Да ли је папа „наследник Светог Петра“?

ГОДИНЕ 2002, папа Јован Павле II написао је писмо бискупу Лимбурга у Немачкој, поништавајући његову одлуку у вези са абортусом. У образложењу је навео да је он одговоран за „добробит и јединство свих цркава по вољи Исуса Христа“. Позвао се на свој ауторитет да би поништио бискупову одлуку јер се за њега као папу каже да је „наследник Светог Петра“.

Према римокатоличкој дефиницији, „Христ је поставио Светог Петра за главног међу апостолима“. Католичка црква још говори да је „Христ утврдио да Петар треба заувек да има наследнике на том положају и да су римски бискупи ти наследници“ (New Catholic Encyclopedia, 2003, 11. том, стране 495-496).

То су значајне тврдње. Да ли сте лично испитали њихову тачност? Осмотримо одговоре на три питања: (1) Да ли Библија подупире тврдњу да је Петар био први папа? (2) Шта историја говори о пореклу наслеђивања папске титуле? (3) Да ли понашање и учења папа подупиру њихову тврдњу да су Петрови наследници?

Да ли је Петар био први папа?

Да би доказали да је црква саграђена на Петру, католици већ дуго указују на Исусове речи забележене у Матеју 16:18, где стоји: „Ти си Петар. На овој стени саградићу своју скупштину.“ Штавише, ове речи су на латинском уклесане на своду Базилике Св. Петра у Риму.

Августин, поштовани црквени отац, некада је тврдио да је црква саграђена на Петру. Међутим, пред крај свог живота, променио је мишљење о значењу Исусових речи. У делу под називом Retractationes, Августин је објаснио да је црква, то јест хришћанска скупштина, саграђена на Исусу, а не на Петру.a

Истина је да се апостол Петар веома често помиње у јеванђељима. Исус је издвојио тројицу апостола — Јована, Јакова и Петра — да буду с њим у неким посебним приликама (Марко 5:37, 38; 9:2; 14:33). Петру је поверио „кључеве небеског краљевства“, које је он користио да би отворио пут у Краљевство најпре Јудејцима и прозелитима, затим Самарићанима, и на крају незнабошцима (Матеј 16:19; Дела апостолска 2:5, 41; 8:14-17; 10:45). Због своје отворености, Петар је понекад говорио у име свих апостола (Дела апостолска 1:15; 2:14). Али, да ли то значи да је он био поглавар ране скупштине?

Истина, апостол Павле је написао да је Петру поверено „апостолство међу обрезанима“ (Галатима 2:8). Међутим, контекст Павлових речи показује да није мислио на то да Петар води скупштину. Он је говорио о Петровој улози у проповедању Јудејцима.

Иако је Петар добио велику одговорност, нигде се у Библији не каже да је тврдио да је глава скупштине и да је доносио одлуке у име свих ученика. У својој посланици је за себе рекао да је „апостол“ и „старешина“ — и ништа више од тога (1. Петрова 1:1; 5:1).

Шта историја говори о пореклу папства?

Када је и како, онда, настала идеја о папству? Идеја да један човек може да тражи истакнуто место међу суверницима зачета је још док су апостоли били живи. Како су они гледали на такав начин размишљања?

Апостол Петар је мушкарцима који су предводили у скупштинама рекао да ’не господаре над онима који су Божје власништво‘, већ да се опашу понизношћу у међусобном опхођењу (1. Петрова 5:1-5). Апостол Павле је упозорио да ће се у скупштини подићи људи који ће „износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:30). Пред крај првог века наше ере, апостол Јован је написао писмо у ком је оштро прекорио ученика по имену Диотреф. Због чега? Између осталог због тога што је ’волео да буде први‘ међу браћом у скупштини (3. Јованова 9). Ти савети апостола неко време су спутавали амбиције оних који су тежили за истакнутим положајем (2. Солуњанима 2:3-8).

Убрзо након што је преминуо последњи апостол, неки појединци су почели да стичу истакнутији положај. У делу The Cambridge History of Christianity стоји: „Вероватно није постојао ’монархијски‘ бискуп у Риму пре средине другог века.“ До трећег века је бискуп Рима прогласио себе највишим ауторитетом, барем у неким црквама.b Да би се поткрепила тврдња да римски бискуп има највиши ауторитет, састављен је списак Петрових наследника.

