Питања читалаца

Ко су били „добротвори“ које је Исус споменуо у разговору са апостолима и зашто их је тако назвао?

Последње вече пре своје смрти Исус је саветовао апостолима да не траже истакнут положај међу својим суверницима. Рекао им је: „Краљеви господаре народима и они који владају народима називају се добротворима. Али ви не будите такви“ (Лука 22:25, 26).

На које добротворе је Исус мислио? Одређени натписи, ковани новац и записи откривају да је у грчком и римском друштву био обичај да се истакнутим људима и владарима да титула Еуергет, то јест „добротвор“. Таква част им се исказивала зато што су учинили неко племенито дело за своје поданике или суграђане.

Више краљева је имало титулу добротвора. Међу њима су били египатски владари Птолемеј III Еуергет (око 247-222. пре н. е.) и Птолемеј VIII Еуергет II (око 147-117. пре н. е.). Ту титулу су носили и римски владари Јулије Цезар (48-44. пре н. е.) и Август (31. пре н. е. — 14. н. е.), као и јудејски краљ Ирод Велики. Ирод је ту титулу вероватно стекао након што је увезао пшеницу када је међу народом завладала глад и када је обезбедио одећу за сиромашне.

Према немачком библисти Адолфу Дајсману, титула „добротвор“ се врло често користила. Он је написао: „У древним записима би се зачас могло наћи преко сто примера употребе те титуле.“

Зашто је онда Исус упозорио своје ученике: „Ви не будите такви“? Да ли је хтео да их одврати од тога да буду великодушни и мисле на добробит друштва у ком живе? Никако. По свему судећи, Исус је осуђивао неисправне мотиве који су стајали иза великодушних дела тих добротвора.

У његово време, богати људи су желели да стекну добар глас тако што су спонзорисали игре и различите спектакле у аренама, градили паркове и храмове и подупирали сличне догађаје. Међутим, они су све то радили са циљем да стекну популарност, наклоност масе и њихове гласове. „Премда су неки донатори показивали великодушност из искрених мотива“, стоји у једном приручнику, „многи су то чинили из политичких побуда.“ Исус је своје следбенике упозорио на такву амбициозност и себичност.

Годинама касније, и апостол Павле је нагласио колико је важно бити великодушан из исправних мотива. Својим суверницима у Коринту је написао: „Нека свако учини како је одлучио у срцу, не нерадо или на силу, јер Бог воли онога ко радосно даје“ (2. Кор. 9:7).