало на тебе? Нема сумње да би осећао неизмерну захвалност и дубоко поштовање према човеку који је тебе и многе друге спасао од сигурне смрти.
2 Можда ова замишљена ситуација делује превише драматично, али она сасвим одговара стварности с којом се сви суочавамо. Ситуација у којој се свако од нас налази далеко је озбиљнија од ове коју смо описали. Избављење нам је преко потребно. (Прочитати Римљанима 7:24.) Јехова је жртвовао много тога да би нас избавио. Његов Син је такође поднео велике жртве. Осмотримо зато четири важна питања. Зашто нам је избављење потребно? Које жртве је Исус поднео ради нашег избављења? Коју цену је Јехова платио за то? Како можемо показати захвалност за избављење које нам је Бог омогућио?
Зашто нам је избављење потребно?
3. У ком смислу је грех сличан пандемији?
3 Према недавној процени, једна од најгорих пандемија у људској историји била је шпанска грозница која је избила 1918. и однела десетине милиона живота. Друге болести су у извесном смислу још смртоносније. Премда од њих оболи мање људи, већи проценат заражених умре.a Међутим, шта би се могло рећи за грех ако бисмо га упоредили с таквом пандемијом? Присетимо се онога што стоји у Римљанима 5:12: „Преко једног човека [је] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили.“ Када се ради о греху, стопа заразе износи 100 процената, пошто сви несавршени људи греше. (Прочитати Римљанима 3:23.) А колика је стопа смртности? Павле је написао да се преко греха смрт проширила „на све људе“.
4. Какво је Јеховино гледиште о нашем животном веку и како се оно разликује од мишљења већине људи?
4 По мишљењу многих људи, грех и смрт су саставни део људског постојања. Прибојавају се онога што називају прераном смрћу, али сматрају да је смрт која се полако али сигурно примиче човеку током процеса старења нешто „природно“. Човечанство је изгубило из вида Створитељеву првобитну намеру. Требало је да живимо неупоредиво дуже него што је то случај. Гледано с Јеховиног становишта, ниједан човек у историји није живео чак ни „један дан“ (2. Петр. 3:8). Божја Реч зато каже да је људски живот пролазан и краткотрајан, попут даха или траве која брзо увене (Пс. 39:5; 1. Петр. 1:24). Неопходно је да то задржимо на уму. Због чега? Ако увиђамо колико је озбиљна „болест“ од које патимо, бићемо свеснији тога колико је драгоцен „лек“ који смо добили — наше избављење.
5. Шта смо изгубили због греха?
5 Да бисмо разумели озбиљност греха и његових последица, важно је да схватимо шта смо због њега изгубили. У први мах то може бити тешко јер због греха никад нисмо искусили оно што су имали наши прародитељи. Адам и Ева су у почетку били савршени. Пошто су имали савршен ум и тело, у потпуности су могли да контролишу своје мисли, осећања и поступке. Као слуге Јехове Бога, могли су у недоглед да развијају предивне особине које су имали. Уместо тога, одбацили су тај непроцењиво вредан дар. Изабрали су да буду непослушни Јехови због чега су и они и њихови потомци изгубили живот који је Јехова желео да имају (Пост. 3:16-19). У исто време, оболели су од ужасне „болести“ коју смо споменули и затим је пренели на нас. Јехова их је с пуним правом осудио. Али, нама је пружио наду у избављење (Пс. 103:10).
Које жртве је Исус поднео ради нашег избављења?
6, 7. (а) Којим речима је Јехова први пут показао да ће наше избављење изискивати велику жртву? (б) Шта нам откривају жртве које су Авељ и патријарси приносили пре увођења Мојсијевог закона?
6 Јехова је знао да ће избављење Адамових и Евиних потомака изискивати велику жртву. Пророчанство које се налази у Постанку 3:15 открива нам нешто о цени тог избављења. Јехова ће обезбедити потомство, то јест спаситеља који ће једног дана уништити Сатану и избрисати га из постојања. Међутим, тај спаситељ ће морати да пати и да симболично говорећи буде рањен у пету. Рана ће бити болна и одузеће му снагу. Шта то рањавање у пету заправо значи? Шта ће Јеховин изабраник морати да претрпи?
7 Да би човечанство било спасено од греха, било је неопходно да спаситељ на неки начин избрише последице греха и тако омогући очишћење и отвори пут да се људи помире с Богом. Шта би то подразумевало? Већ на почетку људске историје наговештено је да ће за то бити потребна жртва. Јехова је показао наклоност првом верном човеку, Авељу, када му је он принео животињске жртве. Касније су богобојазни патријарси као што су Ноје, Аврахам, Јаков и Јов приносили сличне жртве, што је било угодно Богу (Пост. 4:4; 8:20, 21; 22:13; 31:54; Јов 1:5). После тога је Мојсијев закон помогао људима да постану свеснији дубљег значења тих жртава.
