Зашто неки мисле да живот нема смисао?

ЗАШТО бисмо веровали да ће људско постојање икада бити нешто више од „испразног живота“ који пролази „као сена“, како се изразио краљ Соломон? (Проповедник 6:12). Надахнута Божја Реч, Библија — непогрешив извор информација — обећава да ће живот у будућности имати прави смисао (2. Тимотеју 3:16, 17).

Библија нам открива Божју првобитну намеру за земљу. Такође објашњава зашто је свет пун неправде, насиља и патње. Зашто је важно да то разумемо? Зато што људи сматрају да живот нема смисао првенствено јер не знају — или не желе да знају — Божју намеру за земљу и људе.

Каква је Божја намера за земљу?

Јехова Богa је створио земљу као савршен рајски дом за људе — место где би мушкарци и жене заувек водили испуњен, срећан живот у савршенству. Ова основна истина није у складу са општеприхваћеном идејом, која нема потпору у Библији, да је Бог створио земљу као место где ће људи бити испитани како би се видело да ли заслужују смисаонији живот у духовном свету. (Видети оквир „Да ли морамо напустити физичко тело да бисмо имали смисаон живот?“ на страни 6.)

Бог је створио човека и жену по својој слици и обдарио их способношћу да одражавају његове дивне особине (Постанак 1:26, 27). Створио их је савршенима. Имали су све што је потребно да би заувек водили продуктиван и смисаон живот. Добили су задатак да напуне земљу, подложе је себи и да је целу претворе у рај попут еденског врта (Постанак 1:28-31; 2:8, 9).

Где је настао проблем?

Очигледно је све кренуло у погрешном правцу. Данас већи део човечанства не одражава Божје особине. Земља свакако није рај. Шта се десило? Наши прародитељи, Адам и Ева, злоупотребили су слободну вољу. Желели су да ’постану као Бог‘ и да сами одлучују „шта је добро, а шта зло“ у моралном смислу. У томе су следили Сатану Ђавола који се први побунио (Постанак 3:1-6).

Дакле, зло није део неког мистериозног Божјег плана. Појавило се када су се Сатана, а касније и Адам и Ева, побунили против Божјег владања. Због тога су наши прародитељи изгубили рај и савршенство, а грех и смрт пренели на своје потомство — цео људски род (Постанак 3:17-19; Римљанима 5:12). Последица тога су околности због којих се чини да живот нема смисао.

Зашто Бог није одмах прекинуо зло?

Неки се питају: ’Зашто Бог није одмах стао на пут злу тако што би једноставно уништио Сатану и друге бунтовнике и све почео испочетка?‘ Да ли би то заиста било мудро? Како бисте реаговали да чујете за моћну владу која истог трена осуди на смрт сваког ко оспори њену власт? Зар не би такви поступци пољуљали поверење правдољубивих људи и довели у питање њен углед?

Бог је одлучио да не предузме одмах акцију против бунтовника. Мудро је дозволио да прође време како би се једном заувек решило питање права владања покренуто у Едену.

Зло ће бити уклоњено

Важно је да запамтимо следеће: Бог је дозволио да зло постоји само једно ограничено време. Он је то учинио знајући да може потпуно уклонити жалосне последице зла када се реше питања покренута побуном против његове власти.

Бог није одустао од своје намере за земљу и људе. Преко пророка Исаије, Јехова нас уверава да је он Творац земље, „који је није створио узалуд, већ ју је обликовао да буде настањена“ (Исаија 45:18). Убрзо ће започети обнављање земље до савршенства како је у почетку и намеравао. Када се у потпуности потврди да је његова власт праведна, он ће с пуним правом моћи да употреби апсолутну моћ да спроведе своју вољу и потпуно уништи зло (Исаија 55:10, 11). У молитви Оченаш, Исус Христ нас је поучио да се молимо да Бог то учини: „Нека буде воља твоја, како на небу тако и на земљи“ (Матеј 6:9, 10). Шта то обухвата?

Божја воља за земљу

Између осталог, „кротки ће поседовати земљу“ (Псалам 37:9-11, 29; Пословице 2:21, 22). Исус Христ ће „избавити убогога који у помоћ зове, невољника“. Он ће их избавити „од тлачења и насиља“ (Псалам 72:12-14). Више неће бити рата, смрти, суза, бола и патње (Псалам 46:9; Откривење 21:1-4). Милиони људи који су умрли у време Божјег допуштања зла биће ускрснути за живот на земљи и имаће прилику да уживају у овим и другим благословима (Јован 5:28, 29).

Заправо, Јехова ће уклонити све последице Сатанине побуне. Учиниће то на тако темељан начин да ће „пређашње невоље [све оно што нам данас доноси жалост и бол] бити заборављене“ (Исаија 65:16-19). Таква будућност је загарантована. Бог не лаже. Сва његова обећања се испуњавају. Живот више неће бити „испразност и трчање за ветром“ већ ће имати прави смисао (Проповедник 2:17).

Међутим, да ли нам већ данас познавање библијске истине и разумевање Божје намере може пружити смисао у животу? Последњи чланак у овој серији одговориће на то питање.

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

Да ли морамо напустити физичко тело да бисмо имали смисаон живот?

Вековима људи који не познају Божју намеру сматрају да морамо напустити земљу да бисмо имали смисаон живот.

Неки кажу да су душе „имале виши ниво постојања пре него што су ушле у људска тела“ (New Dictionary of Theology). Други пак кажу да је душа „заробљена у телу, што је казна за грехе почињене у духовном постојању“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature).

Грчки филозофи, као што су Сократ и Платон, научавали су следеће: Тек када се душа избави од ограничења материјалног људског тела биће „ослобођена лутања, и безумља, и страха, и дивљих страсти, и осталога зла људскога“ и моћи ће да „остало време проводи са боговима“ (Платонов Федон).

Касније су вође хришћанског света у своја учења унели „идеје [грчких филозофа] о бесмртној природи душе“ (Christianity — A Global History).

Насупрот овим идејама у Библији се наводе три основне истине:

1. Божја намера је да земља буде трајан људски дом, а не привремено место где ће људи бити испитани како би се видело да ли заслужују да живе на небу. Да су Адам и Ева послушали Божји закон, још увек би живели на рајској земљи (Постанак 1:27, 28; Псалам 115:16).

2. Док већина религија научава да човек има душу — нематеријални део који пребива у њему — Библија учи нешто једноставније. Човек јесте „жива душа“ начињена „од земаљског праха“ (Постанак 2:7). Библија нигде не говори да је душа бесмртна. Она каже да душа може умрети или бити уништена, потпуно избрисана из постојања (Псалам 146:4; Проповедник 9:5, 10; Језекиљ 18:4, 20). Прва душа, Адам, умро је и вратио се у прах од ког је створен. Вратио се у непостојање (Постанак 2:17; 3:19).

3. Будућност људи не зависи од тога да ли имају бесмртну душу која одлази у духовно подручје, већ од Божјег обећања да ће мртви ускрснути како би живели на рајској земљи (Данило 12:13; Јован 11:24-26; Дела апостолска 24:15).