Да ли сте знали?

Како су јеврејске верске вође Исусовог времена гледале на обичан народ?

▪ У првом веку наше ере, припадници више класе друштва и верске вође Израела презирали су слабо образоване људе. Фарисеји су рекли: „Тај народ који не познаје Закон проклет је“ (Јован 7:49).

Ванбиблијски извори показују да је виши слој друштва неуке људе с презиром називао ам хаарец, то јест „народ земље“. У почетку је то био достојанствен израз за становнике одређеног подручја. Није се односио само на сиромашне и неугледне већ и на истакнуте грађане (Постанак 23:7, фуснота; 2. Краљевима 23:35, Даничић–Караџић; Језекиљ 22:29).

Међутим, у Исусово време тим изразом су се потцењивали они за које се сматрало да не познају Мојсијев закон и који се нису држали појединости рабинских предања. Мишна, збирка коментара која је постала основа Талмуда, забрањује боравак у кући ам хаареца. Према делу The Encyclopedia of Talmudic Sages, изучавалац из другог века рабин Меир рекао је следеће: „Када неко уда своју кћер за ам хаареца, то је као да ју је везао и ставио пред лава који своју жртву држи у канџама док је не прождере.“ Талмуд цитира још једног рабина који је рекао да „неуки људи неће ускрснути“.

Шта је занимљиво за читаоце Библије у вези с римском титулом „цезар“?

▪ Цезар је било римско породично име Гаја Јулија Цезара, који је постао римски диктатор 46. пре н. е. Неколико наредних императора присвојили су име Цезар, а међу њима и тројица владара поменутих у Библији — Август, Тиберије и Клаудијеa (Лука 2:1, фуснота; 3:1; Дела апостолска 11:28).

Године 14. н. е. Тиберије је постао император и владао у време Исусове службе. Дакле, он је био на власти када је Исус, одговарајући на питање о плаћању пореза, рекао: „Дајте цару царево, а Богу Божје“ (Марко 12:17). Очигледно је да Исус није мислио само на Тиберија. Изразом „цар“, то јест цезар, указивао је на државну власт.

Око 58. н. е., када му је претило неправедно суђење, апостол Павле је искористио право које је имао као римски грађанин и призвао се на цара (Дела апостолска 25:8-11). Тиме није тражио да му суди лично тадашњи император Нерон, већ да дође пред највиши суд у царству.

Породично име Цезар с временом је постало симбол суверене власти, те је чак и након завршетка Цезареве династије остало као владарска титула.

[Фуснота]

[Слика на 29. страни]

Сребрни денар с ликом Тиберија