8. Шта је првосвештеник сваке године чинио на Дан очишћења?
8 Међу најважнијим жртвама прописаним Законом биле су оне које су сваке године приношене на Дан очишћења. Тог дана је првосвештеник обављао низ радњи које су имале симболично значење. Приносио је жртве Јехови ради очишћења греха — најпре за грехе свештеника, затим за грехе несвештеничких племена. Првосвештеник је улазио у Светињу над светињама у шатору састанка или у храму, где је могао ући само он и само тог дана у години. Тамо је уносио крв жртава и шкропио њоме пред поклопцем ковчега савеза. Изнад тог светог ковчега понекад се појављивао сјајан, блистав облак који је представљао Јеховину присутност (Изл. 25:22; Лев. 16:1-30).
9. (а) Кога је на Дан очишћења предочавао првосвештеник и шта су значиле жртве које је он приносио? (б) Шта је предочавао улазак првосвештеника у Светињу над светињама?
9 Апостол Павле је под надахнућем открио симболично значење тих радњи. Он је објаснио да је првосвештеник предочавао Месију, Исуса Христа, док је приношење жртава предочавало Христову жртвену смрт (Јевр. 9:11-14). Та савршена жртва ће омогућити право очишћење за две групе људи — за свештеничку класу коју сачињавају 144 000 Христове духом помазане браће и за „друге овце“ (Јов. 10:16). Улазак првосвештеника у Светињу над светињама предочавао је Исусов улазак у само небо, где је предао Јехови Богу живот који је на земљи жртвовао за откуп човечанства (Јевр. 9:24, 25).
10. Шта је према библијским пророчанствима требало да се догоди с Месијом?
10 Било је јасно да ће за избављење Адамових и Евиних потомака бити потребна велика жртва. Требало је да Месија жртвује свој живот! У хебрејском делу Светог писма, пророци су то приказали на веома сликовит начин. Примера ради, пророк Данило је рекао да ће ’Месија, Вођа‘ бити погубљен да се „очисти кривица“ (Дан. 9:24-26). Исаија је прорекао да ће Месија бити одбачен, прогоњен и убијен, то јест прободен за грехе несавршених људи (Иса. 53:4, 5, 7).
11. Како је Јеховин Син показао спремност да се жртвује зарад нашег избављења?
11 Пре свог доласка на земљу, Божји јединорођени Син је био свестан цене коју ће морати да плати за наше избављење. Требало је да поднесе страховите патње и да затим буде убијен. Да ли се он повукао или бунио када му је Отац то открио? Не, он је показао подложност свом Оцу тако што га је послушао (Иса. 50:4-6). Исто тако, Исус је послушно вршио вољу свог Оца док је био на земљи. Због чега? Одговор налазимо у његовим речима: „Волим Оца.“ Навео је још један разлог: „Нико нема већу љубав од ове — да неко положи свој живот за своје пријатеље“ (Јов. 14:31; 15:13). Према томе, нашем избављењу је у великој мери допринела љубав Јеховиног Сина. Премда је то значило да ће морати да положи свој савршени живот, учинио је то радо, да бисмо ми били избављени.
Коју цену је Јехова платио за наше избављење?
12. Чија је воља била да се обезбеди откупнина и зашто је то учинио?
12 Замисао о откупној жртви и о томе како ће она бити обезбеђена не потиче од Исуса. Избављење човечанства омогућено је првенствено захваљујући Јеховиној вољи. Апостол Павле је указао да је храмски олтар на ком су приношене жртве предочавао Јеховину вољу (Јевр. 10:10). То значи да захвалност за избављење које смо добили путем Христове жртве дугујемо изнад свега Јехови (Лука 1:68). То је израз његове савршене воље и велике љубави према људима. (Прочитати Јована 3:16.)
13, 14. Како нам Аврахамов пример помаже да разумемо оно што је Јехова учинио за нас?
13 Које је жртве Јехова поднео да би нам на тај начин показао своју љубав? Нама људима је тешко да то схватимо. Међутим, у Библији постоји запис који продубљује наше разумевање. Јехова је рекао верном Аврахаму да уради нешто изузетно тешко — да принесе свог сина Исака као жртву. Аврахам је много волео свог сина, што се види из Јеховиних речи: „Узми свог сина јединца... кога толико волиш“ (Пост. 22:2). Па ипак, вршење Јеховине воље му је било важније чак и од љубави према Исаку. Зато је послушао Бога. Међутим, Јехова није дозволио Аврахаму да учини оно што ће Он сам учинити једног дана. Бог је послао анђела да заустави Аврахама тренутак пре него што ће жртвовати свог сина. Тај верни човек је био толико одлучан да послуша Бога у том тешком испиту да се помирио с тим да ће свог сина поново видети живог тек када ускрсне. Имао је потпуну веру да ће га Бог ускрснути. Као што је Павле рекао, Аврахам је такорећи добио Исака из мртвих, што „служи као поређење“ (Јевр. 11:19).