Међутим, тај списак не доказује ту тврдњу. Зашто се то може рећи? Као прво, нека имена на том списку не могу се потврдити. Што је још важније, он се заснива на погрешном темељу. Како то? Чак и ако је Петар проповедао у Риму, што би се могло закључити из неке световне литературе првог и другог века, не постоји доказ да је он био поглавар тамошње скупштине.

Један доказ да Петар није био поглавар римске скупштине јесте подужи списак имена тамошњих хришћана који је апостол Павле навео у посланици Римљанима. Овде он уопште не помиње Петра (Римљанима 16:1-23). Да је Петар био поглавар те скупштине, да ли би се могло замислити да би га Павле превидео или намерно изоставио?

Запазимо такође да је у време када је Петар написао прву надахнуту посланицу, Павле писао своје друго писмо Тимотеју. Иако ту отворено говори о Риму, ипак не указује на Петра. Заправо, Павле је у Риму написао шест посланица и ни у једној не помиње Петра.

Око тридесет година након што је Павле писао своје посланице, апостол Јован је написао три посланице и Откривење. Нигде у својим записима он не помиње да је скупштина у Риму била најистакнутија, нити је помињао неког поглавара цркве као наводног Петровог наследника. Ни Библија ни историјски докази не подупиру тврдњу да је Петар поставио себе за првог бискупа скупштине у Риму.

Да ли понашање и учења папа подупиру њихову тврдњу?

С правом бисмо очекивали да се неко ко тврди да је „наследник Светог Петра“ или „викар Христов“ угледа на Петра и на Христа кад су у питању понашање и учења. На пример, да ли је Петар прихватао посебну част од суверника? Није. Он је одбио да му се упућују било какви посебни изрази поштовања (Дела апостолска 10:25, 26). А како је са Исусом? Он је рекао да је дошао да служи, а не да му служе (Матеј 20:28). За разлику од тога, шта чињенице говоре о папама? Да ли и они одбијају истакнут положај и звучне титуле и избегавају разметање богатством и моћи?

И Петар и Христ су били морални људи који су заступали мир. Упоредимо то са оним што се у једној католичкој енциклопедији говори о папи Лаву X: „Будући да се мешао у политику и често у непотистичке послове, и да је био обузет светским ужицима, Лав X је запостављао неодложне задатке духовне природе“ (Lexikon für Theologie und Kirche). Карл Амон, католички свештеник и професор црквене историје, наводи да потврђени извештаји о папи Александру VI говоре о „страховитој бескрупулозности, злоупотреби положаја, симонији и неморалности“.

Шта се може рећи о учењима папа? Како се она слажу са учењима Петра и Христа? Петар није веровао да сви добри људи иду на небо. Указујући на доброг краља Давида, он је једноставно рекао: „Давид није узашао на небо“ (Дела апостолска 2:34). Петар такође није говорио да бебе треба да се крштавају. Он је учио да је крштење корак који верник треба свесно да предузме (1. Петрова 3:21).

Исус је говорио да нико од његових ученика не треба да настоји да буде истакнутији од других. Рекао је: „Ако неко жели да буде први, нека буде од свих последњи и свима слуга“ (Марко 9:35). Кратко пре смрти, Исус је пружио ову јасну смерницу својим следбеницима: „Не дозволите да вас зову учитељима, јер један је ваш учитељ, а ви сте сви браћа. И никога на земљи не зовите оцем, јер један је ваш Отац — онај који је на небесима. Не дозволите ни да вас зову вођама, јер је ваш Вођа један — Христ“ (Матеј 23:1, 8-10). Да ли сматрате да се папе држе Петрових и Христових учења?

Неки кажу да папе треба да остану на свом положају чак и ако не воде хришћански начин живота. Да ли сматрате да је то гледиште на месту? Исус је рекао: „Свако добро дрво доноси добар плод, а свако лоше дрво доноси безвредан плод. Добро дрво не може донети безвредан плод, нити лоше дрво може донети добар плод.“ Када се узму у обзир докази, да ли сматрате да би Петар или Христ желели да имају ишта заједничко са њиховим плодовима? (Матеј 7:17, 18, 21-23).

[Фусноте]

[Слике на 25. страни]

Да ли докази потврђују да су папе следиле Петров пример?