Неустрашиво објављивати добру вест
1 Као Јеховини сведоци ми имамо много разлога да будемо отворени и неустрашиви када објављујемо вест о Царству. Као прво, ми заступамо Јехову, а осим тога важност вести захтева да говоримо уверљиво (Јер. 1:17, 19). И примери других који су устрајали у вршењу Божје воље упркос тешкоћама и противљењу, могу нам улити одважност. Ми можемо да будемо уверени да ће бити услишене наше молитве за храброст потребну да бисмо наставили вршити Божју вољу (Дела апостолска 4:29, 31).
2 И свесност важности добре вести треба нас охрабрити да је објављујемо са слободом говора. Истине о Царству нису људског порекла, него су посредоване кроз божанско откривење (Гал. 1:11, 12). Вест о Царству је камен кушач за цело човечанство. Зато је Исус указао да је неустрашиво проповедање добре вести важније чак од нашег садашњег живота (Марко 8:34, 35).
Уздај се у Јехову
3 Отпор који се пружа вести јача нас у одлуци да нестрашиво проповедамо (1. Сол. 2:2). Тачно спознање о Јехови и вера у његову Реч дају нам унутрашњу снагу, која разбија сваки страх пред онима који нас покушавају спречити (1. Петр. 3:13, 14). Јеховина обећања нам увек изнова гарантују да се он љубазно брине за нас. Зар нисмо охрабрени Исусовим обећањем да ће он бити с нама до свршетка састава ствари? (Матеј 28:20). Ако храбро проповедамо, ми можемо рећи с пуним поверењем као псалмиста: “Јехова је на мојој страни; нећу се бојати. Шта ми може учинити човек? (Пс. 118:6).
4 Ако се озбиљно позабавимо извештајем о верним мужевима, и то нам може помоћи да храбро устрајемо у служби Божјој. Петар и остали апостоли су били познати по својој слободи и неустрашивости у проповедању (Дела ап. 4:13; 5:29). Брзо након свог обраћења почео је Павле “неустрашиво“ сведочити, што је наставио радити све до краја свог живота (Дела ап. 13:46; 14:3). Нашем јачању доприноси “велики облак“ претхришћанских сведока, као и примери браће у новије време у Малавију, Турској, Кореји и деловима Источне Европе. Њихова вера и неустрашиво проповедање потиче нас да и ми храбро настављамо служити Јехови (Јевр. 12:1).
Радимо с књигом “Обожавање“
5 Ми имамо добре разлоге да неустрашиво радимо овог месеца са књигом “Уједињени у обожавању“. Неки саговорници ће сигурно показати интерес за вест, док ћемо код других наићи на равнодушност у већој или мањој мери. Како ћемо реаговати на то? Хоће ли те становиште таквих особа навести да престанеш с уверљивим и неустрашивим проповедањем? Да ли ћемо допустити да неповољни услови у нашем подручју, угуше нашу ревност? Ако ценимо и сами уочавамо вредност вести коју преносимо, наиме да је човечанству потребан сигурни изглед у преживљавање, тада се нећемо устручавати да неустрашиво проповедамо другима добру вест.
6 Молитва је једно даљње средство помоћу којега можемо развијати храбру устрајност у служби проповедања. Павле је утврдио да примамо “слободу говора“ ако “у свакој прилици молимо у духу“ (Ефеж. 6:18-20). Тако је то у свакој теократској делатности. У време невоље Јехова је врло брзо реаговао на позив који му је псалмиста упутио кроз молитву, тиме што му је ’душу поткрепио’ (Псалам 138:3). Нека би наше уједињене молитве за друге проузроковале да “све више и више без страха проповедамо Реч Божју“, док поучавамо друге како би могли преживети и ући у Јеховин нови састав ствари (Фил. 1:14).