14 Можеш ли да наслутиш бол који је Аврахам осећао док се припремао да принесе свог сина као жртву? Аврахамово искуство нам помаже да донекле схватимо шта је Јехова доживео када је жртвовао онога кога је назвао „мој Син, вољени“ (Мат. 3:17). Међутим, треба имати у виду да је Јеховин бол по свему судећи био много снажнији. Он и његов Син су заједно провели безбројне милионе, можда и милијарде година. Син је радосно сарађивао са Оцем као његов вољени „вешт градитељ“ и Говорник, „Реч“ (Посл. 8:22, 30, 31; Јов. 1:1). Ми не можемо ни замислити шта је Јехова осећао када је његов Син био мучен, исмеван и затим погубљен као злочинац. Јехова је платио огромну цену за наше избављење! С обзиром на то, како можемо показати да смо захвални за оно што је учинио за нас?
Како можемо показати захвалност за наше избављење?
15. Како је Исус довршио значајно дело очишћења и шта је тиме омогућено?
15 Исус је довршио то значајно дело очишћења након што је ускрснуо на небо. Тада је свом Оцу предао живот који је жртвовао на земљи као откупнину за људски род. Уследили су велики благослови. Било је могуће потпуно опроштење — најпре за грехе Христове помазане браће, а затим и за грехе „целог света“. На основу те жртве, сви који се искрено кају за своје грехе и постану прави Христови следбеници могу добити Божје одобравање (1. Јов. 2:2). Шта то значи за сваког од нас?
16. Како бисмо могли објаснити зашто треба да покажемо захвалност за избављење које нам је Јехова омогућио?
16 Вратимо се на поређење с почетка чланка. Претпоставимо да лекар који је пронашао лек за смртоносну болест обилази пацијенте на одељењу где лежиш и износи следећу могућност: Свако ко буде узимао лек и придржавао се прописане терапије биће потпуно излечен. Шта ако би већина пацијената одбила да слуша лекарева упутства, тврдећи да им је и сувише тешко да узимају лек или да се придржавају прописане терапије? Да ли би и ти учинио исто, иако имаш уверљиве доказе да је лек заиста делотворан? Наравно да не би! Сигурно би био захвалан за лек и затим би се пажљиво придржавао упутстава лекара, можда чак говорећи другима о својој одлуци. Неупоредиво важније од тога је да свако од нас свим срцем покаже Јехови колико цени избављење које нам је омогућио путем откупне жртве свог Сина. (Прочитати Римљанима 6:17, 18.)
17. Како можемо показати захвалност за оно што је Јехова учинио да би нас избавио од греха и смрти?
17 Уколико смо захвални за оно што су Јехова и његов Син учинили да би нас избавили од греха и смрти, онда ћемо то и показати својим делима (1. Јов. 5:3). Борићемо се против склоности да грешимо. Никада нећемо свесно чинити грех нити лицемерно водити двоструки живот који често иде руку под руку са грехом. То би значило да немамо нимало цењења ни захвалности за откупнину. Супротно томе, показаћемо захвалност тако што ћемо давати све од себе да останемо чисти у Божјим очима (2. Петр. 3:14). Показаћемо је и тако што ћемо говорити другима о том предивном избављењу, како би се и они приближили Јехови и имали наду у вечну будућност (1. Тим. 4:16). Нема сумње да Јехова и његов Син заслужују сваки делић времена и енергије који уложимо да бисмо их хвалили! (Мар. 12:28-30). Помисли само — можемо се радовати времену када ћемо бити потпуно излечени од греха. Тада ћемо живети онако како је Јехова намеравао, у савршенству, вечно — и све то захваљујући ономе што је Јехова учинио за наше избављење! (Римљ. 8:21).
[Фуснота]
a Према неким изворима, од шпанске грознице је оболело од 20 до 50 посто тадашњег светског становништва. Сматра се да је умрло од 1 до 10 посто оболелих. Насупрот томе, вирус еболе се много ређе јавља, али када се то деси, усмрти скоро 90 посто заражених.
Како би одговорио?
• Зашто нам је избављење преко потребно?
• Како на тебе утиче то што је Исус жртвовао свој живот?
• Шта мислиш о Јеховином дару откупнине?
• На шта те подстиче оно што је Јехова учинио за твоје избављење?
[Слика на 27. страни]
На Дан очишћења израелски првосвештеник је предочавао Месију
[Слика на 28. страни]
Аврахамова спремност да жртвује свог сина много говори о далеко већој жртви коју је Јехова поднео