Аврахам — пример понизности

Склонивши се од жеге врелог дана, Аврахам седи у хладовини свог шатора и гледа ка хоризонту. Одједном види три непозната човека.a Не губећи време, он им трчи у сусрет, позива их да се одморе и буду његови гости. Нуди им „мало хлеба“, а онда припрема гозбу од свеже печеног хлеба, маслаца, млека и одабраног, финог меса. Док им послужује оброк, Аврахам показује не само изузетну гостољубивост већ, као што ћемо видети, и праву понизност (Постанак 18:1-8).

ШТА ЈЕ ПОНИЗНОСТ? Понизност је одсуство поноса и ароганције. Понизна особа је свесна тога да је свако у нечему бољи од ње (Филипљанима 2:3). Она слуша предлоге других и спремна је да за њих обавља послове који се сматрају мање важним.

КАКО ЈЕ АВРАХАМ ПОКАЗИВАО ПОНИЗНОСТ? Аврахам је радо служио другима. Као што је поменуто на почетку, када је Аврахам угледао три посетиоца, одмах се побринуо да буду услужени. Његова жена Сара је брзо почела да припрема оброк. Међутим, вредно је запазити да је и Аврахам урадио велики део посла: он је потрчао у сусрет гостима, он их је позвао да нешто поједу, он је отрчао до стада и изабрао животињу коју ће зготовити и он је све то изнео пред госте. Није од својих слугу захтевао да обаве све те задатке, већ је понизно и свесрдно то учинио сам. Њему није било испод части да служи другима.

Аврахам је слушао предлоге оних над којима је имао ауторитет. У Библији се помиње само неколико разговора између Аврахама и Саре. Па ипак, два пута читамо да је Аврахам саслушао Сарине предлоге и применио их (Постанак 16:2; 21:8-14). У једној од тих прилика, оно што је рекла „није [му се] нимало допало“. Али када му се Јехова обратио оценивши њен предлог као добар, Аврахам се понизно подложио и урадио тако.

КОЈА ЈЕ ПОУКА ЗА НАС? Ако смо заиста понизни, радо ћемо служити другима. Биће нам драго да учинимо све што можемо како бисмо им живот учинили лепшим.

Понизност се такође може видети по нашој реакцији на предлоге других људи. Уместо да одбацимо нешто само зато што се нисмо сами сетили тога, треба радо да прихватамо запажања других (Пословице 15:22). Посебно је важно да они који имају ауторитет буду отворени за туђе идеје. „Мислим да добар надгледник ствара атмосферу у којој ће се људи осећати слободно да изразе своје мишљење“, каже Џон, који више година надгледа рад групе људи. Он додаје: „Потребна је понизност да бисмо признали да неко над ким имамо ауторитет зна бољи начин на који се нешто може урадити. На крају крајева, нико, па чак ни надгледник, нема монопол на добре идеје.“

Ако опонашамо Аврахама слушајући предлоге других и обављајући задатке који се сматрају мање важним, имаћемо Јеховину наклоност. Осим тога, знамо да се „Бог супротставља охолима, а незаслужену доброту показује понизнима“ (1. Петрова 5:5).

[Фуснота]